Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti povodom pravnosnažne osuđujuće presude za nasilničko ponašanje

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB – advokat Jovan Ćirić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljene oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da izreka presude mora da sadrži opis krivičnog dela koje se okrivljenima stavlja na teret i to konkretne radnje izvršenja iz kojih proizilazi zaključak da je došlo do značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana ili težeg remećenja javnog reda i mira. Branilac ističe da pored okolnosti da se događaj odigrao na javnom prostoru potrebno je da su nastupile i posledice na građanje u vidu njihovog značajnijeg ugrožavanja spokojstva i težeg remećenja javnog reda i mira a radnje opisane u izreci presude ne sadrže konkretne okolnosti iz kojih bi se videlo na koji način su okrivljeni ugrozili spokojstvo građana u značajnoj meri i ozbiljno remetili jvani red i mir, već izreka sadrži samo zakonsku formulaciju.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ čini onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, a stavom 2. propisano je da će se, ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana, učinilac kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Za postojanje ovog krivičnog dela zahteva se da je remećenje javnog reda i mira takve prirode i intenziteta da se može smatrati težim ili da je učinilac svojim radnjama značajnije ugrozio spokojstvo građana, dok je drsko i bezobzirno ponašanje ono nepristojno ponašanje koje u znatnoj meri odstupa od prihvaćenih pravila ponašanja, a obuhvata nasilničke postupke izražene u jačem stepenu, koji se mogu odnositi kako na ljude, tako i na određene objekte.

Izrekom pravnosnažne presude okrivljeni AA i BB, oglašeni su krivim da su „...dana 02.03.2023. godine, oko 17,45 časova..., uračunljivi i svesni zabranjenosti svojih dela, vršenjem nasilja prema drugom značajnije ugrozili spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir, na taj način što su na javnom mestu, ispred Mesne zajednice ..., i to najpre okrivljeni AA verbalno napao predsednika Mesne zajednice ..., oštećenog VV..., rečima „Je..ću ti majku, napiću ti se krvi, ti si kriv što je moje dete ujeo pas“ govoreći da će ga ubiti, a nakon toga je preskočio putničko vozilo... vlasnišvo oštećenog i krenuo ka oštećenom i udario ga u predelu lica, da bi ubrzo nakon toga okrivljeni BB...zet okrivljenog..., izvadio iz gepeka svog automobila metalnu četvrtastu šipku i krenuo ka oštećenom i zamahnuo da udari oštećenog, međutim, oštećeni se zaštitio rukama, nakon čega je oštećeni zajedno sa okrivljenim BB pao na stazu i dok ga je okrivljeni BB držao za revere za to vreme je okrivljeni AA...šipkom oštećenom zadao nekoliko udaraca u predelu glave i tela, da bi sukob bio prekinut nakon što su na mesto događaja došli svedoci GG i DD... koji su začuli viku i pritrčali da vide šta se dešava, kojom prilikom je oštećeni zadobio lake telesne povrede...a okrivljeni su bili svesni da čine kriičvno delo i to su hteli dok je okrivljeni AA bio svestan da opisanom radnjom može oštećenog telesno povrediti ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti.“

Iz ovako opisanih radnji izvršenja krivičnog dela jasno je da su okrivljeni AA i BB izvršili krivično delo i to vršenjem nasilja prema drugom na opisani način i to tako što je najpre okrivljeni AA verbalno napao oštećenog, a nakon toga ga je udario u predelu lica, da bi ubrzo nakon toga okrivljeni BB izvadio iz gepeka svog automobila metalnu četvrtastu šipku i krenuo ka oštećenom i zamahnuo da udari oštećenog, međutim, oštećeni se zaštitio rukama, nakon čega je oštećeni zajedno sa okrivljenim BB pao na stazu i dok ga je okrivljeni BB držao za revere za to vreme je okrivljeni AA šipkom oštećenom zadao nekoliko udaraca u predelu glave i tela, kojom prilikom je oštećeni zadobi lake telesne povrede. Takođe je izrekom pravnosnažne presude nesumnjivo utvrđeno da se ovaj događaj, koji se odvijao na javnom mestu, ispred Mesne zajednice ..., u poslepodnevnim časovima doveo do značajnijeg ugrožavanja spokojstva neodređenog broja građana, koji su u prolazu, ili stanuju u neposrednoj blizini i težeg remećenja javnog reda i mira koje je bilo takvog inteziteta da su svedoci GG i DD, nakon što su čuli viku, pritrčali da vide šta se dešava, u kom trenutku je sukob prestao.

Po nalaženju ovog suda, iz opisanih radnji okrivljenih proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ u odnosu na okrivljenog AA i krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ u odnosu na okrivljenog BB, za koja su okrivljeni pravnosnažno oglašeni krivim i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja, koja se sastoji u vršenju nasilja prema drugom i posledice dela, koja se ogleda ugrožavanju spokojstva građana i težem remećenju javnog reda i mira, tako i subjektivna obeležja, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenih, usmeren na izvršenje krivičnog dela u pitanju, pa su suprotni navodi branioca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenih odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Gordana Kojić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković