Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Gordane Kojić, predsednika veća, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela poreska utaja u pomaganju iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. i člana 35. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragoslava Trninića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 13K.br.1251/19 od 17.09.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1311/24 od 13.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 03.09.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragoslava Trninića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 13K.br.1251/19 od 17.09.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1311/24 od 13.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu 13K.br.1251/19 od 17.09.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja u pomaganju iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. i člana 35. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara kao sporednu kaznu, a koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti 1 dan kazne zatvora. Okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka, a o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1311/24 od 13.03.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog AA - advokata Dragoslava Trninića, pa je potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 13K.br.1251/19 od 17.09.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dragoslav Trninić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da u celosti preinači presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu 13K.br.1251/19 od 17.09.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1311/24 od 13.03.2025. godine ili da u celosti ukine navedene presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, kao i da na osnovu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se okrivljenom odloži izvršenje izrečene kazne zatvora do konačne odluke Vrhovnog suda.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac u podnetom zahtevu ne ukazuje u čemu je to konkretno sud prekoračio granice svoga ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom i koja konkretno odredba krivičnog zakona je povređena, već svojim navodima zapravo samo osporava nalaz i mišljenje veštaka vezano za visinu iznosa utajenog poreza, iznoseći pri tome sopstvenu tvrdnju da je navedeni iznos netačno utvrđen jer je veštak u obračun iznosa utajenog poreza pogrešno uzeo i period za koji okrivljeni nije bio direktor predmetnog preduzeća. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje od strane nižestepenih sudova vezano za visinu iznosa utajenog poreza, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 3. ZKP), dok suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, a koja povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da drugostepeni sud nije u obrazloženju drugostepene presude ocenio žalbene navode branioca okrivljenog vezane za pogrešno od strane prvostepenog suda utvrđen iznos visine utajenog poreza, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da povreda odredbe člana 460. stav 1. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragoslava Trninića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Gordana Kojić, s.r.

Za tačnost otprav

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković