Ukidanje pravnosnažne presude zbog pogrešne primene zakona o poreskoj utaji

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 718/24 od 26.11.2024. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Bojana Pantovića, preinačena je presuda Osnovnog suda u Despotovcu K 14/24 od 02.10.2024. godine, samo u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu krivičnopravne radnje okrivljenog za koje je oglašen krivim izrekom prvostepene presude, pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. stav 5. KZ („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine), za koje krivično delo ga je primenom odredbi člana 4, 42, 45, 48, 50, 54, 56. i 57. KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od deset meseci, koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje bez primene elektronskog nadzora, a koje prostorije okrivljeni ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora i na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude, a ako ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će je zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna ne može biti duža od šest meseci. Žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Despotovcu i žalba branioca okrivljenog AA, advokata Bojana Pantovića, u preostalom delu, odbijene su kao neosnovane i prvostepenena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Bojan Pantović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovo odlučivanje ili da preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe „da je izvršio krivično delo iz člana 225. stav 2. KZ“.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Bojana Pantovića, ističe da je donošenjem pobijanih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je sud pogrešno primenio odredbe člana 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana.

Iz izreke pobijane presude prvostepenog suda, proizilazi da je okrivljeni AA u periodu od 01.01.2011. godine do 01.06.2014. godine, kao odgovorno lice-direktor PD „... industrija“ d.o.o. ..., u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, postupio protivno odredbama člana 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana, člana 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i člana 12. stav 3. tačka 2) i člana 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u nameri da na isplaćene neto zarade zaposlenih delimično izbegne plaćanje poreza na lična primanja kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u slučaju obavezne prijave, na taj način što nije prijavio sve činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovih poreskih obaveza, koje uz to nije evidentirao u knjigovodstvenoj dokumentaciji na način kojim bi proknjižene poreske obaveze u potpunosti odgovarale obračunatoj visini neto zarada, što je dovelo i do manje u objedinjenoj isplati uplaćenih sredstava po osnovu ispunjenja ovih poreskih obaveza, pa tako nije prijavio ni uplatio porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje u objedinjenoj naplati i to u periodu od 01.01.2011. godine do 31.12.2011. godine u ukupom iznosu od 8.708.205,28 dinara, u periodu od 01.01.2012. godine do 31.12.2012. godine u ukupnom iznosu od 10.329.082,46 dinara, u periodu od 01.02.2013. godine do 31.12.2013. godine u ukupnom iznosu od 9.912.473,92 dinara i u periodu od 01.01.2014. godine do 30.06.2014. godine u ukupnom iznosu od 2.191.145,98 dinara, na koji način je pričinjena šteta budžetu Republike Srbije u ukupnom iznosu od 31.140.907,52 dinara.

Objektivno obeležje krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS, broj 72/2009, koji se primenjivao od 11.09.2009. godine do 28.02.2018. godine), za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim pobijanom drugostepenom presudom, je da iznos obaveza iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara.

Odredbom člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, broj 24/2001, 80/2002, 135/2004, koja se primenjivala od 01.01.2005. godine do 31.12.2013. godine), propisano je da porez po odbitku iz člana 99. tog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda. Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, broj 108/2013“, koji se primenjivao od 01.01.2014. godine) navedenom odredbom propisano je da porez po odbitku iz člana 99. tog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako tim zakonom nije drukčije propisano.

Odredbom člana 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ broj 80/2002 .... 55/2004, 108/2013) propisano je da se zbirna poreska prijava za porez po odbitku podnosi Poreskoj upravi jednom mesečno, i to u roku od pet dana po isteku meseca, posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu, a odredbom stava 5. istog člana propisano je da se pojedinačna poreska prijava za porez po odbitku za svakog poreskog obveznika, odnosno poreskog placa, označena njihovim PIB-om, podnosi Poreskoj upravi jednom godišnje, najkasnije do 31. januara za prethodnu godinu.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud nalazi da se radnja izvršenja jednog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. KZ, kao i iznos poreske obaveze čije se plaćanje izbegava, a što je zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela, u konkretnom slučaju ne posmatra u okviru vremenskog perioda od jedne fiskalne, odnosno kalendarske godine, kako to pogrešno smatra sud, a osnovano u podnetom zahtevu ukazuje branilac okrivljenog, već shodno članu 101. Zakona o porezu na dohodak građana porez po odbitku iz člana 99. ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje u momentu isplate prihoda, pa se samim tim ne mogu sabirati pojedinačni iznosi poreskih obaveza čije se plaćanje izbegava iz različitih poreskih perioda, odnosno u okviru jedne kalendarske godine, a u ovom slučaju i u okviru tri i po kalendarske godine.

Sledstveno navedenom, a imajući u vidu da iz činjeničnog opisa radnje krivičnog dela u izreci pobijane prvostepene presude, proizilazi da je sud sabirao poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje u objedinjenoj naplati u periodu od 01.01.2011. godine do 31.12.2011. godine u ukupom iznosu od 8.708.205,28 dinara, u periodu od 01.01.2012. godine do 31.12.2012. godine u ukupnom iznosu od 10.329.082,46 dinara, u periodu od 01.02.2013. godine do 31.12.2013. godine u ukupnom iznosu od 9.912.473,92 dinara i u periodu od 01.01.2014. godine do 30.06.2014. godine u ukupnom iznosu od 2.191.145,98 dinara to iz navedenog proizilazi da je sud primenio odredbu člana 41. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, broj 55/2004) kojom je propisano da se pojedinačna poreska prijava za porez po odbitku za svakog poreskog obveznika, odnosno poreskog platca, označena njihovim PIB-om, podnosi Poreskoj upravi jednom godišnje, a najkasnije do 31. januara za prethodnu godinu, a koja zakonska odredba je bila na snazi do 01.03.2014. godine („Službeni glasnik RS, broj 108/2013) dakle, prestala je da važi tokom vremena izvršenja produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 5. KZ, koje je prema činjenom opisu u izreci prvostepene presude okrivljeni izvršio u vremenskom periodu od 01.01.2011. godine do 01.06.2014. godine, te je na taj način sud primenio odredbu koja nije mogla da se primeni.

Pored toga, imajući u vidu navedeno sabiranje od strane suda poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u objedinjenoj naplati iz različitih poreskih perioda, čije izbegavanje obračunavanja i plaćanja od strane okrivljenog je predmet ovog krivičnog postupka, sud je u konkretnom slučaju nepravilno primenio i odredbu člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana koja je važila u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Shodno svemu navedenom, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Bojana Pantovića, te je imajući u vidu da je u istom predmetu već jedanput ukinuta prvostepena presuda, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 718/24 od 26.11.2024. godine i predmet vratio Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje, te se shodno ovoj odluci nije upuštao u ocenu ostalih istaknutih povreda zakona na koje se u zahtevu branioca okrivljenog takođe ukazuje.

U ponovnom postupku Apelacioni sud u Kragujevcu će prilikom odlučivanja imati u vidu primedbe iz ove presude, te će postupiti po istima i najpre otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković