Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu nasilja u porodici

Presudom Višeg suda u Nišu Kž.1 broj 82/25 od 29.05.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Sandre Rajković i advokata Vesne Šopić i presuda Osnovnog suda u Nišu 5K 751/2024 od 28.02.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Sandra Rajković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, stava 2. i stava 4. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i pobijane odluke ukine u celini ili delimično ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku, a spise predmeta vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, ili da pobijane presude preinači ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu. Kao nezakonit dokaz branilac označava snimak sigurnosnih kamera, a koji snimak je nezakonit usled činjenice da menjačnica, koja je snimila predmetni događaj, nije imala ovlašćenja za snimanje javnih površina, te nije imala posebnu dozvolu za postavljanje sigurnosnih kamera.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani, a kako su isti već bili predmet ocene drugostepenog suda, o čemu je drugostepeni sud odlučujući o žalbi branilaca okrivljenog dao dovoljne i jasne razloge na strani tri pasus jedan obrazloženja presude, date razloge ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa obrazloženjem da su nižestepeni sudovi prilikom odmeravanja visine kazne pogrešno primenili zakon time što su okrivljenog osudili na kaznu zatvora u trajanju od dve godine koja je prestroga imajući u vidu da je maksimalna kazna zatvora za ovo krivično delo tri godine i da je reč o do sada neosuđivanom licu, zanemarujući činjenicu da je okrivljeni otac troje dece koja se školuju i koju treba da izdržava, te da će njegov boravak u zatvorenoj ustanovi u ovako dugom periodu ugroziti egzistenciju dece, a kojim navodima branilac suštinski ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Branilac dalje, u podnetom zahtevu osporava i meru bezbednosti koja je izrečena okrivljenom suprotno odredbi člana 78. KZ, budući da je okrivljeni onemogućen da lekarsku pomoć traži u Kliničkom centru u Nišu u kome se nalazi Odeljenje za ... gde oštećena radi, a kojim navodima branilac ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 2. ZKP.

Osim toga, branilac u podnetom zahtevu navodi da je pobijanim odlukama učinjena i povreda zakona iz člana 16. stav 1. ZKP, kojim je propisano da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanju u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza. Takođe, branilac u podnetom zahtevu numeriše i povrede iz člana 440. stav 2. ZKP i člana 445. stav 4. i 5. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5. ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 16. stav 1., člana 440. ZKP, člana 441. stav 1. i 2. ZKP i člana 445. ZKP, to je u ovim delovima Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda člana 18., 20. i 24. Ustava Republike Srbije, odnosno da su povređene odredbe koje regulišu neposrednu primenu zajemčenih prava.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje, a to podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava. Imajući u vidu da branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje na učinjene povrede Ustava, ali da uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku kojom je utvrđena povreda ljudskih prava okrivljenog, to je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Osim toga branilac u podnetom zahtevu ukazuje i da su pobijanim presudama učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje povrede predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, kako u obrazloženju podnetog zahteva branilac ne obrazlaže u čemu se konkretno ove povrede zakona ogledaju, to i u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković