Odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog nedozvoljenih razloga

Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 br. 175/17 od 26.07.2017. godine odbijene su kao neosnovane žalba branioca okrivljenog AA i žalba okrivljenog BB, a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, adv. Milan Mazić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Valjevu K br. 41/17 od 05.04.2017. godine i predmet vrati tom sudu na ponovni postupak, te da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne prvostepene presude odloži do odluke suda po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti i odluka dostavi Osnovnom sudu u Valjevu, kao nadležnom sudu za izvršenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti označava opštu odredbu povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok u obrazloženju zahteva navodi da je prvostepeni sud povredio odredbu člana 397. stav 4. ZKP jer nije dozvolio da se na glavnom pretresu pročita deo iskaza okrivljenog BB, kojim je negirao svoju krivicu kao i krivicu okrivljenog AA u odnosu na povrede nanete oštećenom VV, a da je drugostepena presuda doneta suprotno odredbi člana 457. ZKP jer u obrazloženju odluke nema ocene izmenjene odbrane okrivljenog BB kojom priznaje izvršenje krivičnog dela koje se okrivljenom AA stavlja na teret i za koje je oglašen krivim, ovo pogotovu što je ista kako u skladu sa izvedenim dokazima u toku postupka tako i izvršenim veštačenjem.

Iznetim navodima, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje dato u pravnosnažnim presudama a što saglasno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja dozvoljen zakonski razlog zbog koga okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, te je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca u tom delu na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Nadalje, branilac okrivljenog, kao osnov podnošenja zahteva navodi povredu člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.

Međutim, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili uskraćivanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP), koja su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava i shodno odredbi člana 484. ZKP, takva odluka mora biti dostavljena uz zahtev.

Kako branilac okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zahtev za zaštitu zakonitosti, kojim se prvostepena i drugostepena presuda pobijaju iz razloga propisanih članom 485. stav 1. tačka 3) ZKP nema propisan sadržaj (član 484. ZKP), te je kao takav u smislu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odbačen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                         Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić