Odluka o zakonitosti iskaza svedoka srodnika po tazbini trećeg stepena

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Kojić, predsednika veća, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Borisa Vrška, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-18/24 od 04.06.2024. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1KŽ1 211/24 od 18.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 03.09.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Borisa Vrška, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-18/24 od 04.06.2024. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1KŽ1 211/24 od 18.03.2025. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-18/24 od 04.06.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. u vezi člana 61. KZ i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca i određeno je da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od 1 (jedne) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi, Osnovnom sudu u Staroj Pazovi i oštećenom i to u roku od 15 dana računajući od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a visina troškova krivičnog postupka će biti naknadno određena u smislu odredbe člana 262. stav 2. ZKP. Oštećeni BB je sa imovinskopravnim zahtevom upućen na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1KŽ1 211/24 od 18.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Borisa Vrška i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-18/24 od 04.06.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Boris Vrška, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da u celosti preinači presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-18/24 od 04.06.2024. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1KŽ1 211/24 od 18.03.2025. godine tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da u celosti ukine navedene presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na dokazu na kojem se prema odredbama ZKP ne može zasnivati i to na iskazu svedoka VV. Kao razlog nezakonitosti iskaza svedoka VV, branilac ističe da je imenovana u tazbinskom srodstvu sa okrivljenim AA, a da prilikom njenog ispitivanja nije upozorena na pravo da bude oslobođena od svedočenja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 94. stav 1. ZKP je propisano da je od dužnosti svedočenja oslobođeno: 1) lice sa kojim okrivljeni živi u braku, vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života; 2) srodnik okrivljenog po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, kao i srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno; 3) usvojenik i usvojitelj okrivljenog.

Imajući u vidu citiranu odredbu člana 94. stav 1. ZKP i to posebno tačku 2) stava 1. člana 94. ZKP u kojoj je izričito propisano da je od dužnosti svedočenja oslobođen srodnik okrivljenog po tazbini do drugog stepena zaključno, te imajući pri tome u vidu da iz spisa predmeta i to zapisnika o ispitivanju svedoka VV pred Osnovnom javnim tužiocem u Staroj Pazovi dana 28.03.2023. godine sačinjenog pod brojem KT.1086/21, kao i zapisnika o glavnom pretresu održanom dana 05.03.2024. godine, proizilazi da je svedok VV izjavila da je okrivljeni AA stric njenom suprugu - oštećenom BB, to dakle iz spisa predmeta proizilazi da svedok VV u vreme davanja svog iskaza dana 28.03.2023. godine i dana 05.03.2024. godine ne spada u kategoriju privilegovanog svedoka u skladu sa odredbom člana 94. stav 1. ZKP jer je ona okrivljenom AA srodnik trećeg stepena po tazbini, pa stoga, suprotno navodima branioca okrivljenog, javni tužilac kao organ postupka, odnosno sud, nisu u konkretnom slučaju ni bili dužni da svedoka VV shodno odredbi člana 94. stav 3. ZKP upozore na mogućnost oslobođenja od dužnosti svedočenja, zbog čega iskaz svedoka VV ne predstavlja nezakonit dokaz i sud je na njemu mogao zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da delo za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim nije produženo krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. u vezi člana 61. KZ. Međutim, branilac u svojim daljim navodima, kojima obrazlaže postojanje po njemu ove povrede, suštinski, po nalaženju Vrhovnog suda, samo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama, dajući pri tome sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i osporavajući zaključak suda da je okrivljeni kritičnom prilikom uputio oštećenom inkriminisane reči, isticanjem da sud tokom postupka nije tačno utvrdio koje konkretne reči je okrivljeni uputio oštećenom na slovačkom jeziku na kojem je tekla verbalna komunikacija između njih, a takođe ni motiv zbog kojih ih je uputio, a da su oštećeni BB i svedoci VV -supruga oštećenog i BB - otac oštećenog u svojim iskazima dali netačnu interpretaciju navedenih reči na srpski jezik, kao i da sud nije pravilno cenio iskaz oštećenog u kojem je naveo da se nije osećao ugroženim prilikom susreta i verbalne komunikacije sa okrivljenim dana 20.07.2021. godine. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski svojim navodima ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da se drugostepeni sud u obrazloženju drugostepene presude nije konretno, jasno i detaljno izjasnio o svim žalbenim navodima branioca okrivljenog i zbog čega iste ne prihvata, već da ih je ocenio krajnje paušalno, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija i zbog povrede odredbe člana 460. stav 1. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Borisa Vrška, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Gordana Kojić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković