Odbačen zahtev za zaštitu zakonitosti zbog nedozvoljenih zakonskih razloga

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 402/2018 od 11.05.2018. godine, usvojena je žalba Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu i preinačena je presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 225/2017 od 08.02.2018. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je Apelacioni sud okrivljenom AA za krivično delo iz člana 204. stav 1. tačka 3. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, a za krivično delo falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz člana 225. stav 4. u vezi stava 2. i stava 1. KZ mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 dinara, a za koja krivična dela prvostepenom presudom oglašen krivim, nakon čega ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000. dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca, a ako ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku ista će se zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, a u koju kaznu mu se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru od 17.08.2017. do 18.08.2017. godine, dok je žalba branioca okrivljenog AA odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miodrag Janković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 42., 54. stav 1., 56. stav 1. tačka 3) i 57. stav 1. tačka 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presudu Apelacionog suda u Nišu Kž1 402/2018 od 11.05.2018. godine i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbi članova 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miodraga Jankovića, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miodraga Jankovića je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, pri čemu ne ukazuje na koji način je sud povredio krivični zakon prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji ili oduzimanju imovinske koristi ili opozivanjem uslovnog otpusta, dok je u obrazloženju zahteva naveo da je drugostepeni sud izveo pogrešan zaključak da olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog nemaju značaj naročito olakšavajućih okolnosti koje bi opravdavale ublažavanje kazne, iako isti nikada nije kažnjavan za bilo koje krivično delo, da nije otežavao postupak pred sudom, da se redovno odazivao na pozive suda, da nije vršio nikakvu opstrukciju ili izbegavao da se odazove na pozive suda tokom održavanja pretresa, na njegovo držanje nakon izvršenog krivičnog dela, da je vratio oduzeti novac, da se oštećena nije pridružila krivičnom gonjenju i istakla imovinsko-pravni zahtev.

Iz ovih navoda zahteva po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu povrede iz člana 441. stav 1. ZKP i članova 42., 54. stav 1., 56. stav 1. tačka 3. i 57. stav 1. tačka 4. KZ to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miodraga Jankovića ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković, s.r.                                                                                                       Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić