Presuda o zakonitosti noćnog pretresa stana bez posebne naredbe

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-673/24 od 12.03.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici i branioca okrivljenog Bobana Jazića, pa je presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K-8/21 od 14.05.2024. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Aleksandra Minić Pjanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, ili da presudu preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu i da je time učinjena povreda iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s obzriom da je pretres stana okrivljenog izvršen u noćnim satima bez sudskog naloga, iako nije postojala hitnost, niti su ispunjeni uslovi iz člana 158. stav 5. ZKP, a osim toga svedoci pretresa nisu zajednički prisustvovali celom toku radnje, niti su neposredno mogli potvrditi radnje koje su opisane u zapisniku.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani, a kako su isti već isticani u žalbi branioca okrivljenog podnetoj na prvostepenu presudu i bili predmet ocene drugostepenog suda, a koje je drugostepeni sud odbio kao neosnovane i o tome dao dovoljne i jasne razloge na strani 5. pasus 2. i strani 6. i strani 7. pasus 1. obrazloženja presude, to iste razloge i ovaj sud prihvata kao pravilne i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Osim toga, imajući u vidu činjenicu da je pretres obavavljen u prisustvu dva svedoka, da je okrivljenom pre samog pretresa predata naredba, da je poučen o svojim pravima, da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju, da je konstatovano da niko od lica koja su prisustvovala pretresanju nije imao primedbi, dakle ni okrivljeni, te iako stoji činjenica da nije postojala naredba za pretresanje noću, a da je pretresanje izvršeno noću, po nalaženju Vrhovnog suda ova činjenica ne čini ovaj dokaz apriori nezakonitim i nema za posledicu njegovo obavezno izdvajanje iz spisa predmeta, posebno što odredbom člana 157. stav 4. ZKP nije izričito propisano da ako u zapisniku o pretresanju nije posebno obrazloženo zbog čega se pretresanje vrši noću, da se na tom dokazu ne može zasnivati sudska odluka. Dakle, prema tome Vrhovni sud ocenjuje da ovakav nedostatak, u vidu naredbe za pretresanje u kojoj nije označeno da se može pretresati noću, nema uvek za posledicu nezakonitost ovakvog dokaza, to u ovom konkretnom slučaju ovaj dokaz je s obzirom na sve okolnosti ocenjen kao zakonit, a suprotni navodi branioca ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao nezakonit dokaz označava i potvrdu o oduzetim predmetima uz navode da je potvrda sačinjena iako zapisnika o pregledu vozila nema.

Ovakvi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani, a kako je iste branilac isticao u podnetoj žalbi na prvostepenu presudu i kako su već bili predmet ocene drugostepenog suda, o čemu je drugostepeni sud dao dovoljne i jasne i razloge na strani 4. pasus 2. i strani 5. pasus 1. obrazloženja presude presude, to iznete razloge i ovaj sud prihvata kao pravilne i na njih upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti osporava činjenicu da je postojala opravdana sumnja koja je dovela do zaustavljanja i pretresa vozila okrivljenog, koja činjenica ukazuje na nezakonitost postupka, jer zaustavljanje nije zasnovano na opravdanoj sumnji, već na unapred postavljenim zahtevima. Pored toga u zahtevu se ukazuje na postojanje neslaganje tvrdnji koje iznosi drugostepeni sud, da je predmetna naredba za pretres doneta istog dana, s obzirom da iz spisa proizilazi da je postupak iniciran 21.11.2017. godine, kada je policija predala inicijativu za pokretanje postupka pretresa stana, a sama naredba je doneta 22.11.2017. godine, što ukazuje na to da su radnje koje su prikazane kao hitne, zapravo bile unapred planirane. Branilac u podnetom zahtevu ukazuje na činjenicu da je sud kao ključan dokaz cenio DNK trag na pištolju, iako se radi o mešanom DNK profilu, bez jasnog utvrđenja prisustva DNK tragova okrivljenog, i na činjenicu da su svedoci koji su bili prisutni tokom pretresa bili prinudno dovedeni, a kojim navodima suštinski osporava činjenicu u pogledu postojanja hitnosti i opravdanosti pregleda vozila, te ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac u zahtevu navodi i da drugostepeni sud nije odlučio o svim žalbenim navodima odbrane da iz spisa izuzme dokaze navedene u žalbi i da detaljno razmotri izjavu svedoka AA, kao i da se uzmu u obzir izjave svedoka BB, VV, GG i DD, a kojim navodima branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 460. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac numeriše i obrazlaže da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 16. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koje imaju u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 16, člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 440. ZKP i člana 460. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Branilac u podnetom zahtevu negde u obrazloženju označava da su pobijanim presudama učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 439. tačka 3) ZKP, koje povrede predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, kako u obrazloženju podnetog zahteva branilac ne obrazlaže u čemu se konkretno ove povrede zakona ogledaju, to u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Branilac u podnetom zahtevu navodi i da je pobijanim presudama učinjena i povreda prava okrivljenog na pravično suđenje zajamčeno članom. 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije za ljudska prava.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje, a to podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava. Imajući u vidu da branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje na učinjene povrede Ustava i Evropske konvencije, ali da uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku kojom je utvrđena povreda ljudskih prava okrivljenog, to je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković