Presuda o odbijanju zahteva za zaštitu zakonitosti u vezi sa krivičnim delom droge

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.774/15 od 15.09.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Vranju i okrivljenog S.J. i njegovog branioca i presuda Višeg suda u Vranju K br.24/14 od 27.05.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.J., advokat N.Z., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog oglasiti krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i izreći mu krivične sankcije – kazne u okviru donjih minimuma mera kazni propisanih odredbama čl. 57. stav 1. tačka 4. i 7. i tačka (8) KZ, s tim da shodno članu 45. stav 5. KZ odredi da će se kazna zatvora izdržavati u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.J. je neosnovan.

Branilac okrivljenog S.J. u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP na taj način što su krivično pravne radnje okrivljenog pravno kvalifikovane kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, a iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je okrivljeni predmetnu drogu držao za sopstvene potrebe, pa je trebao biti oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog S.J. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u krivičnim pravnim radnjama okrivljenog S.J. stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, koje je Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP kao i navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.J. kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, obzirom da isto ne predstavlja zakonske razloge u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                           Dragiša Đorđević, s.r.