Odbijen zahtev o otkrivanju dobavljača droge; ostali navodi nedozvoljeni

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Milane Rašić, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Ivana Jovanovića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Dragana Jelića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kruševcu K 46/24 od 20.02.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 – 182/25 od 11.04.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 09.09.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Jovanovića, advokata Dragana Jelića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kruševcu K 46/24 od 20.02.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 – 182/25 od 11.04.2025. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, dok se u preostalom delu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kruševcu K 46/24 od 20.02.2025. godine okrivljeni Ivan Jovanović oglašen je krivim da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i osam meseci, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 14.09.2024. godine pa do upućivanja optuženog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija. Istom presudom, prema okrivljenom izrečena je mera bezbednosti obavezno lečenje narkomana koje će se izvršiti u Zavodu za izvršenje kazne ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i trajaće dok postoji potreba za lečenjem ali ne duže od tri godine, s tim što se vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava u kaznu zatvora, i izrečena mu je mera bezbednosti oduzimanje predmeta bliže navedenih u izreci prvostepene presude. Okrivljeni je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-182/25 od 11.04.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Ivana Jovanovića i presuda Višeg suda u Kruševcu K 46/24 od 20.02.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog advokat Dragan Jelić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i preinači drugostepenu presudu samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako da okrivljenom izrekne kaznu zatvora u kraćem trajanju ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP , dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, s obzirom da nižestepeni sudovi nisu primenili odredbu člana 246. stav 6. Krivičnog zakonika iako je okrivljeni otkrio lice od koga je nabavio drogu, iz kog razloga je sud bio u obavezi da primeni odredbu člana 246. stav 6. Krivičnog zakonika.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, odredbom člana 246. stav 6. Krivičnog zakonika (KZ), propisano je da se učinilac dela iz stava 1. do 5. člana 246. KZ koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može osloboditi od kazne.

Iz citirane odredbe Krivičnog zakonika, na koju se branilac poziva u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti proizlazi da je primena iste samo mogućnost suda da u određenim situacijama tako postupi, ukoliko su ispunjeni uslovi za primenu te odredbe, ali ne i obaveza kojom se nalaže sudu da u svakom slučaju primeni odredbu člana 246. stav 6. KZ odnosno da okrivljenog – učinioca dela iz stava 1. do 5. člana 246. KZ, koji je otkrio od koga nabavlja opojnu drogu, uvek oslobodi od kazne. Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP u vezi člana 246. stav 6. KZ.

Preostalim navodima branioca iznetim u zahtevu, u pogledu činjenice da li su okolnosti koje je okrivljeni naveo, dovele do otkrivanja lica od koga je nabavio opojnu drogu, suštinski se osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja istaknute povrede branilac navodi da je sud nepravilnom ocenom utvrđenih činjenica pogrešno zaključio da je u konkretnom slučaju reč o krivičnom delu iz člana 246. stav 1. KZ, imajući u vidu da nije utvrđeno postojanje volje kod okrivljenog u pogledu namene opojne drogu koju neovlašćeno drži, te kako se iz okolnosti kritičnog događaja nije moglo utvrditi postojanje njegove volje i htenja, odnosno namere da je predmetnu opojnu drogu drži radi prodaje, nesporno se po navodima branioca radi o krivičnom delu iz člana 246a stav 2. KZ. Ovakvim navodima, kojima branilac na osnovu sopstvene ocene činjenica izvlači zaključak o postojanju krivičnog dela iz člana 246a stav 2. KZ, suštinski se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5. ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković