Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbacio je kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog. Zahtev je, iako se formalno pozivao na dozvoljene povrede zakona, u suštini osporavao utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 951/2017
26.09.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. Tatjane Mihajlov, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 275/16 od 25.01.2017. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 121/17 od 24.05.2017. godine, u sednici veća održanoj 26.09.2017. godine, doneo je
R E Š E Nj E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 275/16 od 25.01.2017. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 121/17 od 24.05.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K 275/16 od 25.01.2017. godine okr. AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen nanovčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca po pravnosnažnosti presude, a ukoliko kaznu ne plati u ostavljenom roku, sud će istu izvršiti tako što će svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne zameniti za jedan dan zatvora, s tim što zatvor ne može biti duži od šest meseci.
Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Viši sud u Zrenjaninu je presudom Kž1 121/17 od 24.05.2017. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog, adv. Tatjana Mihajlov, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. i stav 2., člana 439. tačka 1. do 3. i člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud obe presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. AA je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi povrede zakona koje u smislu člana 485. stav 4. ZKP predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, međutim, u obrazloženju zahteva branilac ne ukazuje u čemu se konkretno navedene povrede sastoje, već iznosi sadržinu iskaza saslušanih svedoka, polemiše sa ocenom izvedenih dokaza od strane prvostepenog suda i daje sopstvenu ocenu istih, zatim iznosi sopstvenu ocenu nalaza i mišljenja veštaka u vezi sa uračunljivošću okrivljenog u vreme izvršenja dela ... čime u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom. Osim toga, branilac u zahtevu osporava visinu izrečene novčane kazne i ukazuje na olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, čime osporava činjenice i okolnosti od značaja za odluku o visini krivične sankcije. Međutim, činjenično stanje, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Osim toga, branilac u zahtevu navodi da prvostepeni sud nije dao ocenu svih dokaza, da su dokazi međusobno kontradiktorni što presudu čini nerazumljivom, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, koja povreda takođe nije zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Najzad, branilac orkivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP. Međutim, osim formalnog označavanja zakonske odredbe kao razloga za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u zahtevu ne daje obrazloženje u čemu se navedena povreda zakona sastoji.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenio nedozvoljenim i, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća - sudija
Dragana Vuksanović,s.r. Zoran Tatalović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Kzz 1498/2018: Nedozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti branioca zbog ukazivanja na nedozvoljene razloge
- Kzz 129/2019: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti
- Kzz 790/2018: Postojanje krivičnog dela uvrede bez izričito navedene namere omalovažavanja
- Kzz 340/2018: Rešenje o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti zbog nedozvoljenih razloga
- Kzz 680/2017: Odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog osporavanja činjeničnog stanja
- Kzz 1037/2018: Odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog osporavanja činjeničnog stanja
- Kzz 754/2019: Odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kao nedozvoljenog