Presuda Vrhovnog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljene AA

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Marka Radivojevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K.br. 137/22 od 24.05.2024. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1.br. 134/24 od 31.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 09.09.2025. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Marka Radivojevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K.br. 137/22 od 24.05.2024. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1.br. 134/24 od 31.03.2025. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini K.br. 137/22 od 24.05.2024. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca u koju je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 14.05.2024. godine do 24.05.2024. godine. Prema okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1.br. 134/24 od 31.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i presuda Osnovnog suda u Jagodini K.br. 137/22 od 24.05.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Marko Radivojević u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine ili iste preinači i okrivljenu oslobodi.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se veštačenje od strane NCKF Centra iz Niša od 26.12.2023. godine nikako nije moglo prihvatiti, jer se u zapisniku o obavljenom veštačenju na strani 2. jasno poziva na nezakonit dokaz i to ranije izuzet zapisnik o obavljenom veštačenju od 02.03.2021. godine. Prema stavu odbrane, organ veštačenja u ponovljenom postupku, a imajući u vidu da se izuzeti zapisnici stavljaju u posebno zapečaćen omot nije mogao da zna koje su prvobitne karakteristike i osobine i masa veštačenog materijala, niti količinu materijala koja je ostala, te se i zapisnik sa ponovljenog veštačenja morao izuzeti.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljene ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani 4, stav pet i strani 5, stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva označava povrede zakona iz člana 16. stav 1. ZKP i povrede zakona iz člana 246a stav 1. i člana 112. stav 15. i člana 5. KZ, dok u preostalom delu obrazloženja zahteva ukazuje na pogršeno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP osporavajući dokaznu snagu veštačenja - zapisnika o veštačenju NCKF Centra iz Niša od 26.12.2023. godine.

Pored iznetog, branilac okrivljene u zahtevu navodi i da je u izreci presude navedeno da je oduzeta supstanca od okrivljene na spisku psihoaktivnih supstanci prema izveštaju „Službenog glasnika Republike Srbije“ broj 40/23 od 17.05.2023. godine iz čega proizilazi da je okrivljenoj stavljeno na teret da je zabranjenu supstancu držala prema propisu koji će važiti dve pune godine nakon navodno učinjenog krivičnog dela.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, branilac okrivljene ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, odnosno na nerazumljivost izreke.

Međutim, povrede zakona iz člana 440, člana 16. stav 1. člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 246a stav 1. i člana 112. stav 15. i člana 5. KZ ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud zahtev, u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković