Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog zastarelosti krivičnog gonjenja

Protiv ovih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Todorović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijanu presudu preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da navedene presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje; i

-branilac okrivljenog AA, advokat Ilija Radulović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. u vezi stava 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, pobijane presude ukine ili preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioce okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda i predloga u zahtevima branilaca okrivljenog, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Todorović u zahtevu navodi da imovinska korist pribavljena izvršenjem tri pojedinačne radnje koje su ušle u sastav produženog krivičnog dela, opisane po tačkama 5-8 dispozitiva optužnog akta odnosno izreke pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kikindi K 267/15 od 07.11.2016. godine, ne prelazi iznos od 450.000,00 dinara, zbog čega se, prema stavu branioca, radi o krivičnom delu prevara iz člana 208. stav 1. KZ, za koje je propisana kazna zatvora do tri godine, tako da apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa protekom roka od šest godina od dana izvršenja krivičnog dela, pa je imajući u vidu izneto kao i vreme izvršenja ovih radnji u pogledu istih nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja pre donošenja prvostepene presude.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Todorovića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljenom AA, optužbom stavljeno na teret da je u periodu od 05.05.2009. godine do 21.10.2009. godine, u svojstvu osnivača i direktora Preduzeća DOO „BB“ sa sedištem u ..., a od 27.05.2009. godine sa sedištem u ..., postupajući sa jedinstvenim umišljajem u vremenskoj povezanosti i korišćenjem iste situacije i zajedno sa okrivljenim VV pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 12.997.116,23 dinara, tako što je lažnim prikazivanjem činjenica da će isplatiti preuzetu robu, doveo u zabludu više ovlašćenih lica u oštećenim privrednim društvima na način bliže opisan u dispozitivu optužnog akta i u izreci pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kikindi K 267/15 od 07.11.2016. godine, pri čemu je bio svestan svoga dela i njegove zabranjenosti i hteo njegovo izvršenje, te je oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. i člana 33. i člana 61. KZ.

Produženo krivično delo za koje je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim, obuhvata krivična dela čije je bitno obeležje „određeni novčani iznos“, pa se stoga u smislu člana 61. stav 5. KZ, ima smatrati da je produženim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima, jer je to obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem okrivljenog što proizlazi iz izreke i obrazloženja pravnosnažne presude. S tim u vezi pravna kvalifikacija navedenog produženog krivičnog dela izvršena je prema ukupnom zbiru novčanih iznosa ostvarenih pojedinačnim delima.

U tom slučaju, zastarelost krivičnog gonjenja kod produženog krivičnog dela počinje teći od momenta kada je preduzeta radnja poslednjeg dela obuhvaćenog produženim krivičnim delom, a rok zastarelosti se određuje prema pravnoj kvalifikaciji koja je određena za produženo delo, a ne prema pravnoj kvalifikaciji i vremenu izvršenja pojedinačnih radnji izvršenja koje su ušle u sastav produženog krivičnog dela čime su iste izgubile svoju pravnu samostalnost.

Imajući u vidu da je okrivljeni AA prvostepenom presudom Osnovnog suda u Kikindi K 267/15 od 07.11.2016. godine koja je ostavljena na snazi pobijanom pravnosnažnom prvostepenom presudom Osnovnog suda u Kikindi K 322/17 od 15.03.2019. godine, oglašen krivim da je u vremenskom periodu od 05.05.2009. godine do 21.10.2009. godine izvršio produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. i člana 33. KZ, za koje je propisana kazna zatvora od dve do deset godina i novčana kazna, to proizlazi da bi u konkretnom slučaju u smislu člana 103. tačka 5) u vezi člana 104. stav 6. KZ apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila 22.10.2019. godine, dakle nakon donošenja pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 399/19 od 29.05.2019. godine.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Todorovića, ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokat Dragan Todorović, ističe i to da odredbom člana 208. stav 4. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“,br.85/2005...107/2005), koja je bila na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela, nije bilo propisano kumulativno izricanje zatvorske i novčane kazne, pa je sledstveno tome u smislu člana 5. KZ, navedeni zakon trebalo primeniti kao najblaži za učinioca, a da je sud time što je okrivljenog osudio i na zatvorsku i na novčanu kaznu povredio zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na strani 10, u stavu 5. i na strani 11. u stavu 1. obrazloženja svoje presude Kž1 399/19 od 29.05.2019. godine dao jasne i dovoljne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge upućuje.

Stoga i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Todorović u zahtevu ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenog sa obrazloženjem da je bitno obeležje predmetnog krivičnog dela postojanje prevarne namere kod okrivljenog i to pre nego što je oštećeni preduzeo radnje na svoju štetu, pa kako je okrivljeni VV u svojoj odbrani izneo da okrivljeni AA nije imao saznanja o radnjama koje je on sam preduzimao kao i da je falsifikovao potpis okrivljenog AA, to, prema navodima zahteva, isključuje postojanje namere kao i umišljaja kod okrivljenog AA upravljenog na izvršenje predmetnog krivičnog dela.

Iako se branilac okrivljenog u zahtevu formalno poziva na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koji je u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, iznetim navodima se, po oceni ovoga suda, u suštini osporava ocena izvedenih dokaza i ukazuje da se pravnosnažna presuda zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju u pogledu postojanja prevarne namere i umišljaja kod okrivljenog AA što ne može biti predmet ispitivanja po zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Todorović, u zahtevu ukazuje da u prvostepenoj presudi nisu dati razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja koji nedostatak presude predstavlja povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i da je drugostepeni sud povredio zakon iz člana 460. ZKP, time što nije odgovorio na žalbene navode branioca okrivljenog kojima je ukazivano na napred navedene nedostatke prvostepene presude.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 460. ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ilije Radulovića, Vrhovni kasacioni sud je našao da je isti nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, advokat Ilija Radulović u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da nižestepeni sudovi prilikom ocene dokaza i utvrđivanja činjenica nisu primenili odredbu člana 16. stav 1. do 5. u vezi sa članom 419. stav 2. ZKP, čime je povređena odredba krivičnog postupka iz člana 485. stav 2. ZKP.

Imajući u vidu da odredbom člana 485. stav 4. ZKP, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 16. stav 1. do 5. u vezi sa članom 419. stav 2. ZKP, a da je odredba člana 485. stav 2. ZKP, opšteg karaktera koja određuje kada postoji povreda zakona u smislu stava 1. tačka 1) tog člana, dok su povrede zakona zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP, te da se branilac okrivljenog u zahtevu ne poziva ni na jednu od tih povreda, to je zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Ilije Radulovića u celosti ocenjen kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                           Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić