Odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog osporavanja činjeničnog stanja

Protiv navedene pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.S., advokat S.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 439. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog D.S. na osnovu odredbe člana 423. tačka 2. ZKP osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.S., advokata S.M., je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog na podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog D.S., advokat S.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja samo je formalno označio da je navedenim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. ZKP, zbog koje povrede zakona iz člana 439. tač. 1, 2. i 3. ZKP je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, pri čemu nije ukazao konkretno ni na jednu povredu zakona iz tač. 1, 2. ili 3. člana 439. ZKP, a iz obrazloženja zahteva i navoda da su nižestepeni sudovi pogrešnom ocenom izvedenih dokaza izveli pogrešan zaključak da je okrivljeni D.S. izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, isticanjem da su oba okrivljena na pretresu pred drugostepenim sudom u svojim odbranama naveli da kritičnom prilikom jedan drugom nisu međusobno uputili pretnje ili uvrede, što potvrđuju iskazi policijskih službenika I.J., S.B. i V.T., po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Međutim, kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.S., advokata S.M., ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                Dragiša Đorđević,s.r.