Odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog nedostatka sadržine i nedozvoljenosti

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nikole Karaičića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu Kž1. 73/24 od 25.11.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3-1/25 od 18.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 02.09.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nikole Karaičića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu Kž1. 73/24 od 25.11.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3-1/25 od 18.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž1. 73/24 od 25.11.2024. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Kraljevu i presuda Osnovnog suda u Kraljevu 50K.br. 159/23 od 17.05.2024. godine preinačena tako što je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3-1/25 od 18.03.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca i presuda Višeg suda u Kraljevu Kž1. 73/24 od 25.11.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Nikola Karaičić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje Višem sudu u Kraljevu.

Vrhovni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva opredeljuje povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava rešenje Osnovnog suda u Kraljevu NP.br. 437/20 od 23.12.2020. godine. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno sastoji nezakonitost navedenog dokaza - rešenja, osim što navedeni dokaz tretira kao zakonit dokaz.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Pored iznetog, branilac okrivljenog obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističe i da je u presudi navedeno da su dokazi pročitani na pretresu uz saglasnost stranaka, a što nije tačno, te da odbrana nije pitana da se o tome izjasni, a da jeste nikada se ne bi saglasila sa čitanjem iskaza policijskog službenika BB, imajući u vidu da je još u prvostepenom postupku isticana nezakonitost navedenog dokaza.

Na opisani način, po stavu ovog suda, branilac u navedenom delu samo formalno numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, dok u suštini ukazuje na povredu zakona vezanu za način izvođenja dokaza na glavnom pretresu, odnosno povredu odredbe člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP.

Međutim, povreda odredbe člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud zahtev, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković