Presuda Vrhovnog suda o zastarelosti krivičnog gonjenja za produženo krivično delo

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Bojane Paunović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA - advokata Dragoljuba Lončarevića i advokata Vesne Lončarević, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-469/20 od 05.04.2023. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1Kž1-139/23 od 28.06.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 10.10.2023. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA - advokata Dragoljuba Lončarevića i advokata Vesne Lončarević, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-469/20 od 05.04.2023. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1Kž1-139/23 od 28.06.2023. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ODBACUJE, kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-469/20 od 05.04.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1Kž1-139/23 od 28.06.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-469/20 od 05.04.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA - advokat Dragoljub Lončarević i advokat Vesna Lončarević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači i odbije optužbu ili okrivljenog oslobodi od optužbe ili ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branoci okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, numerišu povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, koju obrazlažu navodima da je, u konkretnom slučaju, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, u smislu člana 103. stav 1. tačka 5) i člana 104. stav 1. i 6 KZ. Naime, kako je drugostepena presuda doneta 28.06.2023. godine, a kako se okrivljenom kao vreme izvršenja stavlja period od 17.11.2016. godine do 17.11.2017. godine, to je dana 17.11.2022. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, jer se kao najpovoljnije po okrivljenog, kao datum kada je delo izvršeno ima smatrati 17.11.2016. godine, jer se predmetno krivično delo smatra izvršenim i prvog dana označenog perioda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga.

Iz izreke presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-469/20 od 05.04.2023. godine, proizlazi da je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, koje je učinjeno u vremenskom periodu od 17.11.2016. godine do 17.11.2017. godine.

Odredbom člana 203. stav 1. KZ, propisano je da ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 103. tačka 5) KZ, propisano je da ako u ovom zakonu nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine.

Odredbom člana 104. stav 6. KZ, propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Okrivljeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, koje je izvršio u vremenskom periodu od 17.11.2016. godine do 17.11.2017. godine, pa imajući u vidu odredbe člana 103. tačka 5) KZ i člana 104. stav 6. KZ, zastarelost krivičnog gonjenja bi nastupila 17.11.2023. godine, jer su poslednje radnje izršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim preduzete dana 17.11.2017. godine.

Krivični postupak protiv okrivljenog AA pravnosnažno je okončan donošenjem presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1 Kž1-139/23 od 28.06.2023. godine, dakle pre nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja protiv okrivljenog, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, u delu u kome je podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u preostalom delu je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog numerišu i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona, branioci osporavaju činjenične zaključke suda vezane za postojanje umišljaja okrivljenog, jer po stavu odbrane, nižestepeni sudovi nisu utvrdili da je okrivljeni bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, znajući da je to delo zabranjeno, te u vezi sa tim navode da okrivljeni nije koristio sporni lokal u ...; da je isti bio predmet zakupa; da nije koristio električnu energiju, već je to činio zakupoprimac; da nije imao, niti je mogao imati nameru da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, jer je u označenom periodu obaveza plaćanja utrošene energije, shodno ugovoru o zakupu, teretila zakupoprimca. Pored iznetog, branioci osporavaju činjenične zaključke suda vezane za zakonitost obavljanja delatnosti oštećenog u kritičnom periodu, odnosno ED Rume, ukazujući koje je sve propuste oštećeno preduzeće napravilo u kritičnom periodu.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, branioci ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje – povredu zakona iz člana 440. ZKP i na svojoj verziji događaja drugačijoj od one utvrđene u pobijanim presudama, zasnivaju svoj stav da, delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo.

Međutim, kako povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                    Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić