Odbijanje zahteva zbog potpuno rešenog predmeta optužbe i utvrđenih radnji izvršenja

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 483. stav 1. i 3. ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Gavarić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP; odredbe člana 439. tačka 1) ZKP, sve u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. i 4. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, nakon čega je održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP uz obrazloženje da nije potpuno rešen predmet optužbe, jer je „nadležno javno tužilaštvo gonilo okrivljene zbog opravdane sumnje da su izvršili krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, a nadležni krivični sudovi nisu potpuno rešili predmet optužbe, tj. nisu utvrdili - ko je od okrivljenih i na koji način učestvovao u toj tuči“.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud iznete navode, u zahtevu branioca okrivljenog, ocenjuje kao neosnovane. Naime, pobijanim pravnosnažnim presudama je potpuno rešena optužba s`obzirom na to da je odlučeno o optužnom aktu javnog tužioca - optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi Kt 572/16 od 27.09.2016. godine, koji tokom krivičnog postupka nije menjan niti proširivan, kako u odnosu na ličnost okrivljenog AA na koga se optužba odnosi i koji je njom obuhvaćen (između ostalih) tako i u odnosu na opisane radnje izvršenja koje su kako u optužnom aktu tako i u pravnosnažnim presudama pravno kvalifikovane kao učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ.

Iz navedenih razloga, suprotni navodi, u podnetom zahtevu, da je prilikom donošenja pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, su ocenjeni kao neosnovani.

Podnetim zahtevom se osim navedenog, ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP uz obrazloženje da pobijanim presudama nije utvrđeno koje konkretne radnje je preduzeo okrivljeni AA da bi se uopšte moglo razmatrati da je on izvršio krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane nalazeći da je u činjeničnom opisu dela, datom u izreci prvostepene presude utvrđeno, između ostalog da su okrivljeni AA i okrivljeni VV „u navedeno vreme i na navedenom mestu, sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima učestvovali u tuči sa još jednim NN licem u kojoj su oštećenom BB naneli teške telesne povrede, kao u izreci, na taj način što su mu prišli sa zadnje strane kamiona kojim je oštećeni upravljao, na kome su otvorili vrata a kada ih je oštećeni upozorio da to ne čine, više puta su ga rukama stisnutim u pesnicu i obuvenim nogama udarali u predelu glave i tela, svesni zabranjenosti svog dela čije su izvršenje hteli“, čime su utvrđene sve činjenice i okolnosti izvršenja dela kako objektivne koje se odnose na samu radnju izvršenja okrivljenog tako i subjektivne koje se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ.

Iz iznetih razloga, suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog su ocenjeni kao neosnovani.

Pored navedenog, podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje da u spisima predmeta postoji snimak sa video nadzora na kome se jasno uočava da okrivljeni AA nikoga ne udara već da sprečava dalje nasilje oštećenog prema okrivljenom VV, nakon čega se daje sopstvena ocena predmetnog događaja i pravna ocena krivičnog dela, čime se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno odredbu člana 440, koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, te je u ovom delu, podneti zahtev branioca okrivljenog odbačen, kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                               Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                          Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić