Presuda Vrhovnog kasacionog suda o dejstvu odluka Ustavnog suda na troškove postupka

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenih, advokata Bojana Stanojlovića, se ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 2) ZKP, navodima da je primenjen zakon - odredba člana 262. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku za koji je odlukom Ustavnog suda I Uz-134/19 od 04.02.2021. godine, objavljenom u „Službenom glasniku RS“, broj 27/21 od 24.03.2021. godine, utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i potvrđenim Međunarodnim ugovorom. Pobijanim prvostepenim rešenjem sud je odbacio, kao neblagovremen, zahtev za isplatu nužnih izdataka i nagrade za branioca okrivljenih AA rođene ... i BB na ime prisustva sednici drugostepenog veća, uz obrazloženje „da je zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka nastalih pred sudom pravnog leka, od 12.06.2013. godine, podnet nakon isteka roka od jedne godine iz člana 262. stav 2. ZKP“. Ovaj stav suda je potvrđen u drugostepenom rešenju kojim je žalba branilaca okrivljenih, advokata Bojana Stanojlovića, odbijena, kao neosnovana. Branilac okrivljenih zaključuje da je nakon što je odredba člana 262. stav 2. ZKP posle odluke Ustavnog suda uklonjena iz pravnog saobraćaja izmenjena procesna situacija i zakonodavni okvir te se zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrade branioca, u ovom krivičnom postupku, mora tretirati kao blagovremen.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Vrhovni kasacioni sud nalazi da stoji, kao tačna, činjenica da je Ustavni sud, odlučujući o inicijativi za ocenu ustavnosti člana 262. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, podnetoj od strane Advokatske komore Beograda 25.06.2019. godine, doneo odluku I Uz-134/2019 koja je objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije broj 27 od 24.03.2021. godine: „Utvrđuje se da odredbe člana 262. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) u delu koji glasi: „Podaci o visini troškova i zahteva za njihovu naknadu mogu se podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana“, nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim Međunarodnim ugovorom“, te da je odredba člana 262. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku prestala da važi danom objavljivanja iste odluke Ustavnog suda I Uz-134/2019 u Službenom glasniku Republike Srbije broj 27/21 od 24.03.2021. godine.

Opšte načelo o postojanju pretpostavke ustavnosti nekog zakona podrazumeva usaglašenog zakona sa Ustavom sve do trenutka donošenja odluke Ustavnog suda kojom bi bilo utvrđeno da zakon ili pojedine odredbe zakona nisu u saglasnosti sa Ustavom. Pobijana rešenja (Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 21/2010 od 14.08.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 449/13 od 04.11.2013. godine), kao pojedinačni akti, doneta su u vreme kada odredba člana 262. stav 2. ZKP nije bila ustavno osporena pa su, samim tim, i pobijana - citirana rešenja o troškovima doneta u skladu sa tada važećim zakonom. U konkretnom slučaju tek je, nakon donošenja pobijanih rešenja, odlukom Ustavnog suda I Uz-134/19 od 04.02.2021. godine objavljenom u „Službenom glasniku RS“, broj 27/21 od 24.03.2021. godine, utvrđeno da odredba člana 262. stav 2. ZKP nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i potvrđenim Međunarodnim ugovorom. Citirana odluka Ustavnog suda u pravnom poretku Republike Srbije proizvodi pravna dejstva ubuduće od trenutka donošenja odluke Ustavnog suda, a ne retroaktivno za sve ranije donete odluke bez ikakvih ograničenja.

Za prethodno donete odluke, pa i pobijane odluke koje su predmet odlučivanja po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti (Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 21/2010 od 14.08.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 449/13 od 04.11.2013. godine) kao pojedinačne akte primenjuje se odredba člana 61. Zakona o Ustavnom sudu. Dakle, o predlogu za izmenu konkretnog pojedinačnog akta (rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 21/2010 od 14.08.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 449/13 od 04.11.2013. godine) u smislu člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu odlučuje „nadležni organ“ što je u konkretnom slučaju nadležni sud koji je doneo pobijana rešenja o troškovima krivičnog postupka. Nadležni sud će odlučiti da li su ispunjeni uslovi za primenu ovih odredaba i izmenu pojedinačnog akta (rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 21/2010 od 14.08.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 449/13 od 04.11.2013. godine), a posebno da li su ispunjeni uslovi u vezi propisanih rokova u smislu člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, koji će se u konkretnom slučaju računati od trenutka dostavljanja pojedinačnog akta (pravnosnažnog rešenja o troškovima krivičnog postupka) pa do podnošenja inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 262. stav 2. ZKP od strane Advokatske komore Beograda 25.06.2019. godine (kako je to označeno u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih).

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,

Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,

Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić