Odbijen zahtev za zaštitu zakonitosti u predmetu organizovanog kriminala

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Marka Mikovića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u pomaganju iz člana 246. stav 1. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Mikovića – advokata Stefana Radulovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 20/2023 od 04.07.2023. godine i Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1-Po1 19/23 od 06.12.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 22.10.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Mikovića – advokata Stefana Radulovića podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 20/2023 od 04.07.2023. godine i Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1-Po1 19/23 od 06.12.2023. godine u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 20/2023 od 04.07.2023. godine, ostavljena je na snazi presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 br. 15/19 od 05.10.2020. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž Po1 2/21 od 07.03.2022. godine, u odnosu na okrivljenog Marka Mikovića i u kaznu na koju je okrivljeni osuđen tom presudom uračunato je vreme provedeno u pritvoru i na izdržavanju kazne i to: u ekstradicionom pritvoru od 12.10.2022. godine do 02.12.2022. godine, na izdržavanju kazne od 02.12.2022. godine do 10.02.2023. godine, u pritvoru od 03.04.2015. godine do 28.01.2016. godine, od 10.02.2023. godine do 09.06.2023. godine i na meri zabrana napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora od 28.01.2016. godine do 05.07.2016. godine i od 09.06.2023. godine do 04.07.2023. godine. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1-Po1 19/23 od 06.12.2023. godine delimično je usvojena žalba okrivljenog Marka Mikovića i njegovog branioca – advokata Stefana Radulovića i presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 20/2023 od 04.07.2023. godine preinačena samo u pogledu pravne kvalifikacije dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje, okrivljenog Marka Mikovića oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u pomaganju iz člana 246. stav 1. u vezi člana 35. KZ i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru i na izdržavanju kazne i to: u ekstradicionom pritvoru od 12.10.2022. godine do 02.12.2022. godine, na izdržavanju kazne od 02.12.2022. godine do 10.02.2023. godine i u pritvoru od 03.04.2015. godine do 28.01.2016. godine, od 10.02.2023. godine do 09.06.2023. godine i na meri zabrana napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora od 28.01.2016. godine do 05.07.2016. godine i od 09.06.2023. godine do 04.07.2023. godine, dok su žalbe okrivljenog Marka Mikovića i njegovog branioca, u preostalom delu, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačnom delu, potvrđena. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Marka Mikovića – advokat Stefan Radulović u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu ili preinači drugostepenu presudu u celosti tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo koje je predmet postupka.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, Vrhovni sud je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti iznosi stav da pobijanim presudama nije potpuno rešen predmet optužbe, jer nije odlučeno o krivičnom delu iz člana 346. KZ budući da sve do današnjeg dana optužnica TOK Kto 52/15 od 25.12.2025. godine, između ostalih i protiv okrivljenog Marka Mikovića, nije izmenjena i na snazi je. Navedenom optužnicom on se tereti ne samo za krivično delo iz člana 246. KZ, već i za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 4. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenio je kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal Kto br. 52/15 od 25.12.2015. godine stavljeno je na teret, pored ostalih i okrivljenom Marku Mikoviću, krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 4. KZ i neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Presudom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 122/15 od 28.12.2018. godine okrivljeni Marko Miković, pored ostalih, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1-Po1 11/18 od 07.12.2018. godine usvojene su žalbe Tužilaštva za organizovani kriminal i branilaca i presuda ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 15/19 od 20.09.2019. godine prema okrivljenom Marku Mikoviću određen je pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP i naređeno izdavanje poternice.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 15/19 od 20.09.2019. godine prema okrivljenom Marku Mikoviću određeno je suđenje u odsustvu zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 4. KZ i neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ po optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal Kto br. 52/15 od 25.12.2015. godine.

Presudom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 15/19 od 05.10.2020. godine okrivljeni Marko Miković, pored ostalih, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1-Po1 2/21 od 07.03.2022. godine delimično je usvojena žalba Tužilaštva za organizovani kriminal i presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 15/19 od 05.10.2020. godine preinačena tako što su okrivljeni oglašeni krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 5 godina.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž3-Po1 1/22 od 09.02.2023. godine usvojene su žalbe branilaca i ukinuta je presuda Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1-Po1 2/21 od 07.03.2022. godine, u osuđujućem delu u odnosu na druge okrivljene, ali ne i u odnosu na okrivljenog Marka Mikovića, tako da je presuda Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1-Po1 2/21 od 07.03.2022. godine u odnosu na okrivljenog Marka Mikovića postala pravnosnažna.

Tačni su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je optužnicom TOK Kto 52/15 od 25.12.2015. godine, između ostalih, okrivljenom Marku Mikoviću na teret stavljeno i izvršenje krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 4. KZ, a ne samo krivično delo iz člana 246. KZ. Međutim iz spisa predmeta proizlazi i da je Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal postupajući upravo po označenoj optužnici, doneo presudu Kpo1 br. 15/19 od 05.10.2020. godine (preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž Po1 2/21 od 07.03.2022. godine) a koja je doneta u odsustvu ovde okrivljenog Marka Mikovića (rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 15/19 od 20.09.2019. godine prema okrivljenom Marku Mikoviću određeno je suđenje u odsustvu) i kojom je okrivljeni Marko Miković oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Okrivljeni Marko Miković je dana 04.01.2023. godine podneo zahtev da se ponovi suđenje u postupku koji se vodio protiv njega u odsustvu pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K Po1 15/19, pa je rešenjem K Po1 br. 15/19 – Kv.Po1 br. 714/22 od 26.01.2023. godine dozvoljeno ponavljanje postupka. Upravo u postupku ponavljanja, a po zahtevu okrivljenog od 04.01.2023. godine donete su i pravnosnažne presude koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti i pobijaju.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet otpužbe o čemu se može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Presudom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 br. 15/19 od 05.10.2020. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž Po1 2/21 od 07.03.2022. godine (koja je ostavljena na snazi odlukama koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti pobijaju i koja predstavlja osnov za postupak ponavljanja) odlučeno je o svim tačkama optužbe, budući da je sud, za razliku od javnog tužioca, (koji je krivičnopravne radnje okrivljenog pravno kvalifikovao kao zasebna krivična dela u sticaju), okrivljenog oglasio krivim samo zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, koje kao posebno i teže, prema propisanoj kazni, konsumira krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. KZ. Kako se, u konkretnom slučaju, radi o prividnom idealnom sticaju krivičnih dela po osnovu konsumpcije, to nije bilo osnova za donošenje posebne odluke suda u odnosu na krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 4. KZ, koje je okrivljenom optužbom stavljeno na teret.

Ovo posebno, imajući u vidu da sud, u smislu člana 420. stav 2. ZKP, nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i ukoliko ostaje u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, ovlašćen je da menja pravnu ocenu dela, pri čemu je navedena izmena izvršena u korist okrivljenih.

S obzirom na navedeno, Vrhovni sud nalazi da pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenjeni kao neosnovani.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP

Branilac okrivljenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju obrazlaže navodima da je prema izreci drugostepene presude sadržina džakova sirova biljna materija, koja još uvek nije opojna droga i da su radnje okrivljenog iscrpljene time što je, kako stoji u izreci drugostepene presude „zalivao i prihranjivao biljke, kontrolisao osvetljenje, temperaturu i vlažnost vazduha“, te da okrivljeni još nije preduzeo ni jednu radnju izvršenja koja bi predstavljala proizvodnju opojne droge „sušenje, sečenje, usitnjavanje odnosno drobljenje biljke“ potrebnu za kvalifikaciju iz člana 246. stav 1. KZ. Po stavu odbrane bi, eventualno u konkretnom slučaju, u radnjama okrivljenog moglo postojati samo pomaganje ili izvršenje privilegovanog oblika ovog krivičnog dela iz člana 246. stav 2. KZ.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani 10. stav četiri i strani 11. stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge za zaključak da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u pomaganju iz člana 246. stav 1. u vezi člana 35. KZ, koje razloge Vrhovni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Ujedno, Vrhovni sud ukazuje da navodi zahteva branioca kojima ukazuje na odluku Vrhovnog kasacionog suda Kzz 437/2021 od 21.04.2021. godine prilikom obrazlaganja povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu, imajući u vidu da nije ista krivično-procesna situacija.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao nezakonite dokaze označava zapisnik o pretresanju stana u ulici ... u ... od 02.04.2015. godine, jer nije naznačeno da je naredba o pretresanju predata držaocu – okrivljenom Bojanu Bojkoviću pre početka pretresanja, niti je naznačeno da je okrivljeni poučen o pravu da uzme branioca koji može prisustvovati pretresu i nisu ispunjene pretpostavke za pretresanje propisane članom 156. stav 1. i 2. ZKP, čime je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija nezakonit dokaz po načinu pribavljanja i čime pobijane presude odstupaju od ustaljene sudske prakse (presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1155/2021 od 02.11.2021. godine). Dalje se navodi da se u spisima predmeta nalaze dve naredbe o pretresanju stana u Novom Sadu izdate od strane sudije za prethodni postupak, Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Pov. Po1 br. 893/15 od 01.04.2015. godine.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija u ulici ... u ... od 02.04.2015. godine u svemu sačinjen u skadu sa odredbama člana 156. ZKP, a koje pretresanje je izvršeno nakon predaje naredbe okrivljenom Bojanu Bojoviću, koji se izjasnio da ne želi branioca. Pri tome, Vrhovni sud ukazuje, a suprotno navodima zahteva da u spisima predmeta postoji jedna naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Pov Po1 893/15 od 01.04.2015. godine, ali u dva primerka. Jedan primerak je primerak koji je za spise predmeta, a drugi primerak za okrivljenog.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija nezakonit dokaz po načinu pribavljanja. Imajući u vidu navedeno, odluka Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1155/2021 od 02.11.2021. godine na koju se branilac poziva, nije od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu, posebno imajući u vidu da nije isto činjenično stanje u pogledu toga da li je okrivljeni bio poučen o pravu na branioca.

Kako nezakonit dokaz branilac označava uviđaj i dopunu uviđaja od 03.04.2015. godine, odnosno 07.04.2015. godine, koji je izvršilo nenadležno Više javno tužilaštvo u Novom Sadu kao organ koji ne postupa u ovom predmetu (organ postupka Tužilaštvo za organizovani kriminal), a što se nesumnjivo može utvrditi uvidom u zapisnik o uviđaju od 03.04.2015. godine, čime je ta dokazna radnja izvršena suprotno članu 133. stav 1. ZKP, koji propisuje da se uviđaj preduzima kada je za utvrđivanje ili razrešenje neke činjenice u postupku potrebno neposredno opažanje organa postupka.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 48. ZKP propisano je da javni tužilac preduzima radnje u postupku neposredno ili preko svog zamenika, a u postupku za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do pet godina i preko tužilačkog saradnika, odnosno u postupku za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do osam godina i preko višeg tužilačkog saradnika (stav 1.), dok je u stavu 2. istog člana propisano da će radnje u postupku koje ne trpe odlaganje preduzeti i nenadležni javni tužilac, ali o tome mora odmah obavestiti nadležnog javnog tužioca.

Imajući u vidu citiranu odredbu ZKP, kao i činjenicu koju ni branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne spori da u spisima predmeta postoji službena beleška o poveravanju uviđaja koju je sačinilo Više javno tužilaštvo u Novom Sadu iz koje proizlazi da je tom tužilaštvu povereno vrešenje ove radnje od strane Tužilaštva za organizovani kriminal.

Imajući u vidu navedeno neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da su zapisnici o uviđaju i dopuna nezakoniti dokazi.

Kao nezakonite dokaze branilac okrivljenog označava i transkripte presretnutih razgovora, koje obrazlaže navodima da je na predlog Višeg javnog tužioca u Kraljevu, sudija za prethodni postupak Višeg suda u Kraljevu naredbom od 16.03.2015. godine odredio tajni nadzor komunikacije u odnosu na okrivljenog Marka Mikovića, a da obrazloženje predmetne naredbe ne sadrži niti jednu činjenicu koja bi bila razlog osnovu sumnje za određivanje ove posebne dokazne radnje, niti sadrži razloge o neophodnosti ove posebne dokazne radnje, što je suprotno članu 161. stav 1. ZKP, a kako ne sadrži ni ocenu o tome da li se isti rezultat mogao postići na način kojim se manje ograničavaju prava građana povređen je i član 161. stav 3. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud takođe ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Po nalaženju Vrhovnog suda, naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Kraljevu KPP.Pov2. br. 164/15, od 16.03.2015. godine, doneta je u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Iz spisa predmeta proizlazi da je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Kraljevu, na obrazložen predlog Višeg javnog tužioca u Kraljevu, prema okrivljenom Marku Mikoviću izdao naredbu KPP.Po2 br. 164/15, od 16.03.2015. godine, kojom je određen nadzor i snimanje komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava, nadzor elektronske ili druge adrese okrivljenog, zaplena pisama i drugih pošiljki.

Navedena naredba je izdata prema okrivljenom Marku Mikoviću zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje se u smislu člana 162. tačka 2) ZKP, posebne dokazne radnje mogu odrediti jer se na drugi način nisu mogli prikupiti dokazi ili bi njihovo izvođenje bilo znatno otežano. Tužilaštvo za organiziovani kriminal je preuzelo spise Višeg suda u Kraljevu i dana 04.04.2015. godine donelo naredbu o sprovođenju istrage KTI 7/15, pored ostalih i u odnosu na okrivljenog Marka Mikovića za krivično delo iz člana 246. szav 4 u vezi stava 1. KZ, a nakon sprovedene istrage je Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužnicu Kto br. 52/15 od 25.12.2015. godine kojom je stavljeno na teret, pored ostalih i okrivljenom Marku Mikoviću, krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 4. KZ i neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog suda, sve napred izneto ukazuje da je naredba o trajnom nadzoru komunikacije doneta u skladu sa odredbom člana 161. stav 1. ZKP u vezi člana 162 tačka 2) ZKP i posebnim odredbama koje ih detaljno regulišu odnosno odredbama članova 166. do 170. ZKP, u pogledu tajnog nadzora komunikacije.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud nalazi da je naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Kraljevu KPP.Pov2. br. 164/15, od 16.03.2015. godine doneta u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, te su stoga zakoniti dokazi prikupljeni tokom njenog sprovođenja (transkripti) i da se na njima, suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog, sudska odluka može zasnivati.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Naime, u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog označava i detaljno obrazlaže povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2), člana 438. stav 1. tačka 2), člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 416. stav 1. tačka 1), člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 68. stav 1. tačka 8) i člana 71. stav 1. tačka 3) i 5) ZKP navodeći da je izreka presude nerazumljiva i suprotna spisima predmeta, da postoji protivrečnost izreke samoj sebi i ostalim dokazima, da ne postoje razlozi o odlučnim činjenicama, da je postupak sprovodio stvarno nenadležni sud, da je povređeno pravo na odbranu - na razgledanje predmeta i razmatranje spisa...

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodnio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2), člana 438. stav 1. tačka 2), člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 416. stav 1. tačka 1), člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 68. stav 1. tačka 8) i člana 71. stav 1. tačka 3) i 5) ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković