Odbačen zahtev za zaštitu zakonitosti protiv rešenja o produženju pritvora

Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (člana 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog BB, advokat Danijela Andrijašević, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno.

Međutim, u obrazloženju zahteva, iako numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog ukazuje na povrede zakona iz člana 215. ZKP i 216. ZKP, a koje se odnose na dužinu trajanja pritvora, kao i postojanje razloga za određivanje i produženje pritvora iz člana 211. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP. Branilac ističe da je povređeno pravo okrivljenog, u smislu odredbe člana 69. stav 2. ZKP, ističući da je pritvor određen nakon proteka roka od 48 sati od zadržavanja okrivljenog, koje postupanje je protivno i odredbi člana 29. stav 1. Ustava RS.

Kako iz izloženih navoda proizlazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih rešenja, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca (član 485. stav 4. ZKP), dok suštinski ukazuje na povrede odredaba člana 215. ZKP i 216. ZKP, člana 211 stav 1. tačka 1. i 3. ZKP, kao i člana 69. stav 2. ZKP i činjeničnim navodima osporava ocenu suda o postojanju razloga za određivanje i produženje pritvora prema okrivljenom, kao i dužinu trajanja pritvora u ovoj fazi postupka, a što sve ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoja, odnosno ne obrazlaže se na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim rešenjima učinili označenu povredu zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković