Rešenje Vrhovnog suda kojim se odbacuje zahtev za zaštitu zakonitosti

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 15/25 od 24.10.2025. godine, u stavu prvom, usvajena je žalba javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i preinačena presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 214/21 od 22.01.2025. godine, samo u odnosu na okrivljenog AA i odluku o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, okrivljenog AA zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, dok je žalba branioca okrivljenog AA, advokata Nebojše Petrovića, odbijena kao neosnovana, i presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 214/21 od 22.01.2025. godine u neprinačenom delu u odnosu na okrivljenog AA potvrđena.

Istom presudom, u stavu drugom, usvojena je žalba javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i ukinuta presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 214/21 od 22.01.2025. godine, u odnosu na okrivljenu BB i okrivljenog GG, i u tom delu vraćena prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda u odnosu na okrivljenog AA, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je njegov branilac, advokat Nebojša Petrović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) i 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nebojše Petrovića, dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ, i smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno članu 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Vrhovno javno tužilaštvo i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nebojše Petrovića, je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. istog člana, propisani su uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Petrović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, navedenu povredu krivičnog zakona branilac obrazlaže osporavanjem ocene dokaza nižestepenih sudova, tako što iznosi sopstvenu ocenu iskaza svedoka DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ, KK, LL i oštećenog VV, i na taj način, prema oceni ovog suda, u suštini ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koju i sam označava kao razlog podnošenja zahteva, osporavajući odluku suda kojom je odbijen dokazni predlog odbrane da se pribavi Obavezna instrukciju o operativnom radu, koja predstavlja pravni osnov za preduzimanje operativnih mera i radnji kojima se sud bavio u krivičnom postupku. Na povredu zakona iz člana 440. ZKP, branilac okrivljenog AA dalje ukazuje navodima da sud nije pribavio Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, zbog čega je, prema njegovom mišljenju, propustio da konstatuje da okrivljeni AA nije rukovodio organizacionom jedinicom policije koja je bila zadužena za sprovođenje posebnih dokaznih radnji, te navodima, kojima na osnovu sopstvene ocene dokaza, ističe da okrivljena BB nije naložila okrivljenom AA „fiktivnu“ primenu posebne dokazne radnje prema LjLj, da policijske službenike nije sprečavao da ih faktički sprovode i da nije imao bilo kakav motiv da ugrozi prava ili načini bilo kakvu štetu VV, jer oštećenog ne poznaje niti sa njim u sukobu, te da sud, shodno tome, nije mogao van svake razumne sumnje da utvrdi da je okrivljeni AA izvršio bilo koje krivično delo.

Dakle, iz iznetih navoda, prema nalaženju Vrhovnog suda, proizilazi da branilac okrivljenog AA, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, obzirom da iznošenjem sopstvene ocene izvedenih dokaza i sopstvenih činjeničnih tvrdnji koje su suprotne oceni dokaza i činjeničnim utvrđenjima nižestepenih sudova, suštinski ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) ZKP koju obrazlaže navodima da su pobijane presude u odnosu na okrivljenog AA doneli nenadležni sudovi obzirom da smatra da okrivljeni ne spada u krug lica iz člana 3. tačka 2) Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, ukoliko se u istom krivičnom postupku ne odlučuje i o odgovornosti okrivljene BB, u odnosu na koju je prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje ali je, prema navodima zahteva, nejasno u kom delu se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Sa tim u vezi, kao razlog podnošenja zahteva, branilac okrivljenog označava i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i sa tim u vezi ističe da je izreka presude drugostepenog suda nerazumljiva, odnosno da presuda nema razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja, te bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP koju obrazlaže navodima da okrivljeni AA nije mogao da iznese celovitu odbranu. Na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog AA ukazuje navodima o nepravilnoj primeni odredbe člana 424. ZKP od strane drugostepenog suda u odnosu na okrivljenu BB, koju je, prema njegovom mišljenju, za radnje koje se tiču LjLj i oštećenog VV, a za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, sud trebao da oglasi krivom ili oslobodi od optužbe.

U preostalim navodima zahteva, branilac ističe da su nižestepeni sudovi propustili da cene porodične i profesionalne prilike okrivljenog AA, koje u zahtevu navodi sa posebnim osvrtom na njegovu dosadašnju policijsku karijeru koju dovodi u vezu sa potecijalnom osvetom ljudi iz kriminogene sredine, i na taj način, po oceni Vrhovnog suda, ukazuje da sud okrivljenom nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude manja, odnosno na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, kako povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) i 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge propisane odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nebojše Petrovića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković