Presuda o obustavi prekršajnog postupka zbog zastarelosti i povrede prava

Protiv navedene pravnosnažne presude Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti PTZ.br.102/17 od 05.07.2017. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan, te preinači pravnosnažnu presudu Prekršajnog suda u Beogradu, Odeljenje u Grockoj 203Pr.br.20030/16 od 25.07.2016. godine tako što će na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, usled nastupanja zastarelosti vođenja prekršajnog postupka, obustaviti prekršajni postupak protiv okrivljenog AA zbog prekršaja iz člana 6a stav 3. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju kažnjiv po članu 49. stav 3. u vezi stava 1. tačka 7) Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, koji sednici nije prisustvovao, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da je Prekršajni sud u Beogradu, Odeljenje u Grockoj kao prvostepeni na štetu okrivljenog AA učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima. Ovo sa razloga jer je prvostepeni sud u toku prekršajnog postupka, prilikom postupka dostave prvostepene presude, povredio pravo odbrane okrivljenog, na taj način što prvostepenu presudu nije dostavio braniocu okrivljenog, a što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne odluke u tom prekršajnom postupku.

Naime, odredbom člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima, između ostalog, propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere.

Odredbom člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više samo jednom od njih i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim.

Odredbom člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Gradska uprava Grada Beograda, Sekretarijat za inspekcijske poslove, Sektor za saobraćajni inspekcijski nadzor, Odeljenje drumskog saobraćaja podnela Prekršajnom sudu u Beogradu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka H-07 broj:3472-3012/2014 od 02.09.2014.godine protiv okrivljenog AA zbog prekršaja iz člana 6a stav 3. kažnjiv po članu 49. stav 3. u vezi stava 1. tačka 7) Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, nakon čega je sud doneo rešenje 93-Pr.br.116964/14 od 03.11.2014. godine o pokretanju prekršajnog postupka protiv okrivljenog za navedeni prekršaj.

Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA zajedno sa braniocem - advokatom Aleksandrom Tasić dostavio Prekršajnom sudu u Beogradu dana 19.07.2016. godine zajedničku pisanu odbranu koju su potpisali okrivljeni i branilac, te da je u prilogu iste dostavljeno i uredno punomoćje kojim je okrivljeni ovlastio advokata Aleksandru Tasić da ga zastupa i brani pred Prekršajnim sudom u Beogradu po predmetu koji se vodi pod brojem Pr.br.116964/14. Nakon toga, Prekršajni sud u Beogradu, Odeljenje u Grockoj je doneo presudu 203Pr.br.20030/16 od 25.07.2016. godine kojom je okrivljenog oglasio odgovornim za učinjeni prekršaj i osudio ga na novčanu kaznu, s tim što je sud, iako obavešten na napred opisani način da je okrivljeni angažovao branioca, prvostepenu presudu dostavio samo okrivljenom AA dana 27.07.2016. godine, a što proizilazi iz povratnice koja se nalazi u spisima predmeta, ali ne i njegovom braniocu - advokatu Aleksandri Tasić, čime je povređeno pravo na odbranu okrivljenog. Kako okrivljeni nije izjavio žalbu, prvostepeni prekršajni sud je na prvostepenu presudu stavio klauzulu pravnosnažnosti sa danom 08.08.2016. godine, određujući da je ista izvršna dana 24.08.2016. godine, a zatim je doneo rešenje Ipr.br.753/16 od 08.09.2016. godine kojim je okrivljenom novčanu kaznu u iznosu od 80.000,00 dinara koja mu je izrečena navedenom presudom zamenio u kaznu zatvora u trajanju od 60 dana.

Međutim, navedeno postupanje prvostepenog suda koji je svoju presudu dostavio samo okrivljenom AA i to dana 27.07.2016. godine, ali ne i njegovom braniocu - advokatu Aleksandri Tasić, čije angažovanje kao branioca okrivljenog je bilo poznato sudu, očigledno je uticalo na zakonitost postupanja prvostepenog suda prilikom postupka dostavljanja prvostepene presude i imalo je za posledicu da je braniocu okrivljenog uskraćena mogućnost da kao ovlašćeno lice, shodno odredbi člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima, podnese redovni pravni lek - žalbu protiv prvostepene presude u korist okrivljenog, o kojoj bi odlučivao drugostepeni sud. Zbog ovakvog nezakonitog postupanja prvostepenog suda u toku prekršajnog postupka, povređeno je pravo odbrane okrivljenog AA, a što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne odluke, čime je na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, a na šta se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka prvostepena presuda u konkretnom slučaju nije mogla biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, pa bi predmet stoga trebalo vratiti prvostepenom sudu radi otklanjanja propusta u pogledu dostavljanja prvostepene presude braniocu okrivljenog, kako bi se istom omogućilo da iskoristi svoje zakonsko pravo na izjavljivanje žalbe u korist okrivljenog.

Međutim, kako je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana je propisano da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost, te kako je okrivljeni AA oglašen odgovornim za prekršaj koji je učinjen dana 17.08.2014. godine, to je, shodno odredbi člana 84. stav 7. Zakona o prekršajima, u konkretnom slučaju protekom dana 17.08.2016. godine nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka, te se prekršajni postupak mora obustaviti.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i preinačio pobijanu presudu Prekršajnog suda u Beogradu, Odeljenje u Grockoj 203Pr.br.20030/16 od 25.07.2016. godine, tako što je, na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, obustavio prekršajni postupak protiv okrivljenog AA zbog prekršaja iz člana 6a stav 3. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju kažnjiv po članu 49. stav 3. u vezi stava 1. tačka 7) Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju.

S obzirom na ovako donetu odluku Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima, odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić