Presuda Vrhovnog kasacionog suda o obustavi prekršajnog postupka zbog zastarelosti

Pored novčane kazne okrivljenom je kumulativno izrečeno i sedam kaznenih poena i to jedan poen na osnovu člana 336. stav 2. i 6 poena na osnovu člana 335. stav 1. tačka 6) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 1.200,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu 22 Prž 13450/19 od 04.07.2019. godine, delimično je usvojena žalba podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, Direkciji policije, PU za Grad Beograd, Uprave saobraćajne policije, SPI za uviđaje saobraćajnih nezgoda i preinačena presuda Prekršajnog suda u Beogradu 45 Pr 91815/18 od 26.02.2019. godine, u delu odluke o prekršajnim sankcijama tako što se okrivljenom AA za prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 4) u vezi stava 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja ne putevima za koje je prvostepenom presudom oglašen odgovornim i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 15.000,00 dinara, kumulativno izriče jedinstvenih devet kaznenih poena i to šest kaznenih poena primenom odredbe člana 335. stav 1. tačka 6) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji se saglasno odredbi člana 336. stav 1. istog zakona, povećavaju za tri kaznena poena. Okrivljenom je za navedeni prekršaj primenom odredbe člana 338. stav 1. tačka 3) stava 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i primenom odredbe člana 58. stav 1. Zakona o prekršajima izrečena i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od pet meseci, tako što se navedena mera u trajanju od tri meseca propisana odredbom člana 338. stav 1. tačka 4) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima produžava za još dva meseca saglasno stavu 2. istog člana, a u preostalom delu prvostepena presuda je ostala neizmenjena, a žalba podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 10) i 14) i stav 2. tačka 4) u vezi člana 93. stav 1. i člana 272. stav 1. tačka 1) Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude preinači i na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima obustavi prekršajni postupak protiv okrivljenog AA za prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 4) u vezi stava 2. u vezi člana 35. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima usled nastupanja zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka.

Nakon što je postupio u smislu odredbe člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br.65/2013), Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da su u pravnosnažnim presudama učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 10) i 14) i stav 2. tačka 4) u vezi člana 93. stav 1. i člana 272. stav 1. tačka 1) Zakona o prekršajima.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 10) i 14) Zakona o prekršajima, imajući u vidu da je sud odlučio mimo zahteva za pokretanje prekršajnog postupka kao i da je izreka presude nerazumljiva.

Iz spisa predmeta, proizlazi da su zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka posebno opisane radnje okrivljenog AA i to da se nije kretao desnom stranom kolovoza u smeru kretanja, što predstavlja prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 4), a posebno opisane radnje okrivljene BB, jer nije poštovala prvenstvo prolaza, što čini prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 11) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Međutim, prvostepeni prekršajni sud izrekom prvostepene presude, upravo za činjenični opis prekršaja koji je zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka stavljen na teret okrivljenoj BB, sada oglašava odgovornim okrivljenog AA, ostavljajući kvalifikaciju prekršaja iz činjeničnog opisa iz zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za okrivljenog AA.

Naime, izrekom prvostepene presude između ostalog, okrivljeni AA oglašen je odgovornim da „dolaskom na raskrsnicu sa prilaznim kolovozom Bulevara ... nije poštovao prvenstvo prolaza, već je ušla u raskrsnicu“ i pri tome oglašen odgovornim zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 4) u vezi stava 2. u vezi člana 35. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Ovakvom izrekom prvostepene presude, sud je odlučio mimo zahteva za pokretanje prekršajnog postupka kojim se na sasvim drugačiji način opisuje prekršaj koji je okrivljeni AA učinio, tj. da se nije kretao desnom stranom kolovoza u smeru kretanja.

Takođe, okrivljenom se stalja na teret da je postupao i suprotno odredbi člana 35. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a kojom je propisano da se vozilo kreće desnom stranom kolovoza u smeru kretanja, dok se činjenični opis prekršaja iz izreke prvostepene presude za koji je okrivljeni AA odgovoran, odnosi na nepoštovanje prvenstva prolaza koji prekršaj, okrivljeni, po zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, nije ni učinio.

Postupajući na navedeni način, po oceni Vrhovnog kasacionog suda donošenjem pobijanih presuda, učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 10) i 14) Zakona o prekršajima, a na koji se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

Nadalje, osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da su pravnosnažnim presudama učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima.

Odredbom člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da pre donošenja odluke, okrivljenom se mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenim zakonom.

Iz spisa predmeta proizlazi da prvostepeni sud pre donošenja svoje odluke okrivljenom nije dao mogućnost da se izjasni o svim dokazima koji ga terete u smislu odredbe člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, čime je po nalaženju ovog suda, povređeno pravo odbrane okrivljenog, što je uticalo na zakonito i pravilno donošenjem odluke i time učinjena na štetu okrivljenog bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima,što se takođe osnovano ističe u podnetom zahtevu.

Takođe, drugostepeni prekršajni sud ispitujući prvostepenu odluku nije postupio shodno odredbi člana 272. stav 1. tačka 1) Zakkona o prekršajima, jer nije po službenoj dužnosti ispitao da li postoji bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 10) i 14), a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

Zbog učinjenih bitnih povreda odredaba prekršajnog postupka pobijane presude bi trebalo ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Međutim, kako je okrivljeni prekršaj koji mu se stavlja na teret prema izreci prvostepene presude, učinio dana 04.12.2017. godine, to je istekom dana 04.12.2019. godine, nastupila apsolutna zastarelost prekršajnog gonjenja u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 84. stav 1. i stav 7. Zakona o prekršajima.

Naime, odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana, propisano je da prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja.

Kako se zastarelost prekršajnog gonjenja računa od dana učinjenog prekršaja, to je u konkretnom slučaju zastarelost nastupila istekom dana 04.12.2019. godine, a iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud preinačio pobijane presude, tako što je prekršajni postupak protiv okrivljenog AA obustavio, na osnovu člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                              Za predsednika veća – sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                            Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić