Usvajanje zahteva tužioca: putni troškovi branioca predstavljaju nužne izdatke postupka

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Vrhovni javni tužilac KTZ 707/25 od 16.07.2025. godine, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) i člana 265. stav 1. ZKP u vezi člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pobijana rešenja.

Vrhovni sud je postupajući u smislu člana 56. Zakona o privrednim prestupima („Službeni glasnik RS“, br. 101/2005) dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca braniocu okrivljenih, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se podnetim zahtevom Vrhovnog javnog tužioca ukazuje da su pobijana rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) i 265. stav 1. ZKP u vezi člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Privrednog suda u Valjevu Pk 184/23 od 18.10.2024. godine prema okrivljenom pravnom licu “MBB SPEED” d.o.o Valjevo i okrivljenom odgovornom licu AA odbijena optužba da su izvršili privredni prestup iz člana 325. stav 1. tačka 2) i stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odlučujući o zahtevu branioca okrivljenih, advokata Igora Ercega, za naknadu troškova postupka, Privredni sud u Valjevu, doneo je rešenje Pk 184/23 od 03.01.2025. godine, kojim su okrivljenima dosuđeni troškovi postupka u ukupnom iznosu od 303.750,00 dinara, dok je zahtev odbijen kao neosnovan za iznos preko dosuđenog do traženog iznosa od 456.850,00 dinara. U obrazloženju rešenja navedeno je da okrivljenima pripada pravo na isplatu naknade troškova postupka u dosuđenom iznosu, i to na ime pristupa branioca okrivljenih na tri glavna pretresa u iznosu od po 49.500 dinara, uvećano za 50%, kao i na ime pristupa na dva neodržana glavna pretresa u iznosu od 27.000,00 dinara, uvećano za 50%, dok braniocu okrivljenih, pored ostalog ne pripada pravo na isplatu naknade troškova postupka, na ime naknade putnih troškova branioca, jer isti ne predstavljaju nužne troškove, s obzirom da su okrivljeni mogli angažovati advokata sa područja sedišta suda. Isti stav zauzeo je i drugostepeni sud i rešenjem Pk 184/23 od 20.03.2025. godine, pored ostalog, odbio kao neosnovanu žalbu branioca izjavljenu protiv prvostepenog rešenja.

Odredbom člana 56. Zakona o privrednim prestupima predviđeno je da se ako odredbama ovog zakona nije drugačije određeno, u postupku za privredne prestupe shodno primenjuju odredbe Zakona o krivičnom postupku, između ostalog, o troškovima krivičnog postupka (čl. 95 -101), i o zahtevu za zaštitu zakonitosti (čl.419-424). Iz navedenog proizilazi da se u postupku za privredne prestupe primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku „Službeni list SRJ“ br. 70/01, 68/02) i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04 ... 72/09-u daljem tekstu ranije važeći“ ZKP.

Odredbom zakona 155. Važećeg Zakona o privrednim prestupima propisano je da će se u postupku za privredne prestupe primenjivati shodno propisi o naknadi troškova u krivičnom postupku.

Odredbom člana 265. stav 1. važećeg ZKP, propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1. do 6. tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika padaju na teret budžetskih sredstava suda. Navedene odredbe sadrži i ranije važeći ZKP-čl. 197. i čl.193.).

Članom 2. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, propisano je da su stranka ili nadležni organ, dužni da advokatu plate i nagradu i naknadu troškova, dok je članom 8. iste Tarife propisano da advokatu pripada naknada za stvarne troškove koji su bili potrebni za obavljanje poverenih mu poslova, a članom 9. iste Tarife između ostalog je propisano da za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, advokatu pripada naknada za prevoz, naknada za smeštaj, naknada za odsustvovanje iz advokatske kancelarije.

Imajući u vidu sve navedeno, kao i citirane zakonske odredbe, po nalaženju ovog suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca ističe da su pobijana rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) i člana 265. stav 1. ZKP u vezi člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, jer troškovi postupka na ime nužnih izdataka branioca, u situaciji kada je prema okrivljenima odbijena optužba, treba da padnu na teret budžetskih sredstava, a ne da iste snose okrivljeni.

U vezi sa tim, Vrhovni sud nalazi, da je pogrešan stav Privrednog suda u Valjevu da okrivljenima ne pripada naknada troškova postupka koje su imali na ime nužnih izdataka branioca – putnih troškova na relaciji Novi Sad – Valjevo – Novi Sad, sa obrazloženjem da su okrivljeni mogli da angažuju branioca iz Valjeva i da u konkretnom slučaju putni troškovi branioca ne predstavljaju nužne izdatke, a što je u suprotnosti sa odredbom člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, kojim članom je propisano da advokatu pripada naknada za odsustvovanje iz advokatske kancelarije i za prevoz sopstvenim vozilom u visini od 30% od cene najkvalitetnijeg benzina po pređenom kilometru, kao i troškovi putarine, kada obavlja poslove izvan sedišta advokatske kancelarije kao što je ovde slučaj.

Shodno navedenom, Vrhovni sud u smislu člana 56. Zakona o privrednim prestupima nalazi da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) i 265. stav 1. ZKP, u vezi člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, na koje se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca, iz kog razloga je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti i odlučio kao u izreci presude, odnosno ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje da bi u skladu sa primedbama iznetim u ovoj presudi doneo pravilnu, jasnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                     Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković