Presuda Vrhovnog kasacionog suda o obustavi prekršajnog postupka zbog zastarelosti

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Veska Krstajića, predsednika veća, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković, Maje Kovačević- Tomić i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u prekršajnom postupku okrivljenog AA, zbog prekršaja iz člana 330. stav 1. tačka 10) u vezi člana 44. stav 1. tačka 1) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ptz br.339/18 od 30.05.2018. godine, podnetom protiv pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Smederevu 01-Pr- broj 5773/16 od 13.04.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 05. decembra 2018. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ptz br.339/18 od 30.05.2018. godine kao osnovan, pa se PREINAČUJE pravnosnažna presuda Prekršajnog suda u Smederevu 01-Pr- broj 5773/16 od 13.04.2017. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud, prema okrivljenom AA, zbog prekršaja iz člana 330. stav 1. tačka 10) u vezi člana 44. stav 1. tačka 1) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, OBUSTAVLjA prekršajni postupak.

Troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prekršajnog suda u Smederevu 01-Pr- broj 5773/16 od 13.04.2017. godine, okrivljeni AA oglašen je odgovornim zbog prekršaja iz člana 330. stav 1. tačka 10) u vezi člana 44. stav 1. tačka 1) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, za koji prekršaj je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara. Istovremeno je određeno da je okrivljeni novčanu kaznu dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, te da će u protivnom ista biti zamenjena u skladu sa članom 315. Zakona o prekršajima.

Istom presudom, na osnovu člana 330. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, okrivljenom je izrečeno 14 kaznenih poena, a na osnovu člana 330. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, okrivljenom je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 8 meseci.

Okrivljeni je u smislu člana 140. Zakona o prekršajima i člana 27. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima obavezan da plati troškove prekršajnog postupka u paušalnom iznosu od 3.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Navedena presuda je shodno članu 160. stav 2. i 6. Zakona o prekršajima istaknuta na oglasnoj tabli suda dana 10.10.2017. godine, a skinuta je dana 18.10.2017. godine.

Protiv navedene pravnosnažne presude, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz 339/18 od 30.05.2018. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. i 4. u vezi člana 93. stav 1. i člana 158. stav 2, te člana 160. stav 2. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i preinači pobijanu presudu tako što će prekršajni postupak protiv okrivljenog AA obustaviti na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima.

Vrhovni kasacioni sud je, nakon što je o sednici veća obavestio Republičkog javnog tužioca u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, održao sednicu veća, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. i 4. Zakona o prekršajima.

Ovo stoga što o odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini isprava i samih tih isprava, te zbog toga što prvostepeni sud nije primenio odredbe člana 93. stav 1. i člana 158. stav 2. Zakona o prekršajima, i što je pogrešno primenio odredbe člana 160. stav 2. Zakona o prekršajima, na koji način je povredio pravo na odbranu okrivljenog, a što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Odredbom člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se pre donošenja odluke okrivljenom mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete, te da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom AA dostava poziva radi saslušanja pokušana više puta, pored ostalog i preko Policijske stanice Vračar. Iz izveštaja PS Vračar od 26.11.2016. godine proizilazi da dolaskom na adresu ovlašćena službena lica nisu pronašla okrivljenog AA, te da su tom prilikom obavili razgovor sa majkom okrivljenog, BB, koja je izjavila da se njen sin nalazi u Crnoj Gori i da ne zna kada se vraća, a da su proverom kroz JIS MUP-a ustanovili da je okrivljeni prijavljen na datoj adresi.

Iz navedenog proizilazi da je u vreme dostavljanja poziva okrivljeni živeo na adresi poznatoj sudu, ali da je trenutno bio na putu.

Međutim, sud u razlozima pobijane presude navodi da je okrivljeni više puta pozivan, da je dostava poziva pokušana i preko Policijske stanice Vračar i da je sud obavešten da okrivljeni nije pronađen na navedenoj adresi, da je na istoj prijavljen, ali da na ovoj adresi ne živi, a zbog čega su se prema stavu suda stekli uslovi za isticanje pismena – poziva, na oglasnoj tabli suda, shodno članu 160. stav 2. i 6. Zakona o prekršajima.

Dakle, u konkretnom slučaju, razlozi izneti u pobijanoj presudi o odlučnoj činjenici - da li je okrivljeni živeo na prijavljenoj adresi dana 26.11.2016. godine, kada je pokušana dostava poziva preko PS Vračar, protivrečan je izveštaju PS Vračar od 26.11.2016. godine u kome je navedeno da okrivljeni živi na toj adresi i da se nalazi na putu, a kako to proizilazi iz obavljenog razgovora sa majkom okrivljenog, BB.

Postupajući na ovaj način, pobijanom presudom učinjena je bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. Zakona o prekršajima, koje je u neposrednoj vezi sa povredom prava na odbranu (član 93. ZP) što se osnovano ističe u podnetom zahtevu.

Takođe, pobijanom presudom učinjena je i povreda člana 158. stav 2. Zakona o prekršajima, kojom je propisano da, ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti – dostavljač će pismeno predati nekome od njegovih punoletnih članova domaćinstva, koji je dužan da pismeno primi i time se smatra da je dostavljanje izvršeno, pa kako je dakle, poziv okrivljenom mogao biti dostavljen preko njegove majke BB, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno, to je na ovaj način učinjena navedena povreda.

Postupajući na ovaj način, prekršajni sud je učinio i bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, jer je povredio pravo odbrane okrivljenog, obzirom da mu poziv za saslušanje nije dostavljen, te mu nije ni data mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete, odnosno da iznese činjenice i dokaze koji mu idu u korist, uz pogrešan zaključak prekršajnog suda naveden na strani 2 pobijane presude – da su se stekli uslovi da se poziv okrivljenom istakne na oglasnoj tabli suda u smislu člana 160. stav 2. i 6. Zakona o prekršajima jer je proverom adrese utvrđeno da okrivljeni ne živi na adresi na kojoj je prijavljen.

Pored toga, okrivljenom AA nije dostavljena ni pobijana presuda, već je i ovo pismeno okrivljenom dostavljeno preko oglasne table suda, i pored toga što se za to nisu stekli zakonski uslovi.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je sud dao nalog MUP-u RS za uručenje presude okrivljenom preko ovlašćenih službenih lica, a PS Vračar je u svom izveštaju od 28.07.2017. godine obavestio sud da su postupili po predmetu koji se odnosi na lice VV, a ne na okrivljenog AA. Nakon ovog izveštaja je prekršajni sud, dana 10.10.2017. godine doneo naredbu da se pobijana presuda istakne na oglasnoj tabli suda, suprotno odredbi člana 160. stav 1. Zakona o prekršajima, pogrešno zaključujući da su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za isticanje pismena na oglasnoj tabli suda u smislu odredbe člana 160. stav 2. i 6. Zakona o prekršajima. Pored toga, u konkretnom slučaju ni rok od 8 dana, koji je propisan odredbom člana 160. stav 2. Zakona o prekršajima nije ispoštovan, obzirom da je pismeno moralo biti skinuto sa oglasne table 19.10.2017. godine, a ne 18.10.2017. godine, kako je to učinjeno.

Zbog napred navedenih učinjenih bitnih povreda odredaba prekršajnog postupka pobijanu presudu trebalo bi ukinuti, a predmet vratiti prvostepenom prekršajnom sudu na ponovno odlučivanje.

Međutim, odredbom članom 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a stavom 7. istog člana propisano je da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost.

Kako je prekršaj za koji je okrivljeni AA oglašen krivim učinjen dana 22.12.2015. godine, to je shodno odredbi člana 84. stav 7. Zakona o prekršajima apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka u konkretnom slučaju nastupila protekom dana 22.12.2017. godine, a iz kog razloga je Vrhovni kasacioni sud, budući da je pobijanu presudu trebalo ukinuti i predmet vratiti prekršajnom sudu na ponovno odlučivanje, istu preinačio i primenom člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima obustavio prekršajni postupak protiv okrivljenog zbog prekršaja iz člana 330. stav 1. tačka 10. u vezi člana 44. stav 1. tačka 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Imajući u vidu da je protiv okrivljenog obustavljen prekršajni postupak, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan, pa je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                     Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić