Presuda Vrhovnog suda o zastarelosti potraživanja razlike u ceni akcija

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Branka Stanića, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca 1. AA iz ..., 2. BB iz ..., selo ..., 3. VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vladimir Borovac, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu „Utma komerc“ DOO iz Beograda, radi isplate razlike u ceni akcija, vrednost predmeta spora 2.145.355,04 dinara, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2923/24 od 01.08.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 26.12.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2923/24 od 01.08.2024. godine kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2923/24 od 01.08.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 426/2024 od 06.03.2024. godine u stavu jedan izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da prvotužiocu AA iz ... isplati iznos od 1.008.282,60 dinara i to: na ime razlike u ceni akcija izdavaoca Akcionarskog društva „Napred razvoj“ Beograd (CFI kod: ..., ISIN: ...), koje je otkupio putem ponude za preuzimanje akcija koja je važila od 15.10.2012. godine do 05.11.2012. godine od 696.166,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.12.2012. godine do isplate; na ime razlike u ceni akcija izdavaoca Građevinskog preduzeća „Napred“ AD Beograd (CFI kod: ..., ISIN: ...), koje je otkupio putem ponude za preuzimanje akcija koja je važila od 15.10.2012. godine do 05.11.2012. godine, iznos od 312.115,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.12.2012. godine. U stavu dva izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da drugotužiocu BB iz ... isplati iznos od 696.166,80 dinara i to na ime razlike u ceni akcija izdavaoca Akcionarskog društva „Napred razvoj“ Beograd (CFI kod: ..., ISIN: ...), koje je otkupio putem ponude za preuzimanje akcija koja je važila od 15.10.2012. godine do 05.11.2012. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.12.2012. godine do isplate. U stavu tri izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da trećetužiocu VV iz ... isplati iznos od 232.055,60 dinara i to na ime razlike u ceni akcija izdavaoca Akcionarskog društva „Napred razvoj“ Beograd (CFI kod: ..., ISIN: ...), koje je otkupio putem ponude za preuzimanje akcija koja je važila od 15.10.2012. godine do 05.11.2012. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.12.2012. godine do isplate. U stavu četri izreke, obavezan je tuženi da tužiocima solidarno isplati iznos od 195.554,00 dinara na ime naknade troškova parničnog postupka.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2923/24 od 01.08.2024. godine, preinačena je presuda Privrednog suda u Beogradu P 426/2024 od 06.03.2024. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilca u celosti. U stavu drugom izreke, obavezani su tužioci da tuženom solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 59.527,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je dozvolio odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj iz potrebe tumačenja prava, jer je sporan rok zastarelosti potraživanja tužilaca na ime isplate razlike u ceni akcija iz ponuda za preuzimanje i cene utvrđene rešenjima vanparničnog suda u skladu sa članom 521. Zakona o privrednim društvima, pa je odlučio kao u izreci presude u stavu jedan primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tužilaca nije osnovana.

U donošenju drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju pred prvostepenim sudom, tužioci su po sprovedenim ponudama tuženog za preuzimanje akcija ciljnog društva „Napred razvoj“ AD Beograd i GP „Napred“ AD Beograd, koje su važile od 15.10.2012. godine do 05.11.2012. godine, prodali svoje akcije tuženom. GG pravni prethodnik tužioca AA prodao je ... akcija, BB ... akcija i VV ... akcija emitenta „Napred razvoj“ AD Beograd po ceni od 2.291,00 dinara, pri čemu je pravni prethodnik prvotužioca prodao tuženom i 60 svojih akcija emitenta GP „Napred“ AD Beograd po ceni od 696,00 dinara. Tuženi je na osnovu odluka o prinudnom otkupu akcija društva „Napred razvoj“ AD Beograd i društva GP „Napred“ AD Beograd, obe od 06.12.2012. godine otkupio preostale 28961 obične akcije izdavaoca „Napred razvoj“ AD Beograd i preostale 28973 obične akcije izdavaoca GP „Napred“ AD Beograd po cenama iz ponude za preuzimanje, te je stekao akcije sa pravom glasa ciljnog društva u roku od jedne godine od dana zatvaranja ponude za preuzimanje. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R 266/15 od 07.03.2016. godine, ispravljeno rešenjem od 04.04.2016. godine, (potvrđeno rešenjem Privrednog apelacionog suda Pvž 360/16 od 03.08.2016. godine) utvrđena je vrednost jedne obične akcije „Napred razvoj“ AD Beograd u iznosu od 13.893,78 dinara, a rešenjem Privrednog suda u Beogradu R 352/15 od 17.11.2015. godine, ispravljeno rešenjem R 352/15 od 10.12.2015. godine (potvređno rešenjem Privrednog apelacionog suda Pvž 50/16 od 03.02.2016. godine) utvrđena je vrednost jedne akcije GP „Napred“ AD Beograd u iznosu od 5.895,93 dinara.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da tužioci imaju pravo na razliku u ceni akcije koja im je isplaćena u postupku preuzimanja akcionarskih društava i cene akcija koja je utvrđena u vanparničnim postupcima iniciranim od strane akcionara čije su akcije bile predmet prinudnog otkupa.

Ceneći istaknuti prigovor zastarelosti isplate razlike u ceni akcija, prvostepeni sud je zaključio da je isti neosnovan, jer se primenjuje opšti destogodišnji rok zastarelosti propisan članom 371. Zakona o obligacionim odnosima. Kako je predmetno potraživanje na ime razlike u ceni nastalo 03.08.2016. godine, danom pravnosnažnosti rešenja Privrednog suda u Beogradu R 266/15 od 07.03.2016. godine kojim je utvrđena vrednost jedne akcije „Napred razvoj“ AD Beograd u iznosu od 13.893,78 dinara, odnosno 03.02.2016. godine, danom pravnosnažnosti rešenja Privrednog suda u Beogradu R 352/15 od 17.11.2015. godine, kojim je utvrđena vrednost jedne akcije GP „Napred“ AD Beograd u iznosu od 5.895,93 dinara, pri čemu je tužba podneta 26.01.2024. godine, prvostepeni sud nalazi da nije protekao opšti rok zastarelosti.

Po stavu drugostepenog suda, tužioci imaju pravo na razliku u ceni akcija primenom člana 516. i 521. Zakona o privrednim društvima i člana 22. stav 7. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, ali da je prilikom ocene prigovora zastarelosti, pogrešno primenjen član 371. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo sa razloga, jer je članom 521. stav 6. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 36/2022, 99/2011 i 93/2014 – drugi zakon i 5/2015) važećim u vreme preuzimanja akcionarskih društava i sprovođenja prinudnog otkupa propisano, da zahtev akconara čije su akcije bile predmet otkupa za isplatu razlike u ceni zastareva u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je utvrđena vrednost akcije. Kako je od 03.08.2016. godine, odnosno od 03.02.2016. godine kao dana pravnosnažnosti prvostepenih rešenja kojima je utvrđena vrednost akcija, istakao propisan trogodišnji rok dana 03.02.2019. godine, odnosno 03.08.2019. godine, drugostepeni sud zaključuje da su potraživanja na ime razlike u ceni zastarela kod činjenice da je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 26.01.2024. godine, pa je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan.

Revizijski sud nalazi da je drugostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.

Prema članu 22. stav 7. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, ako ponuđač ili lice koje sa njim zajednički deluje u roku od jedne godine od dana zatvaranja ponude za preuzimanje, stekne akcije s pravom glasa ciljnog društva koje su bile predmet ponude, obavezan je da akcionarima koji su prihvatili ponudu za preuzimanje, isplati razliku u ceni u roku od sedam dana od dana sticanja.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tuženi, ponuđač u postupku preuzimanja akcija ciljnog društva, u daljem roku od jedne godine od dana zatvaranja ponuda stekao preostale akcije ciljnih društava na osnovu odluka o prinudnom otkupu. Pravnosnažnim rešenjima prvostepenog suda u vanparničnim postupcima iniciranim predlozima akcionara čije su akcije bile predmet prinudnog otkupa utvrđena je viša cena akcija od cene iz odluka o prinudnom otkupu i to cena od 13.893,78 za svaku akciju „Napred razvoj“ AD Beograd i cena od 5.895,93 dinara za svaku akciju „Napred“ AD Beograd. Primenom člana 22. stav 7. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, sledi da su tužioci stekli pravo da im tuženi isplati razliku u ceni akcija iz ponude za preuzimanje i cene utvrđene pravnosnažnim rešenjima prvostepenog suda primenom člana 521. Zakona o privrednim društvima.

Drugo je pitanje u kom roku zastareva naplata predmetne razlike.

Prema tada važećem članu 521. Zakona o privrednim društvima, ako je vrednost akcije utvrđena odlukom suda viša od cene koju je utvrdilo društvo, otkupilac je u obavezi da razliku sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom obračunatom od dana donošenja odluke o prinudnom otkupu deponuje na račun iz člana 516. stav 4. ovog zakona u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti odluke suda. Zahtev akcionara čije su akcije bile predmet otkupa za isplatu razlike iz stava 4. ovog člana zastareva u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti odluke suda iz stava 3. ovog člana.

U konkretnom slučaju radi se o pravu tužilaca na isplatu razlike u ceni akcija kao posledice više utvrđene vrednosti akcija u vanparničnim postupcima iniciranim od strane akcionara čije su akcije bile predmet prinudnog otkupa, koju razliku tužioci mogu zahtevati od pravnosnažnosti odluka suda kojima je utvrđena viša vrednost kao i akcionari čije su akcije bile predmet prinudnog otkupa. Shodno tome, propisani trogodišnji rok za zastarelost isplate razlike u ceni važi kako za akcionare čije su akcije bile predmet prinudnog otkupa, tako i za tužioce koji su prodali svoje akcije u postupku preuzimanja akcionarskih društava, a potom je sud u vanparničnom postupku utvrdio višu cenu akcija primenom člana 521. Zakona o privrednim društvima.

Kako je konkretnom zakonskom odredbom propisan rok zastarelosti za isplatu razlike u ceni, neosnovani su revizijski navodi tužilaca da tumačnjem treba primeniti opšti rok zastarelosti iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima. Za navedenu pravnu situaciju ne postoji pravna praznina, već zakonska odredba koja jasno govori o trogodišnjem roku zastarelosti za isplatu razlike u ceni koji počinje da teče od dana pravnosnažnosti odluke suda kojom je utvrđena viša vrednost akcije od vrednosti koju je utvrdilo društvo.

Rešenje prvostepenog suda kojim je u vanparničnom postupku utvrđena primerena vrednost jedne akcije „Napred razvoj“ AD Beograd iz prinudnog otkupa postalo je pravnosnažno 03.02.2016. godine, a rešenje prvostepenog suda kojim je utvrđena vrednost jedne akcije GP „Napred“ AD Beograd postalo je pravnosnažno 03.02.2016. godine, pa kako su tužioci podneli tužbu za isplatu razlike u ceni 26.01.2024. godine, proizlazi da je osnovan prigovor zastarelosti za isplatu ttražene razlike u ceni.

Shodno tome je Vrhovni sud je odbio reviziju tužilaca kao neosnovanu i primenom člana 414. ZPP i odlučio kao u izreci presude u stavu dva.

Predsednik veća-sudija,

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković