Utvrđivanje apsolutne ništavosti ugovora o prenosu upravljačkih prava u društvu

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Ćurica i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca 1. AA, ..., sa prebivalištem u ..., čiji je punomoćnik Snežana Dunjić, advokat iz ...; 2. „Blossom Village“ DOO Sremska Kamenica, čiji je punomoćnik Krsto Bobot, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Igor Isailović, advokat iz ... radi utvrđivanja ništavosti, vrednost predmeta spora 6.500.000,00 dinara, odlučujući o reviziji prvotužioca i drugotužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2735/24 od 30.10.2024. godine, u sednici veća održanoj 19.06.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

IPREINAČAVA SE presuda Privrednog apelacionog suda Pž 2735/24 od 30.10.2024. godine i PRESUĐUJE:

ODBIJA SE kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđuje presuda Privrednog suda u Beogradu P 5167/2023 od 05.12.2023. godine u stavu jedan i tri izreke.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocima naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 90.000,00 dinara u roku od 8 dana od dana dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 5167/2023 od 05.12.2023. godine u stavu prvom izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca prvog reda AA i tužioca drugog reda „Blossom Village“ DOO Sremska Kamenica i utvrđeno da je apsolutno ništav ugovor o prenosu upravljačkih prava u privrednom društvu „JS&O“ DOO Novo Miloševo, overen od strane javnog beležnika Siniše Sora iz Novog Sada dana 30.05.2019. godine pod broje UOP-II: 225-2019 zaključen između AA u svojstvu prenosioca 1, privrednog društva „Blossom Village“ DOO Sremska Kamenica u svojstvu prenosioca 2. i BB u svojstvu sticaoca i/ili društva, te je isti ugovor bez dejstva. U stavu drugom izreke, odbačena je tužba u delu u kojem su tužioci tražili da se obaveže Agencija za privredne registre da stavi van snage rešenje BD 54248/2019 od 10.06.2019. godine i da izvrši brisanje zabeležbe kojom je upisan ugovor o prenosu upravljačkih prava u privrednom društvu „JS&O“ DOO Novo Miloševo od 30.05.2019. godine i da članovi društva „JS&O“ DOO Novo Miloševo i to AA i „Blossom Village“ DOO Sremska Kamenica prenose sva upravljačka prava koja imaju u tom društvu na člana istog društva BB. U stavu trećem izreke, obavezan je tuženi da solidarno naknadi troškove parničnog postupka tužiocima u iznosu od 753.290,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2735/24 od 30.10.2024. godine, u stavu jedan i dva izreke preinačena je presuda Privrednog suda u Beogradu P 5167/2023 od 05.12.2023. godine, u stavu prvom i trećem izreke, pa je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se utvrdi da je apsolutno ništav ugovor o prenosu upravljačkih prava u privrednom društvu „JS&O“ DOO Novo Miloševo overen od strane javnog beležnika Siniše Sora iz Novog Sada dana 30.05.2019. godine pod broje UOP-II: 225-2019 i obavezani su tužioci da tuženom solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 509.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužioci su izjavilidvozoljenu i blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju u kojem je osporio revizijske navode u celosti.

Ispitujući drugostepenu presudu u granicama revizijskih razloga, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužilaca osnovana.

U postupku donošenja drugostepene odluke nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti tužioci osnovano ukazuju na neku bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 371. učinjenu pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane prvostepenog suda do zaključenja glavne rasprave, parnične stranke su bili članovi društva sa ograničenom odgovornošću „JS&O“, kada je zaključen ugovor o prenosu upravljačkih prava u okviru istog privrednog društva od 30.05.2019. godine. Prvotužilja i drugotužilac postali su članovi društva na osnovu ugovora o prenosu udela u privrednom društvu koji je BB kao prenosilac zaključio i to sa prvotužiljom 13.03.2018. godine, a sa drugotužiocem 22.03.2018. godine. Predmetnim ugovorom tuženi je preneo na prvotužilju 32,03% udela u društvu na osnovu koga je stekla upisani, a neuplaćeni kapital u vrednosti od 72.915.480,66 dinara Konstatovano je da prvotužilja ima potraživanje prema društvu iznos od 72.915.480,66 dinara i to po osnovu pozajmice 48.695.480,66 dinara i po osnovu ugovora o cesiji 24.220.000,00 dinara. Prvotužilja se kao sticalac obavezala da u ugovorenom roku izvrši uplatu upisanog novčanog kapitala konverzijom potraživanja prema društvu u kapital društva u skladu sa odlukom društva. Prenosilac je drugotužiocu preneo 15,97% udela tako da je stilacac stekao upisani, a neuplaćeni kapital u društvu u vrednosti od 36.370.023,06 dinara. Konstatovano je da sticalac ima potraživanje prema društvu u iznosu od 36.377.03,06 dinara po osnovu ugovora o cesiji od 21.03.2018. godine. Navedeni prenosi su registrovani kod Agencije za privredne registre. Ugovor o prenosu upravljačkih prava u privrednom društvu „JS&O“ DOO Novo Miloševo od 30.05.2019. godine zaključen je između prvotužilje u svojstvu prenosioca 1, drugotužioca u svoju prenosioca 2 i BB u svojstvu sticaoca i/ili društva. Predmet Ugovora je prenos svih upravljačkih prava sa prenosilaca na sticaoca, koja prenosioci imaju u društvu po osnovu vlasništva na udelu, te da će ih sticalac vršiti privremeno do istupanja prenosilaca iz vlasničke strukture društva. Drugotužilac se obavezo da odmah nakon što isporučena roba na ime marketinških aktivnosti iz člana 11. ugovora o ekskluzivnoj distribuciji robe od 28.05.2019. godine dostigne vrednost od 100.000 evra, u svakom slučaju najkasnije do 30.06.2020. godine istupi iz društva i prenese udeo na sticaoca ili društvo bez naknade. Članom 2. ugovora predviđeno je da se ova odredba ima smatrati predugovorom o prenosu udela od 15,97% sa prenosioca na sticaoca i/ili društvo (ugovor u korist trećeg). Članom 3. precizirana su upravljačka prava koja će sticaoc vršiti u ime i za račun prenosioca i to pravo pristupa pravnim aktima, drugim dokumentima i informacijama društva, pravo učešća u radu skupštine i pravo glasa u skupštini, te da sticalac nema pravo da na bilo koji način raspolaže udelima prenosioca u smislu otuđenja ili opterećenja niti da stiče druga prava koja nisu upravljačke prirode.

Nakon zaključenja predmetnog ugovora skupština društva odnosno tuženi koji je odlučivao u svoje ime i u ime ovde tužilaca kao članova društva, jer se koristio činjenicom da su mu ugovorom preneta upravljačka prava, donela je niz odluka. U odluci kojom je usvojen finansijski izveštaj za 2020. godinu, naznačeno je da je društvo ostvarilo gubitak u visini od 46.756.452,58 dinara, a odlukom o raspodeli dobiti i pokrića gubitka za 2020. godinu da isti ostaje nepokriven. Dana 19.02.2021. godine, doneta je odluka o davanju saglasnosti na besteretni prenos udela od 26% sa člana BB na njegovu suprugu VV. Zatim, odluka o smanjenju osnovnog kapitala društva sa ogreničenom odgovornošću radi pokrića gubitaka uključujući i odluku o promeni pravne forme privrednog društva „JS&O“ DOO Novo Miloševo u nejavno akcionarsko društvo. Povodom navedenih odluka se vode drugi parnični postupci u cilju njihovog poništaja.

Prvostepeni sud zaključuje da tužioci imaju pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđivanje ništavosti spornog ugovora, iako više nisu članovi društva, odnosno usled promene pravne forme nisu akcionari društva „JS&O“ DOO Novo Miloševo iz razloga što su sve kasnije odluke i promene do kojih je došlo moguća posledica ili posledica zaključenog ugovora o prenosu upravljačkih prava čija se ništavost zahteva. Prvostepeni sud je stava da su spornim ugovorom preneta neimovinska i lična prava tužilaca, nalazeći da njihov samostalni prenos nije dopušten bez istovremenog prenosa samih udela. Prvostepeni sud ukazuje da drugo lice može da vrši pomenuta prava umesto člana po osnovu punomoćja, ali sam prenos nije dopušten, pa zaključuje da je predmetni ugovor o prenosu upravljačkih prava od 30.05.2019. godine nedopušten, odnosno da je ništav u smislu odredbe člana 47. Zakona o obligacionim odnosima.

Po stavu prvostepenog suda nema mesta primeni člana 35. važećeg Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, jer ni prvotužilja ni drugotužilac nisu bili nosioci javnih funkcija kao ni tuženi. Polazeći od člana 2. stav 3. spornog ugovora o prenosu upravljačkih prava, prvostepeni sud zaključuje da je uslovljavanje drugotužioca da istupi iz društva i prenese udeo na sticaoca ili društvo bez naknade kada isporuka proizvoda za marketinške svrhe i kreiranje pozicija na tržištu za tuženog dostigne određenu vrednost, odnosno najkasnije do 30.06.2020. godine, suprotno prinudnim propisima, principu ravnopravnosti učesnika u obligacionom odnosu, jednake vrednosti uzajamnih davanja i načelu savesnosti i poštenja. Navedeno iz razloga što su iste aktivnosti ugovorene prevashodno u korist privrednog društva „JS&O“ DOO Novo Miloševo radi uvođenja robe tog društva kao proizvođača na tržište na kome drugotužilac kao distributer, već ima razvijenu mrežu prodajnih objekata kao i ostvarenu poslovnu saradnju, kao i kod postojanja nesrazmere u pogledu vrednosti ugovorene protovčinidbe i vrednosti udela drugotužioca, a takođe imajući u vidu i vrednost udela prvotužilje 32,03% koja je zbog kasnije donetih odluka nezavisno od njene volje isključena iz vlasničke strukture društva uz neznatnu i nesrazmernu naknadu prilikom prinudnog otkupa akcija. S obzirom na gore navedeno, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev u celosti.

Drugostepeni sud nalazi da se zaključak prvostepenog suda o ništavosti ugovora ne može prihvatiti, ukazujući da član društva može ovlastiti drugog člana da vrši njegova statusna prava. Polazeći od člana 15. Zakona o privrednim društvima, drugostepeni sud je stava da je predmetni ugovor u stvari ugovor članova društva, zaključen u pismenoj formi, kojim regulišu njihove međusobne odnose u vezi sa društvom, između ostalog i vršenje statusnih prava tužilaca, glasanje u skupštini društva o pojedinim pitanjima, te prava i obaveze koje proizlaze iz svojstva člana društva, na način kako su to parnične stranke i ugovorile.

Drugostepeni sud nalazi da se osnovano ukazuje da sporni ugovor ima u svojoj prirodi elemente predugovora u vezi sa budućim prenosom udela koji je prema odredbama Zakona o privrednim društvima slobodan, te su tužioci kao članovi privrednog društva bili ovlašćeni da istim slobodno raspolažu. Takođe se poziva na odredbu člana 157. Zakona o privrednim društvima, kojom je propisano da društvo može sticati sopstvene udele na osnovu odluke skupštine društva bezteretnim pravnim poslom, te otkupom udela ili dela udela od člana društva. Shodno tome drugostepeni sud ne prihvata ni zaključak prvostepenog suda da su ništave odredbe ugovora koje se tiču izvršenja ugovorne obaveze iz ugovora o ekskluzivnoj distribuciji robe, zaključenog između privrednog društva i drugotužioca kao člana.

Iz navedenih razloga, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku primenom člana 394. ZPP.

Osnovani su revizijski navodi tužilaca u pogledu pogrešne primene materijalnog prava.

Član društva na osnovu udela ima pravo glasa u skupštini, pravo na učešće u dobiti društva, pravo na učešće u likvidacionom ostatku i druga prava predviđena zakonom. Prava člana društva su srazmerna učešću udela tog člana u osnovnom kaputalu društva, osim ako je osnivačkim aktom drugačije određeno (član 152.). Prenos udela je slobodan, osim ako je ovim zakonom i osnivačkim aktom drugačije određeno (član 160.). Skupštinu čine svi članovi društva. Ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno, svaki član društva ima pravo glasa u skupštini srazmerno udelu, s tim da se tim aktom ne može predvideti da član društva nema pravo glasa (član 199.).

Polazeći od gore navedenih odredaba pravilan je zaključak prvostepenog suda da predmet samostalnog prenosa ne mogu biti lična prava, učešće u radu skupštine, pravo glasa, pravo na informisanje bez prenosa udela. Prava po osnovu udela, član društva vrši srazmeno učešću svog udela u osnovnom kapitalu, ali se osnivačkim aktom može odrediti drugačija srazmera. Međutim navedena prava se ne mogu isključiti članu društva, pa ni na način kako to drugostepeni sud prikazuje kao izraz slobodne volje kroz zaključenje ugovora između članova društva iz člana 15. Zakona o privrednim društvima.

Svakako da se regulisanje pitanja od značaja za njihove međusobne odnose mora kretati u granicama odredaba Zakona o privrednim društvima koje regulišu društvo sa ograničenom odgovornošću, po kojima se osnivačkim aktom ne može predvideti da član društva nema pravo glasa, pa kod takve regulative ne može se ista predvideti ni ugovorom članova društva. Sadržina predmetnog ugovora ne može se poistovetiti sa posebnim i dozvoljenim institutom kompanijskog prava, punomoćnikom za glasanje odnosno pravom člana društva da putem punomoćja ovlasti određeno lice da u njegovo ime učestvuje u radu skupštine uključujući pravo i da u njegovo ime glasa, po datim instrukcijama, što u konkretnom slučaju nije. Sa druge strane član društva može u svako doba otkazati dato punomoćje.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tuženi u svoje ime, a i u ime tužilaca pozivajući se na sporni ugovor doneo niz odluka u pogledu kojih su tužioci podneli tužbu za poništaj, a na kraju su i tužioci putem odluke o prinudnom otkupu istisnuti iz društva uz neznatnu isplatu vrednosti akcija, jer je doneta i odluka o promeni pravne forme iz društva sa ograničenom odgovornošću u akcionarsko društvo, te svakako da sporna prava nisu preneta u navedenom cilju.

Pravilan je zaključak prvostepenog suda da se istupanje iz društva ne može uslovljavati nametanjem određenih obaveza članu društva, odnosno drugotužiocu, pa ni u korist društva, budući da su Zakonom o privrednim društvima regulisana prava i obaveze za slučaj istupanja člana društva.

Shotno tome, bez uticaja je pozivanje tuženog da sporna odredba u ovom delu predstavlja predugovor. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da se u konkretnom slučaju nisu stekli uslovi za primenu člana 34. Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije.

Imajući u vidu gore navedeno, pravilan je zaključak prvostpeenog suda da je predmetni ugovor protivan prinudnim propisima, odnosno da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, te je Vrhovni sud preinačio drugostepenu presudu primenom člana 416. Zakona o privrednim društvima.

Tužiocima kao revidentima dosuđeni su troškovi revizijskog postupka u iznosu od 90.000,00 dinara za sastav revizije.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković