Odbacivanje revizije u privrednom sporu male vrednosti zbog nedostatka zakonskih uslova

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

U ovom sporu pravnosnažno je utvrđeno da je ugovor, koji je zaključen između parničnih stranaka 15.02.2020. godine, raskinut jednostranom izjavom volje tužioca 29.09.2021. godine. Nižestepeni sudovi su utvrdili, saglasno članu 619. Zakona obligacionim odnosima, da je naručeni posao obavljen u suprotnosti sa izričitim uslovima ugovora i da naručilac može raskinuti ugovor bez prethodnog traženja da se nedostaci otklone. Budući da je u konkretnom slučaju utvrđeno da izrađena aplikacija ne odgovara uslovima iz zaključenog ugovora i da tužilac nije dobio aplikaciju sa ugovorenim karakteristikama, već naprotiv, da je ista neupotrebljiva za tužioca, prema zaključku nižestepenih sudova stekli su se uslovi da tužilac raskine ugovor u skladu sa članom 619. Zakona o obligacionim odnosima. Budući da je tužilac delimično isplatio naknadu tuženom, to je u skladu sa odredbom člana 132. Zakona o obligacionim odnosima tuženi dužan da tužiocu vrati primljenu naknadu. Iz navedenog razloga su nižestepeni sudovi pravnosnažno obavezali tuženog da isplati tužiocu 3.358.853,16 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.10.2021. godine, do isplate.

Revizija izjavljena po osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku može se izjaviti isključivo zbog pogrešne primene materijalnog prava koja je takve prirode da iziskuje novo tumačenje prava, razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ukoliko je sudska praksa o predmetnom pravnom pitanju neujednačena. Suštinski, revident iznosi svoje viđenje činjeničnopravnih pojedinosti konkretnog slučaja, odnosno ukazuje da posao nije obavljen i da je tužilac trebalo da tuženom ostavi naknadni rok za ispunjenje svoje obaveze, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Tužilac ne ukazuje na jednu različitu odluku suda, koja bi bila doneta po istovrsnom osnovu, pa samim tim se ne može razmatrati ni o pitanju različite sudske prakse u istim ili sličnim činjeničnopravnim situacijama u smislu odredbe člana 404. ZPP. Stoga, ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni razmatranjem pitanja od opšteg interesa, pitanja u intersu ravnopravnosti građana, niti za novim tumačenjem prava.

Kako se revizijom tuženog ne ukazuje na pravno relevantne razloge za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, niti su ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku da bi se dozvolilo odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 10/23 – dr. zakon) i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 16.11.2021. godine. Vrednost predmeta spora revizijom pobijanog dela iznosi 3.358.853,16 dinara, a što na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 28.556,12 evra, obračunato po srednjem kursu Narodne banke Srbije.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, ako ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP je propisano da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud nalazi da izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković