Odbijanje zahteva za zakupninu zbog neupotrebljivosti zakupljenog objekta

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23–dr. zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev za isplatu novčanog iznosa na ime zakupnine. Nižestepeni sudovi su u bitnom utvrdili da su parnične stranke bile u obligacionom odnosu po osnovu ugovora o zakupu koji je bio na snazi u utuženom periodu, kao i da tuženi zbog oštećenja samog objekta koji je bio predmet zakupa, koja oštećenja tužilac nije otklonio isti nije koristio budući da je bio neupotrebljiv.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Nisu od uticaja revizijski navodi kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz razloga što se posebna revizija ne može izjaviti iz tog razloga. Takođe, ukazivanje tužioca na pogrešnu primenu materijalnog prava iz člana 571. Zakona o obligacionim odnosima nije od značaja za izuzetnu dozvoljenost revizije, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i razloge na kojima su zasnovana nižestepene odluke. Osim toga, u reviziji se ne obrazlaže koja to pravna pitanja treba razmotriti od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti se ukazuje da postoji potreba za novim tumačenjem prava.

Zato je Vrhovni sud primenom odredbe člana 404. stav 2. doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 02.06.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 6.734.700,00 dinara, što predstavlja protivvrednost od 57.269,85 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da u ovom privrednom sporu, vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisani cenzus od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud zaključuje da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković