Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u privrednom sporu
Kratak pregled
Vrhovni sud ne dozvoljava odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP. Revizija je zatim odbačena kao nedozvoljena, s obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi cenzus za reviziju u imovinskopravnim sporovima.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 136/2025
10.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Tatjane Miljuš, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužilaca: 1. AA iz ..., 2. BB iz ..., 3. VV iz ..., 4. GG iz ..., 5. DD iz ..., 6. ĐĐ iz ..., 7. EE iz ..., 8. ŽŽ iz ..., 9. ZZ iz ..., 10. II iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog Stečajna masa „Hipol“ AD u stečaju, Odžaci, čiji je punomoćnik Živka Spasić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3279/24 od 11.09.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 10.04.2025. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3279/24 od 11.09.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 3279/24 od 11.09.2024. godine, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena je presuda Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P 268/23 od 15.11.2023. godine, kojom su delimično usvojeni tužbeni zahtevi tužilaca i obavezan je tuženi da tužiocima AA isplati naknadu zarade za neiskorišćeni godišnji odmor sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2023. godine do isplate i obračunatu zakonsku zateznu kamatu od 30.06.2023. godine, na način bliže opisan u prvom stavu izreke prvostepene presude, razliku neisplaćenih putnih troškova za dolazak i odlazak sa rada za međumesni i lokalni prevoz, a najviše do visine mesečne pretplate, na način bliže opisan u stavu prvom izreke prvostepene presude sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2023. godine do isplate, obračunatu zakonsku zateznu kamatu do 30.06.2023. godine, kao u stavu prvom izreke prvostepene presude, tužiocu BB razliku neisplaćenih putnih troškova za dolazak i odlazak sa rada za međumesni i za lokalni prevoz, a najviše do visine mesečne pretplate, na način bliže opisan u stavu prvom izreke prvostepene presude sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2023. godine do isplate, obračunatu zakonsku zateznu kamatu do 30.06.2023. godine, kao u stavu prvom izreke prvostepene presude, tužiocu VV na ime razlike neisplaćenih putnih troškova za dolazak i odlazak sa rada za međumesni i lokalni prevoz, a najviše do visine mesečne pretplatne karte na način bliže opisan u stavu prvom izreke prvostepene presude sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2023. godine do isplate, obračunatu zakonsku zateznu kamatu do 30.06.2023. godine, kao u stavu prvom izreke prvostepene presude, tužiocu GG naknadu zarade za neiskorišćeni godišnji odmor sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2023. godine do isplate i obračunatu zakonsku zateznu kamatu od 30.06.2023. godine, na način bliže opisan u prvom stavu izreke prvostepene presude, na ime razlike neisplaćenih putnih troškova za dolazak i odlazak sa rada i za međumesni i lokalni prevoz, a najviše do visine mesečne pretplatne karte, na način bliže opisan u stavu prvom izreke prvostepene presude sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2023. godine do isplate, obračunatu zakonsku zateznu kamatu do 30.06.2023. godine, kao u stavu prvom izreke prvostepene presude, tužiocu DD na ime razlike neisplaćenih putnih troškova za dolazak i odlazak sa rada i za međumesni i lokalni prevoz, a najviše do visine mesečne pretplatne karte, na način bliže opisan u stavu prvom izreke prvostepene presude sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2023. godine do isplate, obračunatu zakonsku zateznu kamatu do 30.06.2023. godine, kao u stavu prvom izreke prvostepene presude, tužiocu ĐĐ na ime naknade zarade za neiskorišćeni godišnji odmor sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2023. godine do isplate i obračunatu zakonsku zateznu kamatu od 30.06.2023. godine, na način bliže opisan u prvom stavu izreke prvostepene presude, razliku neisplaćenih putnih troškova za dolazak i odlazak sa rada i za međumesni i lokalni prevoz, a najviše do visine mesečne pretplatne karte, na način bliže opisan u stavu prvom izreke prvostepene presude sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2023. godine do isplate, obračunatu zakonsku zateznu kamatu do 30.06.2023. godine, kao u stavu prvom izreke prvostepene presude, tužiocu EE na ime razlike neisplaćenih putnih troškova za dolazak i odlazak sa rada i za međumesni i lokalni prevoz, a najviše do visine mesečne pretplatne karte i na način bliže opisan u stavu prvom izreke prvostepene presude sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2023. godine do isplate, obračunatu zakonsku zateznu kamatu do 30.06.2023. godine, kao u stavu prvom izreke prvostepene presude, tužiocu ŽŽ na ime razlike neisplaćenih putnih troškova za dolazak i odlazak sa rada i za međumesni i za lokalni prevoz, a najviše do visine mesečne pretplatne karte i na način bliže opisan u stavu prvom izreke prvostepene presude sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2023. godine do isplate, obračunatu zakonsku zateznu kamatu do 30.06.2023. godine, kao u stavu prvom izreke prvostepene presude, tužiocu ZZ na ime razlike neisplaćenih putnih troškova za dolazak i odlazak sa rada i za međumesni i za lokalni prevoz, a najviše do visine mesečne pretplatne karte i na način bliže opisan u stavu prvom izreke prvostepene presude sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2023. godine do isplate, obračunatu zakonsku zateznu kamatu do 30.06.2023. godine, kao u stavu prvom izreke prvostepene presude, tužiocu II na ime razlike neisplaćenih putnih troškova za dolazak i odlazak sa rada i za međumesni i za lokalni prevoz, a najviše do visine mesečne pretplatne karte i na način bliže opisan u stavu prvom izreke prvostepene presude sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2023. godine do isplate, obračunatu zakonsku zateznu kamatu do 30.06.2023. godine, kao u stavu prvom izreke prvostepene presude. Preko dosuđenih iznosa, a do traženih iznosa, tužbeni zahtev tužilaca je odbijen kao neosnovan. Odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da se obavežu tužioci da mu isplate i to tužilac AA po osnovu neosnovano isplaćenih troškova prevoza iznos od 175.526,00 dinara, po osnovu neosnovano isplaćenog prekovremenog rada iznos od 3.913,82 dinara, po osnovu neosnovano isplaćenog prekovremenog rada iznos od 3.913,82 dinara, tužilac BB po osnovu neosnovano isplaćenih troškova prevoza iznos od 66.220,00 dinara, po osnovu neosnovano isplaćenog prekovremenog rada iznos od 503,94 dinara, tužilac VV po osnovu neosnovano isplaćenih troškova prevoza iznos od 39.106,00 dinara, tužilac GG po osnovu neosnovano isplaćenih troškova prevoza iznos od 156.911,00 dinara, tužilac DD po osnovu neosnovano isplaćenih troškova prevoza iznos od 227.757,00 dinara, po osnovu neosnovano isplaćenog prekovremenog rada iznos od 4.363,77 dinara, tužilac II po osnovu neosnovano isplaćenih troškova prevoza iznos od 60.957,00 dinara, po osnovu neosnovano isplaćenog prekovremenog rada iznos od 4.092,29 dinara, tužilac ĐĐ po osnovu neosnovano isplaćenih troškova prevoza iznos od 87.800,00 dinara, tužilac EE po osnovu neosnovano isplaćenih troškova prevoza iznos od 151.520,00 dinara, tužilac ŽŽ po osnovu neosnovano isplaćenih troškova prevoza iznos od 191.986,00 dinara, po osnovu neosnovano isplaćenog prekovremenog rada iznos od 2.701,02 dinara i tužilac ZZ po osnovu neosnovano isplaćenih troškova prevoza iznos od 139.380,00 dinara i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu reviziju sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji u skladu sa odredbama člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema razlozima nižestepenih sudova, tužbeni zahtev tužilaca je osnovan u smislu odredbi članova 68., 73., 75 i 76. Zakona o radu u vezi sa članom 77. Zakona o stečaju, jer je u konkretnom slučaju utvrđeno da su tužioci zaključili ugovore o radu sa tuženim nad kojim je otvoren stečajni postupak, a visina naknade tužilaca za neiskorišćen godišnji odmor i troškove prevoza utvrđena je veštačenjem.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana drugostepena odluka, Vrhovni sud nalazi da nema potrebe za novim tumačenjem prava, razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa niti pravnih pitanja u interesu građana. O zahtevu tužioca sudovi su odlučili uz pravilnu primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog suda, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revizijski navodi kojima se tumače relevantne zakonske odredbe, predstavljaju tumačenje revidenta koje nije od značaja za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revident ničim ne obrazlaže niti prilaže dokaze o pogrešnoj primeni materijalnog prava na koju se poziva. Ukazivanje revidenta na bitnu povredu odredaba parničnog postuka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi sa tačkom 12. istog zakona, ne predstavlja osnov za izjavljivanje posebne revizije. Revizijom se ne ukazuje na drugačije odluke sudova u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji, pa je primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. U konkretnom slučaju tužba radi isplate duga iz radnog odnosa je podneta 07.10.2021. godine, a preinačena 21.07.2023. godine. Protivtužba je podneta 26.09.2023. godine. Vrednost predmeta spora najvišeg pobijanog dela po tužbi je 167.646,00 dinara, a po protivtužbi 227.757,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev2 1157/2022: Odbijanje zahteva za isplatu uvećane zarade za prekovremeni rad vozačima autobusa
- Rev2 252/2024: Odbacivanje posebne revizije u radnom sporu zbog neispunjenosti uslova
- Rev2 2551/2022: Nedozvoljenost revizije u radnom sporu za naknadu troškova prevoza
- Rev2 2796/2023: Odbacivanje posebnih revizija u sporu o isplati zarade i naknada
- Rev2 568/2025: Odbačena revizija tuženog izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka
- Rev2 4942/2022: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije
- Rev 2354/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije u sporu male vrednosti