Onemogućenost izlučnog prava u stečaju zbog otuđenja predmeta

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 6073/23 od 26.09.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilaca kao neosnovana i potvrđena presuda Privrednog suda u Nišu P 357/2023 od 14.09.2023. godine u stavovima drugom, trećem, četvrtom i devetom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Privrednog suda u Nišu P 357/2023 od 14.09.2023. godine u stavovima šestom i sedmom izreke i odbačena je tužba u delu u kojem drugotužilac traži da se tuženi obaveže na plaćanje sveukupnog duga drugotužioca po svim osnovama u iznosu od 36.132.359,00 dinara i odbačena je tužba u delu kojim je drugotužilac tražio da se obaveže tuženi da mu plati specificirane iznose na ime prodatih pokretnih stvari.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude prvotužilac i drugotužilac su uložili blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku u granicama revizijskih razloga primenom člana 408. ZPP i ustanovio da je revizija prvotužioca delimično osnovana, a revizija drugotužioca neosnovana.

U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka prilikom donošenja odluka u delu u kome je potvrđena prvostepena odluka u kome je odbijen tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojina i priznavanje izlučnog prava.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom, proizlazi da je ugovor o kupoprodaji za opremu i kompletna postrojenja od 12.04.2011. godine zaključen između prvotužioca prodavca i pravnog prethodnika tuženog kao kupca. Predmet ugovora je drobilično postrojenje sa svom pratećom opremom za proizvodnju kamena u kamenolomu ptrvotužioca „Korito“ za ugovorenu cenu od 1.740.000 evra. Aneksom od 06.09.2011. godine dopunjen je predmetni ugovor pa je predviđeno da kupac, pravni prethodnik tuženog, stiče pravo svojine na drobiličnim postrojenjima sa odložnim uslovom i to nakon isplate kupoprodajne cene. Kako tuženi nije ispunio obavezu isplate kupoprodajne cene, ugovorne strane su zaključile sporazum o raskidu predmetnog ugovora o kupoprodaji za opremu i kompletno postojenje, dana 01.06.2012. godine. Prvotužilac i pravni prethodnik tuženog zaključili su i ugovor o priznanju obaveze, duga od 24.04.2018. godine, kojim pravni prethodnik tuženog priznaje poveriocu, prvotužiocu pravo svojine na drobiličnom postrojenju Meteso Minerals sa pratećom opremom na ekspoatacionom polju korito selo Bilo, opština Dimitrovgrad i to sve dok se poveriocu od strane dužnika ne isplati kupoprodajna cena od 1.740.000 evra.

Rešenjem Privrednog suda u Nišu St 19/2022 od 15.12.2022. godine nad pravnim prethodnikom tuženog otvoren je stečajni postupak. Zaključkom o utvrđenim potraživanjima St 19/2022 od 09.05.2023. godine prvotužiocu je priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 4.375.732,84 dinara. Prvotužilac je podneo zahtev za izlučenje drobiličnog postrojenja, kao i prijavu potraživanja za iznos od 258.629.647,40 dinara na osnovu duga za neplaćeno drobilično postrojenje sa datumom dospeća od 24.04.2020. godine, koje je tuženi primio 20.02.2023. godine. Zaključkom od 09.05.2023. godine osporeno je potraživanje poverioca prvotužioca u prijavljenom potraživanju, na ime glavnog duga i zatezne kamate za neplaćeno predmetno drobilično postrojenje. Iz obrazloženja zaključka proizlazi da je ugovor o kupoprodaji drobiličnog postrojenja sporazumno raskinut dana 01.06.2012. godine, da je aneksom osnovnog ugovora predviđeno da navedeno postrojenje ostaje u vlasništvu prodavca sve do isplate kupoprodajne cene, a koju kupac nije isplatio, kao i da prodavac može bezuslovno oduzeti kupcu predmet ugovora u slučaju da kupac ne izvrši svoju obavezu plaćanja. Stavom drugim predmetnog zaključka, poverilac čije je potraživanje osporeno upućen je da pokrene parnični postupak za utvrđivanje potraživanja u roku od 15 dana od dana prijema zaključka pod pretnjom prekluzije.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud zaključuje da je pravni prethodnik tuženog sve vreme bio u državini drobiličnog postrojenja, ali da ni u jednom trenutku nije stekao pravo svojine nad istim, jer nije isplatio kupoprodajnu cenu shodno članu 34. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Prvostepeni sud je utvrdio da je pravni prethodnik tuženog raspolagao predmetnim drobiličnim postrojenjem pre otvaranja stečajnog postupka, tako što je isto otuđeno i preneto u vlasništvo AD „Drumovi Pirot“. Polazeći od odredbe člana 204. Zakona o parničnom postupku, prvostepeni sud zaključuje da je došlo do promene stvarne legitimacije na strani tuženog, jer isti nije držalac drobiličnog postrojenja, odnosno isto nije u stečajnoj masi tuženog, pa je odbio tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojine, nalazeći da tuženi nije pasivno legitimisan. Kako predmetno postrojenje nije ušlo u stečajnu masu stečajnog dužnika, prvostepeni sud nalazi da tužilac nema status izlučnog poverioca, niti pravo da traži da se stvar izluči iz stečajne mase.

Odlučujući o eventualnom tužbenom zahtevu, a polazeći od sadržine zaključka St 19/2023 od 09.05.2023. godine, prvostepeni sud je stava da je prvotužilac bio poučen od strane stečajnog sudije u skladu sa Zakonom o stečaju na koji način može da utvrdi postojanje osporenog potraživanja u stečajnom postupku, pa nalazi da nije nadležan da utvrđuje postojanje navedenog potraživanja u konkretnom postupku, te je iz tog razloga odbio eventulani tužbeni zahtev prvotužioca.

Prvostepeni sud je konstatovao povlačenje tužbe od strane drugotužioca za iznos od 20.192.860,76 dinara zbog priznanja potraživanja u stečajnom postupku. Imajući u vidu da se drugotužilac nije izjasio u pogledu preostalog dela tužbenog zahteva kao ni u preostalom delu eventualnog tužbenog zahteva sud je odbio tužbeni zahtev u ovim delovima pri čemu je imao u vidu i odredbu člana 92. Zakona o stečaju, da je nakon nastavka postupka drugotužilac bio u obavezi da preinači tužbu postavljanjem deklaratornog umesto kondemnatornog tužbenog zahteva što je drugotužilac propustio da uradi. Kako je trećetužilac povukao tužbu u celosti, prvostepeni sud je konstatovao povlačenje tužbe od strane trećetužioca.

Drugostepeni sud prihvata u potpunosti razloge koje je dao prvostepeni sud.

Ceneći navode prvotužioca kao revidenta u pogledu primarnog tužbenog zahteva, revizijski sud nalazi da se isti ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Između prvotužioca kao prodavca i pravnog prethodnika tuženog kao kupca zaključen je ugovor o prodaji predmetnog drobiličnog postrojenja sa pratećom opremom po ceni od 1.740.000 evra. Prema članu 34. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, na osnovu pravnog posla pravo svojine na pokretnim stvarima stiče se i predajom te stvari u državinu sticaoca. Mogućnost zadržavanja prava svojine i pored predaje stvari kupcu predviđena je odredbom člana 540 Zakona o obligacionim odnosima. Prema istoj, prodavac određene pokretne stvari može posebnom odredbom ugovora zadržati pravo svojine i posle predaje stvari kupcu, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti, kao što je u konkretnom slučaju regulisano ugovorom i aneksom. Sledi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je pravni prethodnik tuženog sve vreme bio u državini predmetnog drobiličnog postrojenja, ali da ni u jednom trenutku nije stekao pravo svojine nad istim, jer nije isplatio kupoprodajnu cenu.

Međutim, kod bitnih činjenica, da je predmetni ugovor raskinut, da je pre preinačenja tužbe, pravni prethodnik tuženog raspolagao drobiličnim postrojenjem tako što je pre otvaranja stečajnog postupka isto otuđio AD „Drumovi Pirot“ i da isto više nije u državini tuženog, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tuženi nije pasivno legitimisan za utvrđenje prava svojine i da se nisu stekli zakonski uslovi za priznanje izlučnog prava kao ni za izlučenje određenog predmeta iz stečajne mase, jer se isti ne nalazi u stečajnoj masi tuženog. Raspolaganje pravnog prethodnika tuženog, za koje ne proizlazi da je postojalo ovlašćenje tužioca ima za posledicu nemogućnost ostvarenja izlučnog prava u odnosu na predmet izlučenja u stečajnom postupku, jer je otuđenje izvršeno.

S druge strane odredbom člana 102. stav 2. Zakona o stečaju, regulisane su posledice neovlašćenog raspolaganja predmetom izlučenja od strane stečajnog dužnika pre otvaranja stečajnog postupka, u kom slučaju poverilac može da ima samo obligaciono pravni zahtev prema stečajnom dužniku.

Na osnovu gore navedenog odlučeno je kao u izreci presude u stavu jedan primenom člana 414. ZPP.

Prvotužilac je postavio i eventualni tužbeni zahtev za utvrđivanje potraživanja u visini od 258.629.647,49 dinara na ime dospelog duga neplaćene kupoprodajne cene za kupljeno drobilično postrojenje sa pratećom opremom. Prvotužilac je podneo zahtev za izlučenje, kao i prijavu potraživanja koja je zaprimljena u Privrednom sudu u Nišu 20.02.2023. godine, navodeći da u slučaju da se ne prihvati izlučni zahtev podnosi prijavu neobezbeđenog novčanog potraživanja u iznosu od 258.629.647,49 dinara na osnovu duga za neplaćeno drobilično postrojenje sa pratećom opremom sa datumom dospeća od 24.04.2020. godine. Zaključkom Privrednog suda u Nišu St 19/2022 od 09.05.2023. godine osporeno je potraživanje prvotužioca u navedenom iznosu i istim su upućeni poverioci, među kojima i prvotužilac da pokrenu parnični postupak za utvrđivanje potraživanja u roku od 15 dana od dana prijema navedenog zaključka pod pretnjom prekluzije. Konstatovano je da poverilac koji je upućen na parnicu je dužan da o pokretanju ili nastavku iste obavesti stečajnog sudiju u roku od 15 dana od dana pokretanja ili nastavka postupka. U suprotnom, odgovoran je za troškove i štetu prouzrokovanu propuštanjem.

Po dostavljanju predmetnog zaključka prvotužiocu, podnet je predlog za nastavak postupka od strane punomoćnika tužioca i umesto obavezujućeg, postavljen je utvrđujući eventulani tužbeni zahtev za potraživanje prvotužioca u visini od 258.629.647,40 dinara na ime dospelog duga neplaćene kupoprodajne cene za kupljeno drobilično postrojenje, a postupak je nastavljen rešenjem prvostepenog suda od 01.06.2023. godine. U datoj procesnoj situaciji, neosnovano je isticanje nižestepenih sudova, da parnični sud nije nadležan da utvrđuje postojanje navedenog potraživanja u konkretnom postupku, ukazujući da je prvotužilac bio poučen od strane stečajnog sudije u skladu sa Zakonom o stečaju na koji način može da utvrdi postojanje istaknutog potraživanja u stečajnom postupku. Naprotiv kada je već u toku parnice postavljen eventualni tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 258.629.647,40 dinara koje potraživanje je osporeno u stečajnom postupku, nema mesta pokretanju nove parnice, već se o osporenom sada utvrđujućem zahtevu raspravlja po nastavljenom postupku, te je prvostepeni sud bio dužan da raspravi osnov i visinu postavljenog tužbenog zahteva, pod uslovom da je blagovremeno podnet predlog za nastavak postupka, što je prvostepeni sud propustio da ceni zbog pogrešene primene materijalnog prava. Shodno tome, nižestepene odluke su ukinute u ovom delu i primenom člana 416. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude u stavu dva.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu gore navedeno i doneti novu odluku o osnovanosti eventualnog tužbenog zahteva.

Pravilno je drugostepeni sud u delu primarnog tužbenog zahteva drugotužioca za iznos od 15.939.498,26 dinara i eventualnog tužbenog zahteva drugotužioca odlučio kao u izreci presude u stavu drugom, primenom člana 92. Zakona o stečaju.

Prvostepeni sud je konstatovao povlačenje tužbe drugotužioca za iznos od 20.192.860,76 dinara, a činjenica da je sud odlučujući o primarnom tužbenom zahtevu ponovo obuhvatio i iznos za koji je drugotužilac povukao tužbu, ne utiče na pravilnost odluke drugostepenog suda u ovom delu, budući da je odlučeno više od onog što je traženo, a što ima za posledicu ukidanje prvostepene presude bez vraćanja na ponovno suđenje.

Shodno tome odlučeno je kao u izreci presude u stavu tri izreke primenom člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković