Presuda Vrhovnog suda kojom se potvrđuje naknada štete zbog manjka robe

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, dela kojim je odbijena žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena presuda Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P 133/2024 od 20.06.2024. godine u stavu I i III, tuženi je blagovremeno, preko punomoćnika advokata, uložio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. U smislu obrazloženih navoda revizije predlaže da se odluka preinači ili ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju kojom osporava osnovanost revizijskih razloga i tačnost revizijskih navoda. Predlaže da se revizija, kao neosnovana, odbije.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena apsolutno bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom utvrđenju prvostepenog suda, tužilac, čiji je raniji naziv bio „Naš taksi“ d.o.o Novi Sad, kao naručilac i tuženi „Hipol“ a.d. Odžaci, kao izvršilac, zaključili su 10.02.2016. godine Uugovor o doradi propilena, čiji je predmet dorada propilena hemijske čistoće i propan – propilenske frakcije (sirovina) u vlasništvu naručioca, te proizvodnja polipropilena od strane izvršioca. Naručilac se obavezao da količinu od 86.400 t +/-20% mt sirovine isporuči u više lotova i stavi na raspolaganje izvršiocu u skladištu izvršioca, u kvalitetu koji odgovara proizvođačkim specifikacijama datim u prilogu ugovora, a izvršilac da u roku od 10 dana od isporuke izvrši doradu isporučene količine sirovine po normatativu za obračun koji je naveden u članu 3. ugovora. Po izvršenoj doradi izvršilac je dužan da dostavi pisano obaveštenje naručiocu kojim stavlja na raspolaganje proizvode upakovane u palete radi dalje prodaje, a takođe je, saglasno odredbi člana 6, dužan da nakon dorade sirovine primi proizvode na čuvanje u svom skladištu, preuzima mere za njihovo čuvanje u proizvedenom stanju odnosno da se stara da ne dođe do oštećenja i isporuči ih na zahtev naručioca ili lica koje je ovlašćeno od naručioca. Odredbom iz člana 7. stipulisano je da se izvršilac obavezuje da u slučaju neopravdanog izvršenja usluge dorade, a naručilac u slučaju neopravdanog neizvršenja obaveze isporuke sirovine za doradu, plati penale od 10 % vrednosti neisporučene odnosno nedorađene robe. Ugovor je zaključen na period od tri godine ali je već 11.02.2016. godine, aneksom, predviđeno da se automatski produžava na period od naredne tri godine ukoliko bilo koja od ugovornih strana u roku od 180 dana pre njegovog isteka pismeno ne obavesti drugu o prestanku važnosti. Dalje, aneksom od 12.02.2016. godine termin „dorada“, zamenjen je terminom „prerada“. Aneksom od 12.02.2016. godine ugovoren je i način utvrđivanja viška i manjka gotovih proizvoda po završetku poslovno tehničke saradnje i to tako što će se formirati komisija koja će sačiniti zapisnik i konstatovati višak ili manjak gotovog proizvoda. Ukoliko razlika između stvarno realizovane proizvodnje i obaveza po normativu pozitivna, odnosno na zalihama ima viška granulata, granulat pripada izvršiocu, a ukoliko je navedena razlika negativna, konstatovn je manjak, onda je izvršilac dužan da taj manjak nadoknadi naručiocu. Aneksom od 26.05.2016. godine izmenjen je naziv naručioca, tako što je kao naručilac označen „Energreen MTV“ d.o.o. iz Novog Sada. U toku 2017. godine, aneksima od 21.03. definisani su normativi.

Rešenjem Privrednog suda u Somboru St 20/16 od 23.04.2017. godine otvoren je postupak stečaja nad tuženim. I po otvaranju postupka stečaja, saradnja među parničnim strankama je nastavljena po zaključenom ugovoru, a stečajni sudija je dala saglasnost upravniku za nastavak poslovanja koja važi do formiranja odbora poverilaca. Odbor poverilaca formiran je na poverilačkom ročištu od 29.06.2017. godine ali je i nakon toga poslovna saradnja nastavljena u skladu sa zaključenim ugovorom. U toku 2019. godine između parničnih stranaka je zaključeno 5 aneksa kojim su menjani koeficijenti za obračun propan – propilenske smeše, za ugovorenu količinu od 4.376,75 tona. Predlogom stečajnog upravnika upućenim Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, od 10.12.2019. godine, zahteva se odobrenje zakazivanja sednice odbora poverilaca u cilju dobijanja saglasnosti na nacrt aneksa ugovora. Tom prilikom upravnik je obavestio Agenciju da je ugovor sa aneksima bio na snazi na dan otvaranja postupka stečaja te da je nastavljena njegova realizacija i nakon toga. Na sednici od 12.12.2019. godine odbor poverilaca nije doneo odluku o davanju saglasnosti na predlog aneksa. Poslovna saradnja između parničnih stranaka po predmetnom ugovoru odvijala se do 16.10.2020. godine.

Veštačenjem je utvrđeno da je tužilac stavio tuženom na raspolaganje 30.493.720,0 tona sirovina, da je tuženi svu raspoloživu količinu preradio, tako da počev od 16.10.2020. godine ne postoje zalihe sirovina, da je preradom dobijenom 20.637.720 tona praha, da je u skladu sa ugovorenim normativima obaveza tuženog iznosila 21.547.377 tona praha, što znači da je tuženi tužiocu isporučio 909.657 tona manje. U skladu sa ugovorenim normativima te aneksom ugovora regulisanim pitanjem obračuna vrednosti manjka odnosno vipka, veštačenjem je utvrđeno da potraživanja tužioca na ime manjka iznosi 94.542.642,58 dinara.

Pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Somboru P 70/20 od 08.02.2023. godine odbijen tužbeni zahtev tužioca „Eurogas“ doo iz Subotice protiv ovde parničnih stranaka radi utvrđenja ništavosti predmetnog ugovora sa eventualnim zahtevom za pobijanje tog pravnog posla.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi nalaze da je tužbeni zahtev u visini utvrđene štete na ima manjka, osnovan i zasnovan na odredbi čl. 154. 158, 185, 186. i 262. Zakona o obligacionim odnosima.

Revizijom tuženog osporava se materijalnopravni zaključak nižestepenih sudova. Obrazlaže se da sud nije dao odgovor na pitanje da li je predmetni ugovor sa aneksima ništav pravni posao odnosno da li može proizvoditi dejstvo i nakon otvaranja stečaja bez saglasnosti odbora poverilaca u smislu odredbe člana 28. Zakona o stečaju. Ukazuje da odbor poverilaca nije dao saglasnost za njegovo zaključenje. Ističe da predmet obaveze nije bio moguć budući da kapaciteti tuženog nisu omogućivali ispunjenje obaveze, pa u tom smislu dostavlja novi dokaz.

Vrhovni sud nalazi da su na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo. Kod činjenice da je tužilac isporučio tužnom odgovarajuću količinu ugovorene sirovine, da je prema ugovorom stipulisanim normativima od navedene sirovine tuženi trebalo da proizvede 21.547.377 tona praha i stavi ga na raspolaganje tužiocu, da je tuženi manje isporučio 909.657 tona pri čemu nije dokazao da je njegova obaveza u toj meri na drugi način prestala, to je na temelju odredbe člana 262. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, tuženi u obavezi da tužiocu, kao poveriocu, nadoknadi štetu koju je morao predvideti kao moguću posledicu povrede ugovora s obzirom na činjenice koje su mu mogle i morale biti poznate. Visina štete – manjka, utvrđena je u toku postupka nalazom sudskog veštaka.

Neosnovan je navod revizije da je predmetni ugovor sa aneksima ništav. Ovo iz razloga što je u posebno vođenom parničnom postupku odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti tog ugovora.

Dalje, odredba člana 40. Zakona o stečaju predviđa davanje mišljenja odbora, ne saglasnost, poverilaca o nastavljanju započetih poslova.

Ukazivanje na to da je ispunjenje ugovora bilo nemoguće zbog kapaciteta tuženog i u prilog tome dostavljanje novog dokaza jeste upućivanje na drugačije činjenično stanje. Kako se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, samim tim u istoj se ne mogu iznositi nove činjenice o spornom odnosu.

Sledom rečenog proizilazi da je odluka pravilna, pa je primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u izreci.

Kako odgovor na reviziju nije trošak potreban za vođenje parnice to primenom odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku troškovi tužiocu nisu dosuđeni. Tuženi nije uspeo u postupku po reviziji pa mu troškovi ne pripadaju.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković