Sudska praksa

Sticanje prava svojine na objektu i zemljištu održajem

Kratak pregled

Sud je delimično usvojio reviziju tužioca u vezi sa vlasništvom na kući izgrađenoj na tuđem zemljištu. Iako rok za održaj na samom zemljištu nije protekao, pravo svojine na objektu izgrađenom sopstvenim sredstvima mora se raspraviti prema pravilima o građenju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 1534/2023
30.10.2025. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragica Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženih: 1. „Navip“ a.d. u stečaju Beograd – Zemun, čiji je punomoćnik Smiljana Cvitić, advokat iz ... i 2. Republika Srbija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br.3970/22 od 19.04.2023. godine, u sednici održanoj 30.10.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE odbija kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br.3970/22 od 19.04.2023. godine u delu stava 1. izreke, kojim je preinačena presuda Privrednog suda u Leskovcu P br.1035/21 od 09.03.2022. godine i presuđeno tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je isključivi vlasnik kp br. .. i kp br. .. na mestu zvanom „... polje“ u KO Leskovac, na osnovu održaja i da se tuženima naloži da pravo svojine priznaju tužiocu i dozvole da se bez njihove saglasnosti izvrši upis prava svojine kod Službe za katastar nepokretnosti Leskovac.

DELIMIČNO SE usvaja revizija tužioca, pa se UKIDA presuda Privrednog apelacionog suda Pž br.3970/22 od 19.04.2023. godine, u delu stava 1. izreke kojim je preinačena presuda Privrednog suda u Leskovcu P 1035/2021 od 09.03.2022 tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi prema tuženima da je isključivi vlasnik vikend kuće dimenzija 15 h 8 metara koja se nalazi na kp br. .. u KO Leskovac, na mestu zv. ... Polje na osnovu sopstvene gradnje i održaja, kao i da je vlasnik kp br. .. i da se tuženima naloži da pravo svojine priznaju tužiocu i dozvole da se bez njihove saglasnosti izvrši upis prava svojine kod Službe za katastar nepokretnosti Leskovac, kao i u odnosu na odluku o troškovima postupka i u tom delu predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Leskovcu P br.1035/2021 od 09.03.2022. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno prema tuženima da je tužilac isključivi vlasnik vikend kuće dimenzija 15 h 8 metara koja se nalazi na kp br. .. u KO Leskovac, na mestu zv. ... polje na osnovu sopstvene gradnje i održaja, kao i vlasnik kp br. .. kp br. .. i kp br. .. sve na mestu zv. ... Polje u KO Leskovac, na osnovu održaja, pa je tuženima naloženo da pravo svojine priznaju tužiocu i dozvole da se bez njihove saglasnosti izvrši upis prava svojine kod Službe za katastar nepokretnosti Leskovac. Stavom dva izreke, tuženi su obavezani da solidarno tužiocu naknade troškove postupka u iznosu od 149.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br.3970/22 od 19.04.2023. godine, prvostepena presuda je preinačena i presuđeno tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca u celini. Tužilac je obavezan da prvo i drugotuženom naknadi troškove spora, a da drugotuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka.

Blagovremenom revizijom tužilac pobija pravnosnažnu drugostepenu presudu iz svih zakonskih razloga. Ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, odredbi o građenju na tuđem zemljištu, odredbi Zakona o planiranju i izgradnji pa predlaže da se presuda Privrednog apelacionog suda ukine i vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da se ista presuda preinači, odbije žalba drugotuženog kao neosnovana i potvrdi presuda Privrednog suda u Leskovcu. Troškove traži i opredeljuje.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ustanovio da je revizija tužioca delimično osnovana, a da delimično nije osnovana.

U postupku donošenja nije bilo bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenju prvostepenog suda, sporne parcele kp br. .., .. i .. za KO Leskovac, obnovom premera 1987. godine i osnivanjem katastra nepokretnosti za KO Leskovac, koji je stupio na snagu 10.12.2010. godine, su upisane u LN .. na ime Republike Srbije, te da su u svojini RS sa udelom vlasništva 1/1, a da je držalac istih „Navip“ a.d. u stečaju. Sporne parcele su nastale od dela parcele kp br. .. iz katastra zemljišta koja je bila upisana premerom u posedovni list br. .. za KO Leskovac kao društvena svojina, korisnik „Plantaža Leskovac“. Parcele nisu imale nikakve promene od 1937. godine kada je formirana kp br. .. do osnivanja Katastra nepokretnosti. Iz uverenja Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti od 20.09.2019. godine, utvrđeno je da je 1937. godine sporna parcela tada kp br. .. bila upisana na ime BB iz ... . Od 1956. godine se upisuje na ime državno dobro FNRJ, po rešenju Odbora Opštine Leskovac. Obnovom premera od 01.01.1962. godine kao korisnik se upisuje „Plantaža Leskovac“. U 1974. godini kao korisnik se upisuje „Navip“ Beograd – Zemun. Izradom katastra nepokretnosti 2010. godine od kp .. su formirane kp br. .. – zemljište pod zgradom broj 1 u površini od 66 m2, i voćnjak prve klase u površini od 278 m2, kp br. .., njiva druge klase u površini od 624 m2, kp br. .. ostalo veštački stvoreno neplodno u površini od 231 m2, i kp br. .. njiva druge klase u površini od 931 m2. Upisane su u LN .. za KO Leskovac, na ime RS, držalac „Navip“ a.d. Beograd – Zemun. Objekat broj 1, na kp .. upisan je u svojinu RS. Radi se o gradskom građevinskom zemljištu. Na parceli kp br. .. je upisano zemljište pod zgradom i drugim objektom. Objekat – vikend kuća izgrađena je bez odobrenja za gradnju.

Prvostepeni sud utvrđuje da je pravni prethodnik tužioca stekao predmetne parcele po osnovu kupoprodaje, da ugovor nije overen u sudu, a zaključen je 1985. godine, s tim da se priznanicama dokazuje isplata kupoprodajne cene za predmetne nepokretnosti. Od trenutka prometovanja nepokretnosti do dana podnošenja tužbe, tužilac nije uznemiravan u državini parcela ni od koga, pa ni od tuženih. U godini 1986. tužilac je svojim radom i svojim sredstvima otpočeo izgradnju vikend kuće na pomenutoj parceli i gradnja je trajala do 1995. godine u čemu nije uznemiravan niti mu je bila potrebna saglasnost za izgradnju. Od kupovine parcele porodica tužioca nikada nije bila smetana u korišćenju iste, redovno su plaćali poreze, započeli su izgradnju verujući da je parcela u njihovom vlasništvu, stečena po osnovu kupoprodaje i da je izvršena promena u katastru. Parcela na kojoj je izgrađen objekat je van gradskog građevinskog područja i nije bila potrebna saglasnost za izgradnju kuće. Prodavac predmetnih parcela stekao je ove parcele u zamenu za druge, 60-ih godina prošlog veka, a promena vlasništva na formalno pravni način nije izvršena.

Prvostepeni sud na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja usvaja tužbene zahteve tužioca. Obrazlaže da tužilac parcele drži po osnovu usmenog ugovora o kupoprodaji, da poseduje priznanice o isplati kupoprodajne cene, da u periodu od 04.07.1996. godine kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa do podnošenja tužbe 28.04.2016. godine, nije uznemiravan u mirnom korišćenju, pa kako je proteklo više od 20 godina, da je putem vanrednog održaja stekao pravo svojine na predmetnim parcelama. Na objektu, tužilac je stekao pravo svojine građenjem svojim radom i svojim materijalom u periodu od 1986. do 1995. godine, u kome i danas živi, pri čemu je verovao da je vlasnik parcele na kojoj gradi. S obzirom da je u neprekidnoj, nesmetanoj mirnoj državini ove nepokretnosti u periodu dužem od 20 godina, a objekat je izgradio svojim sredstvima i radom, prvostepeni sud zaključuje da je tužilac stekao pravo svojine na objektu i parceli na kojoj se objekat nalazi.

Drugostepeni sud ne prihvata ovako stanovište prvostepenog suda, preinačava prvostepenu presudu i odbija sve zahteve tužioca. Prema stanovištu tog suda, ugovor po kome je tužilac istakao da je stekao pravo svojine na nepokretnostima nije zaključen u pisanoj formi, niti su potpisi ugovorača overeni, suprotno članu 4. Zakona o nepokretnosti. Zato zaključuje da državina tužioca nije zakonita, da se ne zasniva na punovažnom pravnom poslu koji je potreban za sticanje prava svojine, te da do dana podnošenja tužbe 28.04.2016. godine, počev od stupanja na snagu izmena Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa 04.07.1996. godine nije proteklo 20 godina. U odnosu na objekat, zaključuje da se radi o objektu koji je izgrađen bez odobrenja, te da tužilac nije pokrenuo postupak legalizacije u kom postupku se ovo pitanje može rešavati.

Vrhovni sud prihvata stanovište drugostepenog suda da tuženi nije stekao pravo svojine na parcelama broj .. i .. na mestu zv. ... polje u KO Leskovac, putem vanrednog održaja. Rok iz člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa nije protekao ni od dana stupanja na snagu izmena Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa 04.07.1996. godine, ni od 13.05.2003. godine kada je prestao da važi Zakon o građevinskom zemljištu koji je predviđao da građevinsko zemljišto isključivo može biti u državnoj svojini i kada je stupio na snagu Zakon o planiranju i izgradnji koji takvu odredbu ne sadrži. Tužba je podneta 28.04.2016. godine, i dvadesetogodišnji rok za sticanje prava svojine održajem na osnovu savesne državine do dana podnošenja tužbe nije protekao, iz čega proizlazi da je drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava u tom delu odbio zahtev tužioca.

Međutim, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je pitanje sticanje svojine na objektu i prava na parceli na kojoj je objekat izgrađen trebalo raspraviti primenom odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa o građenju na tuđem zemljištu, odnosno o stvaranju nove stvari. Prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac sopstvenim materijalom i radom izgradio objekat vikend kuću u periodu od 1985. do 1995. godine. Suprotno takvom utvrđenju drugostepeni sud zaključuje da tužilac ove činjenice nije potkrepio drugim relevantnim dokazima. Od postojanja prava svojine na objektu zavisi i pravo na parceli na kojoj je objekat izgrađen, na delu na kome se objekat nalazi i delu koji je potreban za njegovu redovnu upotrebu. Zato će u ponovnom postupku drugostepeni sud raspraviti faktičko stanje u katastru koji je pratio zemljišne knjige u vreme građenjaa i raspraviti uslove za sticanje svojine na objektu ako je izgrađen sopstvenim sredstvima tužioca, kao i na parceli na kojoj se objekat nalazi primenom odredbi o građenju na tuđem zemljištu Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 414. i 416. ZPP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković

Preuzmite dokument u PDF formatu

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu