Nedozvoljenost posebne revizije u privrednom sporu male vrednosti

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom presudom pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužioca u delu u kojem je tražio da se utvrdi da je osnovano potraživanje tužioca prema tuženom u iznosu od 2.951.908,68 dinara u drugom isplatnom redu na ime kamate obračunate na glavni dug nastao do 04.02.2017. godine. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. Tužbeni zahtev je odbijen delom jer je tužilac prijavio potraživanja na ime glavnog duga na dan 04.02.2017. godine i kamate, u trećem isplatnom redu, koje potraživanje nije osporeno u postupku stečaja. Utvrđeno je da potraživanje na ime zakonske zatezne kamate u drugom isplatnom redu iznosi 378.471,39 dinara, ali za 338,81 dinar odnosi se na neplaćenu komunalnu taksu za poslovni prostor čiji tužilac nije vlasnik još od 30.11.2016. godine. Zbog toga je u drugom isplatnom redu priznato potraživanje tužioca na ime kamate za 378.137,58 dinara, a u preostalom, za utvrđenje potraživanja od 2.951.908,68 dinara na ime kamate udrugom isplatnom redu, tužbeni zahtev je odbijen. Tužbeni zahtev odbijen je primenom odredbe člana 54. stav 4. tačka 2. Zakona o stečaju.

Ukazivanje revidenta na pogrešnu primenu materijalnog prava nije potkrepljeno dodatnim uslovom za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a koji se tiče neujednačene sudske prakse u istovetnoj činjeničnopravnoj situaciji, potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ili potrebe za novim tumačenjem primenjenih odredaba materijalnopravnog prava.

Posebna revizija je izuzetno vanredno pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. Navodima revidenta ukazuje se na pogrešnu ocenu dokaza (ukazuje da sudovi prihvataju veštačenje od 11.02.2021. godine, zanemarujući druge nalaze veštaka) a takvi revizijski navodi nisu pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 03.05.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 2.951.908,68 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su u postupku u privrednim sporovima sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema odredbi stava 3. istog člana, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojim predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koji je tužilac naveo u tužbi ne prelazi navedeni iznos. Odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa se zaključuje da izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković