Odbijanje revizije u sporu radi utvrđenja prava svojine i izlučenja
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbio je kao neosnovanu reviziju tuženog u stečaju. Potvrđeno je da je tužilja, kao savestan kupac koji je isplatio cenu i stupio u posed stana, stekla vanknjižnu svojinu i ima pravo da taj stan izluči iz stečajne mase.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 185/2015
11.02.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Branislave Apostolović i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici po tužbi tužilje J.S. iz Z., koju zastupa punomoćnik V.G., advokat iz B., protiv tuženog BM I. d.o.o. u stečaju, B., koga zastupa punomoćnik T.N., advokat iz B., radi utvrđenja svojine i izlučenja nepokretnosti, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2954/14 od 02.04.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 11.02.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2954/14 od 02.04.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P. br. 8883/2013 od 10.02.2014. godine, u stavu 1. izreke, utvrđeno je da je tužilja vanknjižni vlasnik dvoiposobnog stana br. … na potkrovlju, projektovane površine 67,41 m2 u stambeno-poslovnom objektu u izgradnji u Ul. …, Lamela … (raniji naziv …) u B., izgrađen na kat.parceli … i … KO M., što je tuženi dužan da prizna. U stavu 2. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje za izlučenje iz stečajne mase tuženog kao stečajnog dužnika dvoiposobnog stana br. … na potkrovlju, projektovane površine 67,41 m2 u stambeno-poslovnom objektu u izgradnji, u Ul. …, Lamela … (raniji naziv …) u B., izgrađen na kat.parceli … i … KO M. U stavu 3. izreke, obavezan je tuženi da tužilji plati na ime troškova parničnog postupka iznos od 254.367,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 2954/14 od 02.04.2015. godine, žalba tuženog odbijena je kao neosnovana i potvrđena navedena presuda Privrednog suda u Beogradu.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizija je izjavljena na osnovu člana 404. ZPP (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud nije cenio dozvoljenost revizije u ovoj parnici u smislu člana 404. ZPP, budući da je revizija u konkretnom slučaju dozvoljena prema odredbi člana 13. stav 2. ZPP, kojom je cenzus za dozvoljenost revizije određen u iznosu od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Vrednost predmeta spora u ovoj parnici je 55.909,18 evra, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe dana 26.11.2013. godine. Stranke u ovom postupku su fizičko lice i privredni subjekt, a u ovoj parnici postupao je Privredni sud po atrakciji nadležnosti zbog otvaranja stečajnog postupka nad tuženim, te je dozvoljenost revizije cenjena prema cenzusu određenom članom 13. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, a ne prema članu 22. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, kojim je određen cenzus za dozvoljenost revizije u privrednim sporovima.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se bez osnova ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, budući da ova povreda odredaba parničnog postupka u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP, nije revizijski razlog.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je investitor izgradnje stambeno-poslovnog objekta u Ul. … u B., u okviru koga se nalazi i predmetni stan. Tuženi kao investitor i naručilac radova sa Preduzećem N. DOO, B., kao izvođačem radova zaključio je ugovor o građenju od 02.10.2008. godine, kojim se izvođač radova obavezao da za račun tuženog svojom radnom snagom i materijalom izgradi stambeno-poslovni prostor. Po zaključenju ovog ugovor između tuženog kao prodavca i Preduzeća N. DOO, B., kao kupca, zaključen je Ugovor o ustupanju – kupoprodaji nepokretnosti u izgradnji od 08.06.2011. godine, koji je overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu 14.05.2012. godine. Ovim ugovorom tuženi, kao prodavac, na ime izvedenih radova ustupa Preduzeću N. DOO, B., kao kupcu, u trajno vlasništvo nepokretnosti koje su taksativno navedene u Ugovoru, među kojima je i sporni dvoiposoban stan, a u fazi grubih građevinskih radova i to na taj način što kupac pruža uslugu izvođenja radova, svojom radnom snagom i materijalom, ili radnom snagom i materijalom podizvođača izvođenjem radova po sistemu ''ključ u ruke'', pri čemu prodavac kupcu na ime izvedenih radova ustupa u trajno vlasništvo nepokretnosti. Tuženi i Preduzeće N. DOO, B., zaključili su Aneks 1. Ugovora o ustupanju – kupoprodaji nepokretnosti u izgradnji od 08.06.2011. godine, koji je overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu 28.05.2010. godine. Članom 2. ugovorne strane su se sporazumele da prodavac prodaje kupcu nepokretnosti, stanove, lokal, garaže i ostave u fazi grubih građevinskih radova po fiksnoj ceni od 1.100 evra/kvm za stanove, 1.100/kvm za lokale i 770 evra/kvm za garaže, te da prodavac daje kupcu bezuslovnu clausula intabulandi, odnosno da može izvršiti uknjižbu prava vlasništva na predmetnim nepokretnostima, bez njegovog naknadnog odobrenja i prisustva.
Tužilja, kao kupac i Preduzeće N. DOO, B., kao prodavac, zaključili su predugovor o kupoprodaji dvoiposobnog stana br. …, koji se nalazi u predmetnom stambeno-poslovnom objektu, kojim se N. legitimisala kao prodavac nepokretnosti, na osnovu ugovora o ustupanju – kupoprodaji nepokretnosti u izgradnji, zaključenog 08.06.2011. godine i aneksa Ugovora o ustupanju i kupoprodaji nepokretnosti u izgradnji od 08.06.2011. godine, zaključenim sa tuženim. Ugovorne strane su utvrdile fiksnu kupoprodajnu cenu u iznosu od 825 evra/kvm, što za predmetni stan iznosi 55.613,25 evra, koja će se platiti na dan zaključenja ugovora, a kao rok završetka i primopredaje nepokretnosti određen je najkasnije 31.07.2012. godine. Dana 26.06.2012. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji predmetnog stana između tužilje kao kupca i Privrednog društva N. DOO, B., kao prodavca, koji je overen pred Prvim osnovnim sudom 27.06.2012. godine. Predmet ugovora je kupovina dvoiposobnog stana br. …, površine 67,41 kvm, koji se nalazi u potkrovlju stambeno-poslovnog objekta u Ul… . Privredno društvo N. DOO, B., legitimisalo se kao prodavac pomenute nepokretnosti na osnovu Ugovora o ustupanju – kupoprodaji nepokretnosti u izgradnji, zaključenog u Beogradu 08.06.2011. godine i aneksa Ugovora o ustupanju i kupoprodaji nepokretnosti u izgradnji od 08.06.2011. godine, koji su zaključeni sa tuženim. Ugovorne strane su utvrdile fiksnu kupoprodajnu cenu u iznosu od 825 evra /kvm, što za navedeni stan iznosi 55.613,25 evra, s tim da će se platiti na dan zaključenja ugovora, a ugovoren je i rok završetka i primopredaje nepokretnosti najkasnije do 31.07.2012. godine. Tužilja je u celosti isplatila kupoprodajnu cenu stana, a kao dokaz dostavila potvrdu sa potpisom i pečatom prodavca – privrednog društva N. Dana 29.05.2012. godine izvršena je primopredaja predmetnog stana između tuženog i tužilje, predajom ključeva od stana. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 517/2012 od 12.10.2012. godine, otvoren je stečajni postupak nad tuženim, a tužilja je u stečajnom postupku podnela izlučni zahtev 24.08.2012. godine, kojim je predložila da se iz stečajne mase tuženog izluči predmetni stan. Zahtev tužilje je osporen sa obrazloženjem da nema dokaza o plaćanju kupoprodajne cene, te da potvrde koje je priložila tužilja nisu dokaz o plaćanju.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbi člana 20. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti, kao i člana 50. i 80. Zakona o stečaju, tužbeni zahtev usvojili.
Tužilja u konkretnom slučaju ima valjan pravni osnov za sticanje prava svojine na predmetnom stanu (ugovor o kupoprodaji stana), a u celosti je isplatila kupoprodajnu cenu stana koji joj je predat u posed. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tužilja na predmetnom stanu stekla vanknjižno pravo svojine, a za svoj pravni stav dali su valjane razloge, koje prihvata i ovaj sud.
Neosnovani su navodi revizije da predmetni stan nije izgrađen, tako da je reč o budućoj stvari. Neosnovani su zato što je predmetni stan predat u posed tužilji.
U reviziji se ponavljaju žalbeni navodi da tužilja nije mogla steći pravo svojine na predmetnom stanu, jer se prema odredbi člana 33. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, svojina stiče upisom u javnu knjigu, te da tuženi nije pasivno legitimisan. Ove navode drugostepeni sud je cenio, pravilno zaključivši da su neosnovani, dajući za to valjane razloge, koje prihvata i revizijski sud, pa ih nije potrebno ponavljati.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke, u smislu člana 414. stav 2. ZPP, budući da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo ni novo tumačenje prava, niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić,s.r.