Odluka o dozvoljenosti i osnovanosti revizije nakon ukidanja i preinačenja prvostepene presude

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 3733/14 od 25.03.2015. godine, u stavu I izreke ukinuta je navedena presuda Privrednog suda u Beogradu. U stavu II izreke nije dozvoljeno preinačenje tužbe povećanjem tužbenog zahteva za vraćanje neosnovano stečenog sa 120.097,86 dinara, na 176.148,53 dinara. U stavu III izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati iznos od 120.097,86 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.08.2010. godine do isplate. U stavu IV izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da tužiocu na ime izgubljene dobiti zbog prevremenog raskida ugovora o zakupu vozila broj 56356 od 18.05.2005. godine, plati iznos od 4.865.625,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.03.2012. godine do isplate. U stavu V izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 447.384,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u I, II, IV i V izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odgovor na reviziju podneo je tuženi i predložio da se revizija odbije kao neosnovana. Troškove revizijskog postupka je tražio u iznosu od 90.000,00 dinara za sastav odgovora na reviziju.

Odredbom člana 403. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), izmenjenog odredbom člana 13. stav 2. tačka 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), propisano je da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Kako je u konkretnom slučaju drugostepeni sud u stavu I izreke ukinuo navedenu presudu Privrednog suda u Beogradu i u stavu IV odbio tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da tužiocu na ime izgubljene dobiti zbog prevremenog raskida Ugovora o zakupu, plati iznos od 4.865.625,00 dinara, to je revizija izjavljena protiv drugostepene presude u stavu I i IV izreke dozvoljena.

Ispitujući pobijanu presudu u stavu IV izreke na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, u smislu odredbe člana 407. ZPP, nije revizijski razlog, te se u reviziji neosnovano ukazuje na ovu bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom po održanoj raspravi pred drugostepenim sudom, parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu Ugovora o zakupu vozila od 18.05.2009. godine, koji je zaključen između tuženog kao zakupodavca i tužioca kao zakupca. Tuženi je 29.07.2010. godine jednostrano raskinuo ugovor, navodeći kao razlog neplaćene zakupnine od strane tužioca, kao zakupca, nakon čega je predmetno vozilo 25.08.2010.godine oduzeto od tužioca. Tuženi je podneo tužbu protiv tužioca radi naknade štete u vidu šest mesečnih zakupnina, razlike između knjigovodstvene i tržišne vrednosti vozila na dan raskida ugovora i troškova slanja opomena u parničnom postupku prvostepenog suda P br. 4557/11, koji je pravnosnažno okončan donošenjem presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 1341/12 od 18.07.2013. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da plati tužiocu dug u iznosu od 425.106,26 dinara, sa pripadajućom kamatom.

Pošto je drugostepeni sud utvrdio da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni uslovi za raskid ugovora iz člana 8.3. Opštih uslova poslovanja tuženog, drugostepeni sud je u stavu III izreke, koji se ne pobija revizijom, obavezao tuženog da tužiocu na ime neosnovano stečenog isplati iznos od 120.097,86 dinara, koliko je tuženi više zadržao iz uplaćenog garantnog depozita, po osnovu neizmirenih obaveza za zakupninu i troškova opomene.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete u vidu izgubljene dobiti, zbog neosnovano raskinutog ugovora o zakupu vozila. Drugostepeni sud je pravilno zaključio da ponašanje tuženog, kao zakupodavca, ne predstavlja povredu ugovora, niti se može smatrati uzrokom nastanka bilo kakve štete na strani tužioca. Ovo iz razloga što tužilac nije uredno ispunjavao ugovorne obaveze, čime je prouzrokovao raskid Ugovora o zakupu, te izostali prihod zbog nemogućnosti upotrebe oduzetog predmeta zakupa, nije posledica činjenja ili nečinjenja tuženog. Stoga je drugostepeni sud pravilnom primenom odredbi člana 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima odbio zahtev tužiioca za naknadu štete u vidu izgubljene dobiti, budući da na strani tuženog nema krivice za raskid ugovora o zakupu.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije protiv drugostepene presuude u stavu II i V izreke, na osnovu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca u ovom delu nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

Rešenje kojim se ne dozvoljava preinačenje tužbe povećanjem tužbenog zahteva, nije rešenje kojim se pravnosnažno okončava postupak, već je procesno rešenje kojim se upravlja postupkom, te revizija tužioca izjavljena protiv drugostepene presude u stavu II izreke, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP, propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom Zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, a u stavu 2, propisano je da kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Saglasno citiranoj zakonskoj odredbi, revizija tužioca izjavljena protiv drugostepene presude u stavu V izreke, kojim je odlučeno o troškovima postupka, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, nije dozvoljena, budući da troškovi postupka ne čine glavni zahtev.

Troškovi dostavljanja odgovora na reviziju nisu bili nužni za vođenje ove parnice, te je zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog potupka odbijen.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu 1. i 2. izreke, na osnovu člana 413. i 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.