Nedozvoljenost revizije u privrednom sporu male vrednosti

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca „K.A. @ S ĐURĐEVIĆ“ d.o.o. Valjevo, Gorić 229, koga zastupa Milan Mazić, advokat u ..., protiv tuženog „KOMPANIJA DUNAV OSIGURANjE“ a.d.o. Beograd, Makedonska br. 4, radi isplate iz ugovora o osiguranju, vrednost spora po tužbi 2.450.000,00 dinara i radi poništaja ugovora po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5419/18 od 30.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 22.10.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5419/18 od 30.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5419/18 od 30.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Valjevu P 149/18 od 18.07.2019. godine u stavu I izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu plati iznos od 2.044.681,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.02.2016. godine pa do isplate i iznos od 150.000,00 dinara (za opremu) sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.07.2014. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa do 2.300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.07.2014. godine do isplate kao i u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu plati zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga od 2.044.681,20 dinara u periodu od 22.07.2014. godine do 07.02.2016. godine. Stavom trećim izreke utvrđeno je da je tuženi tužiocu isplatio svoju obavezu na ime duga po osnovu polise broj ... od 05.11.2013. godine zavedene kod tuženog i osiguranog slučaja od 20-21.07.2014. godine, plaćanjem izvršenim 2018. godine, od strane neparničara „DDOR Novi Sad“ a.d. iz Novog Sada po pravosnažnoj presudi Privrednog suda u Valjevu P 284/15 od 15.09.2017. godine uz preostalu obavezu tuženog da tužiocu plati iznos od 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na ovaj iznos počev od 22.07.2014. godine sve do konačne isplate na ime opreme koja šteta nije isplaćena od strane neparničara „DDOR Novi Sad“ a.d. iz Novog Sada po pravosnažnoj presudi Privrednog suda u Valjevu P 284/2015 od 15.09.2017. godine, što je tuženi „Kompanija Dunav osiguranje“ a.d.o. iz Beograda dužan priznati i trpeti. Stavom četvrtim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se poništi Ugovor o osiguranju po polisi br. ... zaključen za period od 05.11.2013. godine do 05.11.2014. godine kojim je bio osiguran poslovni objekat tužioca u Valjevu na adresi Gorić broj 229 i da tuženi ima pravo da zadrži primljenu premiju. Stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati iznos od 484.844,50 dinara u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 5419/18 od 30.01.2020. godine u stavu I izreke odbijena je kao neosnovna žalba tuženog i potvrđena je označena prvostepena presuda u stavu prvom u delu u kome je obavezan tuženi da tužiocu plati iznos od 150.000,00 dinara za opremu sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.07.2014. godine pa do isplate. Stavom II izreke preinačena je presuda Privrednog suda u Valjevu P 149/2018 od 18.07.2019. godine u preostalom delu prvog stava izreke, kao i u stavu trećem i petom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi plati iznos od 2.044.681,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.02.2016. godine pa do isplate i odbačena tužba u delu u kome je tužilac tražio da se utvrdi da je tuženi „Kompanija Dunav osiguranje“ isplatila svoju obavezu na ime duga po osnovu polise broj ... od 05.11.2013. godine zavedenu kod tuženog i osiguranog slučaja od 20-21.07.2014. godine, plaćanjem izvršenim 2018. godine, od strane neparničara „DDOR Novi Sad“ a.d. iz Novog Sada po pravosnažnoj presudi Privrednog suda u Valjevu P 284/15 od 15.09.2017. godine uz preostalu obavezu tuženog da tužiocu plati iznos od 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na ovaj iznos počev od 22.07.2014. godine sve do konačne isplate na ime opreme koja šteta nije isplaćena od strane neparničara „DDOR Novi Sad“ a.d. iz Novog Sada po pravosnažnoj presudi Privrednog suda u Valjevu P 284/2015 od 15.09.2017. godine, što je tuženi „Kompanija Dunav osiguranje“ a.d.o. iz Beograda dužan priznati i trpeti, pa je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos 35.049,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti pa do isplate. Stavom III izreke odbačena je žalba tuženog izjavljena na stav drugi presude Privrednog suda u Valjevu P 149/18 od 18.07.2018. godine.

Protiv drugostepene presude u preinačujućem delu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku. Reviziju izjavljuje zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od 5 sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužioca za isplatu potraživanja iz ugovora o osiguranju povodom nastupanja osiguranog slučaja, kao i o dozvoljenosti tužbe u delu zahteva za utvrđenje činjenice. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijski navodi tužioca ne predstavljaju relevantni osnov za izjavljivanje posebne revizije iz te zakonske odredbe. Pitanje dozvoljenosti utvrđujuće tužbe je procesno-pravno pitanje, a ne pitanje od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava. Svakako nema potrebe za novim tumačenjem postojanja pravnog interesa kod zahteva za utvrđenje određene činjenice, jer je ocena pravnog interesa relevantna samo kada se utvrđujući zahtev u parnici odnosi na utvrđenje postojanja, odnosno nepostojanja određenog prava ili pravnog odnosa. Povodom izjavljene posebne revizije nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse u istim ili sličnim činjenično pravnim situacijama, već revident izlaže o primeni prava u konkretnoj situaciji. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugačijih sudskih odluka u istim ili sličnim činjenično-pravnim situacijama.

Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/2020) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema odredbi čl. 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) u sporovima male vrednosti protiv drugostepene odluke nije dozvoljena revizija. Odredbom člana 480. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) propisano je da ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano u postupku u privrednim sporovima shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona .

Prema odredbi člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je tužbu podneo 15.05.2015. godine. U tužbi je označio vrednost predmeta spora u iznosu od 2.450.000,00 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost od 20.295,25 EUR na dan podnošenja tužbe. Prvostepena presuda je doneta 18.07.2018. godine, a drugostepena presuda 30.01.2020. godine. U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku. Zato izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) nije dozvoljena.

Bez uticaja je to što je drugostepeni sud odlukom koja se pobija revizijom preinačio prvostepenu presudu, jer se odredba člana 403. st. 2. tač. 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) ne primenjuje u sporovima male vrednosti u kojima revizija nije dozvoljena zbog prirode spora.

Iz navedenih razloga je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić