Solidarna odgovornost grada za štetu zbog nezakonitih cena energije

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu drugotuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o njegovoj reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23 – dr. zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni revizijskog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje revizijski sud u veću od pet sudija.

Predmetni spor je pravnosnažno presuđen na taj način što je usvojen tužbeni zahtev tužioca prema tuženima na ime naknade štete, zbog više naplaćene toplotne energije protivno Uredbi o utvrđivanju metodologije za određivanje cena snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom, koja je doneta na osnovu čl. 362. st. 1. Zakona o energetici („Službeni glasnik RS“ br. 63/15). Odluka o cenama toplotne energije od 09.06.2017. godine i Odluka o saglasnosti Gradskog veća od 09.10.2017. godine su donete protivno navedenoj Uredbi, pa prema stanovištu nižestepenih sudova, postupanjem tuženih, tužiocu je pričinjena šteta, iz kog razloga su tuženi obavezni da tužiocu naknade solidarno štetu u iznosima utvrđenim na osnovu nalaza i mišljenja veštaka.

Dati razlozi nižestepenih sudova, kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nisu u suprotnosti sa praksom Vrhovnog suda u istim ili sličnim činjeničnopravnim situacijama. Shodno tome, nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava i ujednačavanje sudske prakse. Odluka o saglasnosti iz 2017. godine nije u skladu sa donetim podzakonskim aktom. Osnov odgovornosti grada je u činjenici da je grad dao saglasnost na cenu usluga, koju je prvotuženi utvrdio, suprotno navedenoj Uredbi, čime je prouzrokovao štetu po korisnika usluga, te odgovara solidarno sa pružaocem usluga. Drugotuženi ne daje razloge koji opravdavaju odlučivanje o izjavljenoj reviziji sa razloga propisanih članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Ne ukazuje se na postojanje šireg društvenog ili pravnog značaja zbog kojeg bi trebalo dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji u cilju razmotranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti ukazuje o postojanju drugačijih odluka donetim u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj sitaciji. Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Tužilac je protiv tuženih podneo tužbu dana 19.01.2023. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 256.260,32 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. i 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti – sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi navedeni iznos.

Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postuku. Zato izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Đurica, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković