Ukidanje prava svojine stečenog održajem na gradskom građevinskom zemljištu

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 257/2024
26.02.2026. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Jasminke Obućine, Tatjane Matković Stefanović i Vesne Mastilović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca „Vodoterma“ doo Beograd, čiji je punomoćnik Milutin Radojčić, advokat iz ..., protiv tuženog Republika Srbija koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž broj 1128/2020 od 12.01.2023. godine, u sednici održanoj 26.02.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž broj 1128/2020 od 12.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

USVAJA SE revizija tuženog, pa se PREINAČAVAJU presuda Privrednog apelacionog suda Pž broj 1128/2020 od 12.01.2023. godine i presuda Privrednog suda u Beogradu P br.4442/2019 od 11.12.2019. godine i PRESUĐUJE tako što se odbija kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je tužilac stekao pravo svojine na nepokretnosti – gradskom građevinskom zemljištu na kp br. .. KO Palilula i to: zemljištu pod zgradom – objektom, broj zgrade 1, površine 5 ari 14 m2, Potes ...; zemljištu pod zgradom – objektom, broj zgrade 2, površine 47 m2, Potes ...; zemljištu uz zgradu – objekat, površine 5 a, Potes ... i pašnjaku 1. klase, površine 18 ari 41 m2, Potes ..., što čini ukupnu površinu 29 ari, 02 m2, sve upisano u LN br. .. KO Palilula, što je tuženi Republika Srbija dužna priznti i trpeti, te dozvoliti upis prava svojine tužiocu na predmetnoj nepokretnosti u katastru nepokretnosti i drugim javnim knjigama.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom plati 121.500,00 dinara na ime troškova postupka u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br.4442/2019 od 11.12.2019. godine, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti privrednog suda, pa je usvojen zahtev tužioca i utvrđeno da je stekao pravo svojine na nepokretnostima označenim u izreci, te da se tužena RS obavezuje da pravo prizna i trpi, te dozvoli upis prava svojine tužioca na predmetnim nepokretnostima u javnim knjigama. Stavom tri izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 400.700,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br.1128/20 od 12.01.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Blagovremenom revizijom tuženi pobija pravnosnažnu presudu donetu u drugom stepenu sa pozivom na član 404. ZPP, ističući da postoji potreba da se dozvoli odlučivanje o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse i rešavanja pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a odnose se na početak roka za sticanje svojine održajem na gradskom građevinskom zemljištu i pitanjem potpune pasivne legitimacije na strani tuženog. Predlaže da se revizija usvoji i nižestepene presude preinače, tako što će se tužbeni zahtev odbiti ili da se ukinu i vrate prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U odgovoru na reviziju tužilac osporava osnovanost i dozvoljenost posebne revizije tuženog, pa predlaže da se ista odbaci ili odbije. Troškove traži i opredeljuje.

Članom 404. ZPP, je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. O dozovljenosti i osnovanosti revizije Vrhovni kasacioni sud odlučuje u veću od pet sudija.

Imajući u vidu navedenu odredbu, te da pravno pitanje početka roka za sticanje svojine održajem na gradskom građevinskom zemljištu, kao i potpune pasivne legitimacije po tužbi za utvrđenje prava svojine, predstavljaju pitanja u interesu ravnopravnosti građana, te da je u vezi sa tim potrebno ujednačavanje sudske prakse, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci pod 1. i dozvolio odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ustanovio da je revizija tuženog osnovana. U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je upisan kao vlasnik stambene zgrade za kolektivno stanovanje (zgrada broj 1), i zgrade za koju nije poznata namena (zgrada broj 2), na kat. parceli broj .. KO Palilua. Zemljište pod zgradom na broj 1 i 2 i uz zgradu broj 2, pašnjak prve klase, upisano je u LN br. .. KO Palilula, kao gradsko građevinsko zemljište, površine 29 a i 2 m2. Tuženi je upisan kao vlasnik zemljišta. Tužilac je upisan kao sukorisnik zemljišta sa ostalim licima navedenim u V. Listu nepokretnosti br. .. KO Palilula.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi usvajaju tužbeni zahtev. Utvrđuju da je tužilac stekao pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti po samom zakonu protekom perioda od 20 godina, u kom je bio u državini nepokretnosti. Smatraju da su ispunjeni uslovi za sticanje svojine održajem propisani članom 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, s obzirom da je rok za održaj počeo da teče od 04.08.1996. godine kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, da je rok istekao 04.08.2016. godine, odnosno pre podnošenja tužbe. Takođe, nižestepeni sudovi smatraju da je tužilac savestan držalac, da se nalazio u mirnoj državini navedenih nepokretnosti počev od 1947. godine, da ima punovažan pravni osnov potreban za sticanje prava svojine u smislu člana 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao i da u javne knjige upisani korisnici zemljišta nisu nužni suparničari iz člana 211. ZPP.

Osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je pobijana odluka doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Tužbom radi utvrđenja prava svojine na određenoj stvari ili određenim stvarima, moraju biti obuhvaćeni svi nosioci stvarnih prava na stvarima koje su predmet zahteva. Pravni odnos po kome se odlučuje po tužbenom zahtevu, zbog prirode odnosa, može se rešiti samo na jednak način prema svim titularima apsolutnih prava vezanih za predmetne nepokretnosti. Sva ova lica su jedinstveni i nužni suparničari u smislu člana 210. ZPP i smatraju se kao jedna parnična stranka te moraju biti obuhvaćeni tužbom, suprotno stanovištu nižestepenih sudova. Sudovi su utvrdili da su kao sukorisnici, osim tužioca, na predmetnim nepokretnostima upisana i fizička lica, a ta lica nisu obuhvaćena tužbom. O tome sud vodi računa po službenoj dužnosti, pa je zbog nepotpune pasivne legitimacije trebalo odbiti tužbeni zahtev saglasno članu 211. st.2. i 3. ZPP.

Osim toga, pogrešan je stav nižestepenih sudova da se početak roka za sticanje svojine održajem na gradskom građevinskom zemljištu može računati počev od 04.08.1996. godine kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Kada je u pitanju gradsko građevinsko zemljište, relevantni su Zakon o građevinskom zemljištu i Zakon o planiranju i izgradnji. Dana 13.05.2003. godine prestao je da važi Zakon o građevinskom zemljištu („Sl.glasnik RS“ br. 44/95 i 16/97) koji je predviđao da građevinsko zemljište može biti isključivo u državnoj svojini, zbog čega se posledično na njemu nije moglo steći pravo svojine održajem. Stupanjem na snagu Zakona o planiranju i izgradnji ((„Sl.glasnik RS“ br. 47/2003, 34/2006 i 39/2009 – odluka US) koji takvu odredbu ne sadrži, a zakon je stupio na snagu 13.05.2003. godine, mogao je da počne da teče rok za održaj. S obzirom da je tužba podneta 15.08.2019. godine, sledi da rok od 20 godina nije protekao, suprotno stanovištu nižestepenih sudova.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Odluka o troškovima doneta je na osnovu člana 153, 154 i 165. ZPP. Tuženi je uspeo u sporu, pa su mu dosuđeni opredeljeni troškovi prvostepenog postupka za sastav odgovora na tužbu i za zastupanje na jednom ročištu, a troškovi drugostepenog postupka u visini sastava žalbe 60.000,00 dinara. Troškovi revizijskog postupka nisu dosuđeni, jer isti nisu traženi ni opredeljeni.