Utvrđivanje prava svojine na stanu putem redovnog desetogodišnjeg održaja

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2791/24 od 13.02.2025. godine odbijene su žalbe tužilje i tuženog BB, kao neosnovane i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, sa predlogom da se o njegovoj reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23 – dr. zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Predmetni spor je pravnosnažno presuđen na taj način što je utvrđeno vanknjižno pravo svojine tužilje na predmetnom stanu, po osnovu redovnog održaja. Nižestepene odluke su zasnovane na članovima 20. stav 1, 21, 28. stav 2. i 72. stav 1. i 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Utvrđeno je tokom postupka da je tužilja zakonit i savesni držalac predmetnog stana, da ista stan drži počev od 15.10.2004. godine kada je zapisnički uvedena u posed stana, da je tužilja najpre zaključila Predugovor o kupovini stana, koji je overen pred Opštinskim sudom u Nišu 22.10.2004. godine, a zatim i Ugovor o kupoprodaji stana koji je overen pred Opštinskim sudom u Nišu 20.07.2005. godine, da u vreme zaključenja ugovora i stupanja u državinu predmetnog stana tuženi BB nije upisao svoje pravo svojine kod nadležne SKN, te da je isti pravo svojine upisao tek 2016. godine, dakle po proteku zakonskog roka za redovni održaj, što dalje znači da je tužilja više od 10 godina uživala mirnu i savesnu državinu na predmetnom stanu.

Tuženi BB ne daje razloge koji opravdavaju odlučivanje o izjavljenoj reviziji sa razloga propisanih članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugačije odluke donete u sporu zasnovanom na istom ili bitno sličnom činjeničnopravnom osnovu. Ne ukazuje se na postojanje šireg društvenog ili pravnog značaja zbog kojeg bi trebalo dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji u cilju razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, ne navodi se ni to da postoji potreba za novim tumačenjem materijalnog prava primenjenog u pobijanoj presudi.

Suštinski, revident iznosi svoje viđenje činjeničnopravnih pojedinosti konkretnog slučaja, odnosno ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, usled pogrešne ocene dokaza, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje revident ukazuje ne mogu biti predmet odlučivanja u slučaju kada je izjavljena posebna revizija. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog BB u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da nije dozvoljena.

Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba za utvrđenje podneta je 26.04.2017. godine, a protivtužba za iseljenje podneta je 03.06.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 1.250.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 10.129,10 evra.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković