Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Operator distributivnog sistema EPS DISTRIBUCIJA DOO Beograd, čiji je punomoćnik Milutin Radojičić, advokat u ..., protiv tuženog REPUBLIKA SRBIJA, KOMESARIJAT ZA IZBEGLICE I MIGRACIJE Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate stečenog bez osnova, vrednost predmeta spora 45.590,46 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6082/18 od 16.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 19.11.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6082/18 od 16.01.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6082/18 od 16.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 1236/17 od 19.09.2018. godine u I stavu izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca te obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 45.590,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.07.2016. godine do isplate. Stavom II izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 79.270,00 dinara.

Dopunskim rešenjem Privrednog suda u Beogradu P 1236/17 od 17.10.2018. godine obavezan je tuženi da, pored troškova od 79.270,00 dinara određenih u stavu drugom izreke presude od 19.09.2018. godine, plati tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od još 26.000,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 6082/18 od 16.01.2020. godine u I stavu izreke odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda, a u II stavu izreke odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i potvrđeno dopunsko rešenje prvostepenog suda.

Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu posebnu reviziju, pozivom na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju podnosi protiv drugostepene presude u I stavu izreke, s obzirom na predlog da revizijski sud preinači presude tako što će da odbije tužbeni zahtev.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužioca za isplatu novčanog potraživanja u iznosu od 45.590,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.07.2016. godine do isplate, na ime neovlašćene potrošnje električne energije za stan koji je u vlasništvu tuženog. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. Revident osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova, što samo po sebi nije dovoljan razlog za dozvoljenost posebne revizije. U reviziji se ukazuje na drugačije pravnosnažne sudske odluke. Međutim, to nužno ne ukazuje na drugačiji pravni stav izražen u sudskoj praksi, pošto pravilna primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Prema činjeničnom stanju na osnovu kog je doneta pobijana presuda, i presude na koje se revident poziva, ne radi se o različitom postupanju sudova u istoj činjenično- pravnoj situaciji. Povrede odredaba parničnog postupka, na koje se poziva revident, nisu zakonski osnov zbog koga se može izjaviti posebna revizija.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredaba člana 410. u vezi sa članom 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20) i odlučio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se ne može izjaviti.

Prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena. U privrednim sporovima, sporovi male vrednosti, po članu 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 13.03.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela drugostepene presude iznosi 45.590,46 dinara, što je protivvrednost ispod 30.000 evra. Zato se radi o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu izloženog i člana 413. Zakona o parničnom postupku, revizijski sud je reviziju odbacio kao nedozvoljenu.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić