Vrhovni kasacioni sud: Revizija nedozvoljena zbog niske vrednosti spora
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio posebnu reviziju i odbacio je redovnu reviziju kao nedozvoljenu. U imovinskopravnom sporu, vrednost predmeta spora je ispod zakonom propisanog cenzusa od 40.000 evra, što reviziju čini nedopuštenom u skladu sa ZPP-om.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 273/2016
09.11.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler Popović, Branislave Apostolović, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici po tužbi tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Miloljub Jovičić, advokat iz ..., protiv tuženih: 1. ''BB'' u likvidaciji, ..., koga zastupa punomoćnik Želimir Jeremić, advokat iz ..., 2. ''VV'' ... i 3. GG iz ..., koga zastupa punomoćnik Ivan Ćalović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 711/16 od 02.03.2016. godine, u sednici veća održanoj 09. novembra 2016. godine, doneo je
R E Š E Nj E
1. NE DOZVOLjAVA SE posebna revizija tužilje izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 711/16 od 02.03.2016. godine.
2. ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 711/16 od 02.03.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Čačku P 15/15 od 02.11.2015. godine, u stavu I izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je u odnosu na tužene vlasnik jednog stambenog objekta broj ... po osnovu sticanja u braku sa DD i po osnovu deobe sa istim koji na terenu ima površinu u osnovi 133m² od koje površine je 40m² uknjiženo u katastar nepokretnosti u ..., a 93m² je vanknjižno stanje, koji objekat se nalazi u ul. ... broj ... u ..., a koji se sastoji od podruma, prizemlja i potkrovlja, izgrađen na kp. broj ... u KO ... i korisnik 3/10 od kp. broj ...u KO ..., te da dopunski zaključak suda od 28.10.2014. godine ne proizvodi pravno dejstvo, što su tuženi dužni priznati i dozvoliti da se tužilja kao vlasnik objekta upiše u javne knjige kod katastra nepokretnosti ..., a trećetuženi da isprazni napred navedeni objekat od lica i stvari i preda u državinu tužilji, kao neosnovan. U stavu II izreke, obavezana je tužilja da isplati troškove postupka i to prvotuženom u iznosu od 49.350,00 dinara i trećetuženom iznos od 54.000,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 711/16 od 02.03.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena navedena presuda Privrednog suda u Čačku.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju. Revizija je izjavljena na osnovu člana 404. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11) i člana 14. Zakona o izmenama i dopunama ZPP (''Službeni glasnik RS'' 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji tužilje odlučuje kao o posebnoj reviziji.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, izmenjenom odredbom člana 14. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći razloge tužilje za odlučivanje o reviziji kao posebnoj reviziji, Vrhovni kasacioni sud je našao da za ovakvo odlučivanje nisu ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe. Ovo iz razloga, što tužilja u reviziji nije navela postojanje različitih sudskih odluka po istom pravnom pitanju od značaja za sudsku praksu, ukoliko postoje, niti je navela u čemu se ogleda razlika u stavovima, te nema potrebe za ujednačavanja sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Stoga je odlučeno kao u stavu 1. izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11), izmenjenog članom 15. Zakona o izmenama i dopunama ZPP (''Službeni glasnik RS'' 55/14), kao i člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Odredbom člana 13. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, izmenjena je odredba člana 403. st. 2. i 3. ZPP, tako što je u stavu 3. propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je sudu 04.11.2014. godine, a u tužbi je označena vrednost predmeta spora u visini od 20.000,00 dinara, prema kojoj vrednosti je sud odmerio sudske takse. Na dan podnošenja tužbe sudu, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, 1 evro iznosio je 119,11 dinara.
S obzirom da je vrednost predmeta spora u ovoj parnici ispod graničnog iznosa propisanog citiranom zakonskom odredbom za dozvoljenost revizije u imovinskopravnim sporovima, to revizija tužilje u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, nije dozvoljena.
Dozvoljenost revizije u ovoj parnici nije cenjena prema odredbi člana 22. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, kojim je izmenjena odredba člana 485. ZPP, a kojom je propisan cenzus za dozvoljenost revizije u privrednim sporovima, budući da je Privredni sud u Čačku u konkretnom slučaju postupao po atrakciji nadležnosti, jer je prvotuženi u likvidaciji.
Sa izloženog, a na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu 2. izreke.
Predsednik veća sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić