Presuda Vrhovnog kasacionog suda o pravnim posledicama prenosa osnivačkog udela u privrednom društvu

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Akcionarsko društvo za promet, publikaciju u zemlji i inostranstvu „AA“, ... – u stečaju, koga zastupa punomoćnik Branislav Vagić, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za spoljnu i unutrašnju trgovinu „BB“ ..., kao pravni sledbenik Privrednog društva „VV“, ... koga zastupa punomoćnik Darko Perazić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4063/15 od 07.04.2016. godine, u sednici veća održanoj 25.05.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4063/15 od 07.04.2016. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 5482/14 od 07.04.2015. godine, utvrđeno je da je ništav Ugovor o prenosu osnivačkog udela zaključen između stranaka u postupku dana 23.04.2008. godine, da je tužilac imalac prava svojine na nepokretnostima bliže određenim u izreci drugostepene odluke. Obavezan je tuženi da preda u mirnu državinu nepokretnosti bliže označene u izreci, a obavezan je i da isplati tužiocu iznos od 250 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao i troškove postupka u iznosu od 1.520.000,00 dinara. Tužilac je postavio i više eventualnih tužbenih zahteva, koji se odnose na pobijanje pravne radnje stečajnog dužnika – zaključenje ugovora o prenosu osnivačkog udela od 23.04.2008. godine; na utvrđenje da je taj ugovor bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi; na vraćanje u stečajnu masu navedene nepokretnosti; na isplatu iznosa od 800.000 evra; na raskid ugovora o prenosu osnivačkog udela; na isplatu 2.500 evra; kao i na isplatu iznosa od 800.250 evra.

Po eventualnim tužbenim zahtevima prvostepeni sud nije odlučio, budući da je usvojio primarni tužbeni zahtev.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 4063/15 od 07.04.2016. godine preinačena je navedena presuda Privrednog suda u Beogradu, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je ništav ugovor o prenosu osnivačkog udela zaključen 23.04.2008. godine između parničnih stranaka, na osnovu koga je tuženi stekao udeo od 100% u Privrednom društvu „VV“ ... . Odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je tužilac imalac prava svojine na nepokretnostima, bliže označenim u izreci drugostepene presude. Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu preda u mirnu državinu nepokretnosti, bliže opisane u izreci, kao i tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da tužiocu plati iznos od 250 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Odluka o troškovima postupka iz stava pet prvostepene presude je ukinuta. U drugostepenoj presudi naglašeno je da će prvostepeni sud u nastavku postupka odlučiti o eventualnim zahtevima.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odgovor na reviziju podneo je tuženi i predložio da se revizija odbije kao neosnovana. Troškove revizijskog postupka je tražio u iznosu od 90.000,00 dinara za sastav odgovora na reviziju i troškove sudske takse.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 2006. godine osnovan je „VV“..., a osnivač je sa udelom od 100% bio tužilac. Dana 23.04.2008. godine tužilac i tuženi su zaključili ugovor o prenosu osnivačkog uloga u kome je navedeno da je tužilac jedini osnivač „VV“ i da osnivački udeo tužioca u navedenom Društvu iznosi 500 evra novčanog i 269.078 evra nenovčanog kapitala, te da je nadležni organ tužioca doneo odluku da celokupan osnivački kapital koji ima u preduzeću „VV“ prenese na treće lice u skladu sa Ugovorom da se ulog prenosi za iznos od 60.000 evra koje je tuženi dužan da uplati na račun tužioca u roku od šest meseci od zaključenja i overe ugovora, a da potpisivanjem ugovora prestaju sva prava i obaveze tužioca u Društvu „VV“, a tuženi je ovlašćen da nakon zaključenja i overe ugovora donese i pred nadležnim sudom overi Odluku o izmenama i dopunama Odluke o osnivanju preduzeća „VV“ u skladu sa odredbama Ugovora.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda od 29.05.2008. godine na zgradi u ul. ... br. ... i poslovnom prostoru na VIII spratu zgrade u ul. ... br. ..., upisanim na tužioca, dozvoljena je uknjižba prava svojine u korist „VV“ sa udelom 1/1.

Ugovorom o spajanju uz pripajanje od 05.09.2008. godine izvršeno je spajanje uz pripajanje Preduzeća za spoljnu i unutrašnju trgovinu „BB“ ... i Privrednog društva „VV“, a Ugovorom je predviđeno da se ukupan osnivački kapital preuzetog Društva unosi u kapital Društva preuzimaoca, koji pored ostalog čine uplaćeni novčani ulog od 250 evra u dinarskoj protivvrednosti i nepokretnosti koje se sastoje od zgrade u ul. ... ... i poslovni prostor na VIII spratu zgrade u ul. ... br. ..., te da je preuzeto Društvo saglasno da se bez njegovog daljeg prisustva i saglasnosti u katastru nepokretnosti u zemljišnim knjigama izvrši uknjižba prava svojine u korist Društva preuzimaoca. Preuzimalac je preuzeo sva sredstva, imovinu prava i obaveze preuzetog Društva sa stanjem na dan stupanja na snagu Ugovora, te sve obaveze preuzetog Društva nastale od dana zaključenja Ugovora do dana upisa u registar privrednih subjekata. Ugovorom je bilo predviđeno da će se uvećati osnivački kapital Društva preuzimaoca za iznos osnivačkog kapitala preuzetog Društva, kao i udeo osnovača Društva preuzimaoca za iznos osnovnog udela preuzetog Društva.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je Ugovor o prenosu udela ništav, jer je suprotan članu 12 Zakona o obligacionim odnosima, a ne zbog toga što tuženi nije isplatio cenu tužiocu za kupljeni ulog. Činjenica da tuženi nije tužiocu platio ugovorenu cenu u iznosu od 60.000 evra mada je kroz udeo preneta imovina vrednosti od 800.000 evra, ukazuje da je u pitanju bio fiktivni ugovor zaključen sa ciljem besteretnog sticanja imovine velike vrednosti na štetu tužioca i njegovih poverilaca. Stoga je utvrđeno da je ništav Ugovor od 23.04.2008. godine, da je tužilac imalac prava svojine nad predmetnim nepokretnostima i obavezao tuženog da ih preda tužiocu u državinu i isplati mu 250 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev odbio.

Polazeći od činjenice da je D.O.O. samostalno pravno lice i da je njegov subjektivitet odvojen od njegovih članova, da prilikom osnivanja privrednog društva osnivači vrše upis uloga čiji su predmet stvari, prava i novac, drugostepeni sud je pravilno zaključio da u trenutku osnivanja privrednog Društva, stvari i prava koja čine osnivački ulog, moraju se preneti na Društvo.U momentu uplate ili unosa uloga prestaje pravo svojine osnivača na ulozima, a osnivač stiče pravo na udeo.

Stoga je pravilan zaključak drugostepenog suda da se tuženi nije mogao obavezati da tužiocu preda u državinu sporne nepokretnosti, jer je time inicijalnom osnivaču vraćen osnivački ulog umesto eventualno da je izvršen povraćaj prava na udeo. Tuženi tužiocu, kao kupac udela, nije izvršio isplatu kupoprodajne cene u iznosu od 60.000 evra. Međutim, kako tužilac ne potražuje njegovu isplatu, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilac suštinski traži povraćaj osnivačkog udela, a što ne može biti posledica eventualnog poništaja ugovora o prenosu udela.

Pravilan je i zaključak drugostepenog suda da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je neizvršenu obavezu od 60.000 evra, ustanovljenu na ime protivvrednosti kupljenog dela povezao sa vrednošću predmetnih nepokretnosti, čije utvrđenje prava svojine tužilac potražuje. Ovo iz razloga što je drugostepeni sud pravilno zaključio da vrednost udela privrednog Društva u vidu predmetnih nepokretnosti ne predstavlja vrednost kapitala prethodnika tuženog, a tužilac nije dostavio dokaze na okolnost da je prodaja udela vršena mimo stvarne vrednosti. Stoga, čak i da je predmetni ugovor ništav tužiocu ne bi moglo biti povređeno pravo svojine na predmetnim nepokretnostima, koje se nalaze u ul. ... br. ... i na VIII spratu zgrade u ul. ... br. ... jer u takvoj situaciji tužiocu bi eventualno pripalo pravo na povraćaj udela, a ne pravo na povraćaj osnivačkog uloga.

Polazeći od člana 20 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, drugostepeni sud je pravilno zaključio da je pravni prethodnik tuženog na predmetnim nepokretnostima stekao pravo svojine u momentu osnivanja tuženog, koji je osnovan od strane tužioca. Činjenica da je tužilac nakon toga otuđio udeo ne daje pravo tužiocu na povraćaj osnivačkog uloga – predmetnih nepokretnosti.

Pravilno primenjujući odredbu člana 37 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojom je propisano da vlasnik može tužbom od držaoca zahtevati povraćaj individualno određene stvari, što podrazumeva da mora dokazati da na stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog. Tužilac nije dokazao da na stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine, pa je drugostepeni sud pravilno odbio zahtev tužioca za utvrđenje prava svojine na predmetnim nepokretnostima.

Kako tužilac ne može steći pravo svojine na ulogu, novčanom ili nenovčanom, pravilno je odbijen zahtev tužioca za isplatu 250 evra.

Za svoju odluku drugostepeni sud je dao valjane razloge, koje prihvata i ovaj sud.

Neosnovani su navodi revizije da je „VV“, predstavljalo Društvo koje ne obavlja delatnost, koje nema bilo kakvih obaveza, tako da se u konkretnom slučaju vrednost udela može izjednačiti sa vrednošću imovine kojom Društvo raspolaže.

Ovo iz razloga što je drugostepeni sud pravilno zaključio da, čak i da je Ugovor ništav, tužilac ne može tražiti povraćaj osnivačkog uloga, već eventualno udela, a o čemu je dao valjane razloge.

Kako predmetni ugovor nije ništav to je neosnovano i pozivanje tužioca na član 104 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima uz navode da je tuženi bio dužan da tužiocu vrati predmetnu nepokretnu imovinu.

Neosnovani su i navodi revizije da je Ugovor ništav, jer je zaključen iz nedopuštene pobude, budući da ovu činjenicu tužilac, na kojem je teret dokazivanja, tokom postupka nije dokazao.

Troškovi dostavljanja odgovora na reviziju nisu bili nužni za vođenje ove parnice, te je zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka odbijen.

U nastavku postupka prvostepeni sud će odlučiti o eventualnim tužbenim zahtevima.

Sa izloženog, a na osnovu člana 414 ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić