Odbijena revizija: Potvrđena ništavost ugovora o prenosu udela zbog sukoba interesa

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Zvezdane Lutovac, članova veća, u privrednom sporu po tužbi tužioca „AA“ iz, koga zastupa punomoćnik Vladimir Zec, advokat iz ..., protiv tuženih „BB“ iz ... u likvidaciji, koga u revizijskom postupku zastupa punomoćnik Đura Uglješin, advokat iz ..., tuženog VV iz ... i GG iz ..., koje zastupa punomoćnik Goran Veljović, advokat iz ..., radi utvrđenja, vrednost predmeta spora 60.756.951,00 dinar, odlučujući o reviziji prvotuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br.5632/15 od 14.06.2017.godine, u sednici veća održanoj dana 07.12.2017.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog „BB“ iz ... u likvidaciji izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br.5632/15 od 14.06.2017.godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom Privrednog apelacionog suda Pž br.5632/15 od 14.06.2017.godine, odbijena je žalba tuženih i potvrđena je prvostepena presuda Privrednog suda u Pančevu P br. 24/2015 od 16.06.2015.godine u stavovima prvom i trećem izreke, kojima je usvojen tužbeni zahtev i utvrđena ništavost ugovora o prenosu udela zaključenog između prvotuženog, kao prenosioca i drugo i trećetužene, kao sticalaca udela, overenog u Osnovnom sudu u Pančevu, Sudska jedinica Alibunar dana 21.07.2011.godine pod Ov br. ... i Aneksa ugovora o prenosu udela overenog pod Ov.br. ... od 10.02.2012.godine u Osnovnom sudu u Pančevu i obavezan tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, u navedenom delu kojim je odbijena žalba tuženih, prvotuženi je preko punomoćnika iz reda advokata izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Predložio je odbijanje revizije kao neosnovane i obavezivanje prvotuženog da tužiocu nadoknadi troškove za sastav odgovora na reviziju po AT i za taksu na odgovor po odmerenju suda.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da revizija prvotuženog nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom prvotuženog konkretno se ne ukazuje, niti se revident poziva na zakonsku odredbu na kojoj zasniva tvrdnju o učinjenim bitnim povredama, koje bi u smislu člana 407. ZPP mogle biti razlog za izjavljivanje revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Ugovorom o prenosu udela overenom kod suda 21.07.2011.godine ugovorne strane su konstatovale da nenovčani kapital prvotuženog čini zemljište upisano u listu nepokretnosti ... i objekti sa obimom udela od 1/5. Na dan zaključenja ugovora to predstavlja protivvrednost 409.268 evra u dinarskoj protivvrednosti. Istim ugovorom prvotuženi je na drugotuženog, koji je u to vreme bio zakonski zastupnik prvotuženog, preneo udeo od 67,45% nenovčanog kapitala, a na trećetuženu udeo od 31,47% nenovčanog kapitala. Ugovornim odredbama člana 4. i 6. predviđen je upis udela drugo i trećetuženih u knjigu zadrugara, kao i uknjižba privatne svojine kod RGZ Službe za katastar nepokretnosti ... . Na osnovu navedenih ugovornih odredbi 07.03.2012.godine Služba za katastar nepokretnosti je izvršila upis tuženog drugog reda na 2/15 idealnog suvlasničkog dela nepokretnosti, a tužene trećeg reda na 1/15. Dana 15.07.2011.godine kod Agencije za privredne registre izvršena je promena vrednosti osnovnog kapitala drugo i trećetuženih, kao osnivača. Aneksom ugovora od 10.02.2012.godine ugovoreno je da danom zaključenja ugovora prenosilac prenosi bez naknade udeo na nepokretnosti na drugotuženog u visini 2/3 što iznosi 2/15 suvlasničkog udela i na trećetuženu u visini 1/3 što iznosi 1/15 suvlasničkog udela. Prenosilac je sticaocima dao bezuslovnu dozvolu za uknjižbu u posedovnom listu kod Registra za katastar nepokretnosti. Aneksom 1 ugovora od 13.04.2012.godine iz osnovnog ugovora i prethodnog aneksa izbrisana je reč „udela“ i dodata reč „dela“. Izbrisane su i reči „bez naknade“ i dodate reči „uz naknadu od 34.210.020,00 dinara u kompenzaciji za neizmirene obaveze po osnovu otkupljenih proizvoda od 1999.godine do 2008.godine“. Prvotuženi je na sednici Skupštine od 21.04.2012.godine odobrio izmene osnovnog ugovora i prethodnog aneksa izvršene Aneksom 1 ugovora.

Kod ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev u delu za utvrđenje ništavosti ugovora o prenosu udela sa aneksom od 10.02.2012.godine. Tako je odlučeno na temelju odredbi člana 34, 49, 52. i 54. Zakona o zadrugama važećeg u vreme zaključenja ugovora, kao i odredbe člana 61, 62, 65. i 66. Zakona o privrednim društvima, na koje upućuje član 62. Zakona o zadrugama. Primenom navedenih zakonskih odredbi nižestepeni sudovi su zaključili da je predmetni Ugovor sa Aneksom ništav saglasno članu 103. ZOO.

Revizijom prvotuženog se ukazuje da ništavošću nije obuhvaćen i Aneks 1 ugovora iz razloga što se tim Aneksom iskazuje prava volja ugovornih strana i teretnost spornog ugovornog odnosa. Bez ocene i sagledavanja pravnog učinka Aneksa 1 ugovora sud nije mogao izvesti pravilan zaključak o prirodi ugovornog odnosa između tuženih. Glavni ugovor i oba aneksa predstavljaju jedinstvenu celinu kojom se zajedno definiše pravni odnos parničnih stranaka. Aneks 1 ugovora je zaključen uz saglasnost skupštine prvotuženog od 21.04.2012.godine. Time se negira stav nižestepenih sudova da je sporni ugovorni odnos realizovan bez saglasnosti skupštine prvotužene. Stoga je sud morao oceniti sve zaključene ugovore i tako utvrditi pravu volju ugovornih strana, a to nije učinio. Suština aneksa 1 ugovora je ispravljanje nestručnih formulacija u glavnom ugovoru i anesku o prenosu udela bez naknade, uz jasnu konstataciju da se radi o prenosu prava na nepokretnosti uz naknadu u visini neizmirenih obaveza prvotuženog prema drugo i trećetuženom za isporučene poljoprivredne proizvode.

Izneti revizijski navodi nisu osnovani.

Pravno je utemeljen stav nižestepenih sudova da su Ugovor i Aneks ugovora ništavi pravni poslovi. Ti ugovori su zaključeni kao besteretan pravni posao u cilju pogodovanja ličnim interesima drugotuženog i trećetužene. Zaključenje ovih ugovora je realizovano od strane tuženog drugog reda kao zakonskog zastupnika tuženog prvog reda. Prenos udela je izvršen na njega i njegovu suprugu kao povezano lice. U toj situaciji radilo se o sukobu interesa, iz člana 65. stav 1. i 2. Zakona o privrednim društvima u vezi sa članom 62. Zakona o zadrugama. Zbog toga je drugotuženi morao imati odobrenje skupštine za zaključenje spornog osnovnog Ugovora i Aneksa. Neosnovano se revident poziva na odobrenje tih poslova učinjeno nakon zaključenja Aneksa 1 ugovora dato 21.04.2012.godine. Ovo sa razloga što zaključenje spornih ugovora od strane tuženog drugog reda nije bilo uslovljeno saglasnošću tuženog prvog reda po opštim pravilima zadruge. Naprotiv, radi se o zaključenju ugovora koji su zbog postojanja sukoba interesa zaključeni protivno odredbama člana 65. Zakona o privrednim društvima. Pa je zato za njihovo zaključenje bila potrebna prethodna saglasnost skupštine propisana odredbom člana 66. Zakona o privrednim društvima. Stoga je i revizijsko pozivanje na odredbu člana 55. stav 1. ZOO bez uticaja na pravilnost pobijane odluke.

Spornim ugovorima je povređena i odredba člana 52. Zakona o obligacionim odnosima koja je imperativnog karaktera. Naime, spornim ugovorom i njegovim aneksom je izvršeno otuđenje udela tužene prvog reda bez naknade. Docnije zaključeni Aneks 1 ugovora nije od uticaja jer je isti zaključen dana 21.04.2012.godine. U to vreme su sporni ugovori i u celosti bili izvršeni, jer je upis udela tuženih kod APR i upisa prava svojine u Katastru nepokretnosti bio sproveden. Aneksom 1 ugovora nisu poništena pravna dejstva prethodno realizovanog ugovora i aneksa, već su samo izvršene korekcije istih po pitanju naknadno uspostavljene obaveze izmirivanja duga prvotužene prema drugo i trećetuženima. Za konstituisanje takve obaveze nisu pruženi odgovarajući dokazi o postojanju, visini i dospelosti duga tužene prvog reda prema tuženima drugog i trećeg reda.

Stoga je pravilno stanovište drugostepenog suda da gola konstatacija u Aneksu 1 ugovora o prenosu uz naknadu od 34.210.000,00 dinara, ne predstavlja validan dokaz da je prenos udela izvršen uz naknadu.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP odbio reviziju tuženog kao neosnovanu.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. ZPP, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP, niti je tužilac troškove opredelio saglasno članu 163. stav 2. i 3. ZPP.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić