Rešenje o ukidanju presuda zbog neurednog pozivanja na sednicu skupštine društva

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca Vrhovni sud je utvrdio da su ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije a radi ujednačavanja sudske prakse.

U ovom sporu pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se poništi odluka skupštine tuženog privrednog društva od 07.05.2024. godine kojom se pokreće sudski postupak za isključenje člana društva – ovde tužioca. Prema utvrđenju nižestepenih sudova tuženi je, u skladu sa članom 200. stav 1. tačka 16. Zakona o privrednim društvima, doneo odluku 07.05.2024. godine o pokretanju sudskog postupka za isključenje tužioca, kao člana tuženog, iz razloga propisanih odredbom člana 196. stav 1. Zakona o privrednim društvima. Tuženi je pokušao da obavesti tužioca dana 25.04.2024. godine o održavanju skupštine radi donošenja odluke o njegovom isključenju, slanjem dopisa na adresu ... br. ... koja je u tom trenutku bila registrovana kao sedište privrednog društva „Sion Sion Group” d.o.o. Beograd i čiji je tužilac u tom trenutku bio jedini zakonski zastupnik, pri čemu je navedena adresa istovremeno i adresa prebivališta tužioca. Pošiljka je vraćena sa naznakom „nepoznat.“ Prema zaključku nižestepenih sudova, kod navedenog činjeničnog utvrđenja, u situaciji kada se donosi odluka o isključenju člana iz društva, glas člana čije se isključenje traži ne uzima se u obzir prilikom utvrđivanja kvoruma za odlučivanje o ovom pitanju kako je propisano u članu 214. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima, pri čemu se ovakav način glasanja ne može drugačije urediti osnivačkim aktom. Tužilac nije imao pravo glasa u odlučivanju o podnošenju tužbe za njegovo isključenje, te je pobijana odluka, prema stanovištu nižestepenih sudova pravilna, a osim toga slanjem dopisa o sazivanju skupštine na napred navedenu adresu, postupljeno je saglasno članu 204. ZPD, prema kojem se sednica skupštine saziva pisanim pozivom upućenim svakom članu društva na adresu člana društva iz evidencije podataka o članovima društva, a poziv se smatra dostavljenim danom slanja preporučene pošiljke poštom.

Vrhovni sud nalazi da se odluka nižestepenih sudova ne može prihvatiti kao valjana.

U skladu sa odredbom čl. 204 st. 1 i 2. Zakona o privrednim društvima na koju se pravilno sudovi pozivaju, sednica skupštine saziva se pisanim pozivom upućenim svakom članu društva na adresu člana društva iz evidencije podataka o članovima društva, a poziv se smatra dostavljenim danom slanja preporučene pošiljke poštom, osim ako je drugačiji način pozivanja određen osnivačkim aktom ili se sa drugačijim načinom pozivanja član društva pisanim putem saglasio. Poziv za sednicu dostavlja se svakom članu društva najkasnije osam dana pre dana održavanja sednice skupštine, osim ako je drugi rok predviđen osnivačkim aktom. Iz ove odredbe jasno proizilazi da društvo nema obavezu da stalno proverava da li je došlo do promene adrese nekog člana već, suprotno, član treba da dostavi društvu adresu na kojoj će mu se dostavljati pismena. Dostavljanje se, saglasno istoj odredbi, smatra izvršenim danom predaje za preporučenu dostavu. Međutim, svakako mora biti predato za preporučenu dostavu članu društva (adresirano na njega) a ne za neko drugo lice. Otuda dostavljanje preporučene pošiljke pravnom licu čije sedište je na registrovanoj adresi tužioca, pa i ako je tužilac njegov direktor, ne može se smatrati dostavom u smislu navedene zakonske odredbe.

Činjenica je da je odredbom čl. 214 istog zakona isključena mogućnost da član glasa o zakonom određenim pitanjima koja se odnose na njega (njegovom istupanju ili isključenju, pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega ...) i da se njegov glas ne uzima u obzir prilikom utvrđivanja kvoruma, ali to svakako ne znači da mu je uskraćeno pravo da bude obavešten o održavanju sednice niti da na istoj učestvuje.

Otuda, potrebno je razjasniti da li je poziv dostavljen tužiocu na način propisan odredbom čl. 204 Zakona o privrednim društvima a ne drugom licu, bez obzira u kakvoj je to lice vezi sa tužiocem.

Takođe, pravilno se ukazuje na pogrešnu primenu odredbe čl. 212 Zakona o privrednim društvima budući da se ne radi o održavanju sednice na daljinu pri čemu i ovako održana sednica podrazumeva uredno pozivanje tj. obaveštavanje o njenom održavanju.

Proizlazi da je za pravilnu primenu materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, pa je primenom odredbe čl. 416 st. 2 Zakona o parnično postupku odlučeno kao u izreci.

U ponovnom postupku razjasniće se bitna činjenica na koju je ukazano odnosno urednost pozivanja tužioca što podrazumeva da je pozvan na način predviđen odredbom čl. 204 Zakona o privrednim društvima koji ne predviđa pozivanje posrednim putem, preko nekog drugog pravnog lica.

Konačnom presudom odlučiće se i o troškovima postupka.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković