Odbacivanje revizije i nedozvoljenost posebne revizije u privrednom sporu male vrednosti

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

U ovom sporu je pravnosnažno je usvojen tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 373.440,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.10.2019. godine, do isplate, na ime sticanja bez osnova. Prema utvrđenju nižestepenih sudova, tuženi je sproveo postupak javne nabavke u kome je tužilac dostavio ponudu uz koju je dostavio sredstvo obezbeđenja za ozbiljnost ponude, blanko menicu ... sa meničnim ovlašćenjem za korisnika blanko sopstvene menice. Tužilac nije predao tuženom bankarsku garanciju usled čega nije došlo do zaključenja ugovora, pa je tuženi imao ovlašćenje da podnese blanko menicu na realizaciju. Prema stanovištu nižestepenih sudova, radi se o blanko menici, sa ovlašćenjem imaocu menice da popuni sve ostale bitne menične elemente, pa i dospelost. Ne radi se o menici po viđenju, pa nema mesta primeni odredbe čl. 33. Zakona o menici kojom je propisano da se menica po viđenju mora podneti na isplatu u roku od 1 godine od dana izdavanja. Budući da je u postupku utvrđeno od strane nižestepenih sudova da je, saglasno čl. 100. ZOO, prava volja ugovornih strana bila da menično ovlašćenje ima važenje 30 dana duže od roka važenja ponude, te kako je ponuda istekla 23.08.2019. godine, to je zaključak nižestepenih sudova da je poslednji dan za podnošenje menice bio 22.09.2019. godine a da je tuženi podneo menicu na realizaciju nakon roka koji je naveden u meničnom ovlašćenju. Stoga su primenom čl. 210. i 214. ZOO nižestepeni sudovi pravnosnažno obavezali tuženog da vrati stečeno bez osnova sa kamatom od dana kada je tuženi realizovao menicu.

Revizija izjavljena po osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku može se izjaviti isključivo zbog pogrešne primene materijalnog prava koja je takve prirode da iziskuje novo tumačenje prava, razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ukoliko je sudska praksa o predmetnom pravnom pitanju neujednačena. Suštinski, revident iznosi svoje viđenje činjeničnopravnih pojedinosti konkretnog slučaja, odnosno ističe da nije utvrđena prava volja ugovornih strana, jer ono što je napisano u meničnom ovlašćenju ne predstavlja pravu volju izdavaoca, da se radilo o blanko sopstvenoj menici, bez upisane menične svote i datuma dospeća i da je trebalo primeniti čl. 33. Zakona o menici, a ne čl. 100. ZOO, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. U konkretnom slučaju, budući da se menica izdaje na osnovu ponude – u postupku javne nabavke, to su nižestepeni sudovi zaključili da se nejasnosti u konkursu reflektuju na kasniju ugovornu obavezu, pa su primenili čl. 100. ZOO. Revident ne ukazuje ni na jednu sudsku odluku, koja bi išla u prilog neujednačenosti sudske prakse povodom postupka u istoj ili sličnim činjeničnopravnim situacijama. Stoga, ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za razmatranjem pitanja od opšteg interesa, pitanja u intersu ravnopravnosti građana, niti za novim tumačenjem prava.

Kako nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku da bi se dozvolilo odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 10/23 – dr. zakon) i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužba je podneta dana 25.06.2021. godine. Vrednost predmeta spora revizijom pobijanog dela iznosi 373.440,00 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da su u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti - sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, ako ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP je propisano da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud nalazi da izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković