Ukidanje presude u delu naknade štete zbog smetanja poseda kamenoloma

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Tatjane Đurica i Jasminke Obućina, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Društvo za proizvodnju, promet i usluge Minel Lazarevac DOO Lazarevac, MB ..., čiji je punomoćnik Milenko Zarić, advokat u ..., protiv tužene Stečajne mase Partizanski put DOO Beograd u stečaju, MB ..., čiji je punomoćnik Zoran Ećimović, advokat u ..., radi naknade štete, vrednost predmeta spora 502.013.124,44 dinara, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 4Pž 1235/25 od 03.04.2025. godine, u sednici veća održanoj 07.11.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

Revizija tužioca se ODBIJA u delu kojim se pobija presuda Privrednog apelacionog suda 4Pž 1235/25 od 03.04.2025. godine kojom je potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 5282/24 od 18.12.2024. godine u odbijajućem delu za tužbeni zahtev za iznos od 249.731.852,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.05.2024. godine do isplate, za iznos od 20.992.067,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.04.2022. godine do isplate, za iznos od 602.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.04.2022. godine do isplate i za zakonske zatezne kamate na iznos od 2.376.736,39 dinara od 12.04.2022. godine do 17.12.2024. godine, kao neosnovana.

Revizija tužioca se DELIMIČNO USVAJA, UKIDAJU se presuda Privrednog suda u Beogradu P 5282/24 od 18.12.2024. godine u odbijajućem delu za tužbeni zahtev za iznos od 228.310.468,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.04.2022. godine do isplate i rešenje o troškovima postupka, i presuda Privrednog apelacionog suda 4Pž 1235/25 od 03.04.2025. godine u delu u kome je potvrđena prvostepena presuda u navedenom delu, i u tom delu se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Beogradu je doneo presudu P 5282/24 dana 18.12.2024. godine, kojom je u stavu I usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu plati iznos od 2.376.736,39 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.12.2024. godine do isplate, u stavu II izreke odbio tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 249.731.852,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.05.2024. godine do isplate, iznosa od 20.002.067,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.04.2022. godine do isplate, iznosa od 602.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.04.2022. godine do isplate, iznosa od 228.310.468,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.04.2022. godine do isplate i zakonske zatezne kamate na iznos od 2.376.736,39 dinara od 12.04.2022. godine do 17.12.2024. godine, u stavu III izreke obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 3.166.087,00 dinara sa kamatom po Zakonu o zateznoj kamati od dana izvršnosti presude do isplate.

Privredni apelacioni sud je doneo presudu 4Pž 1235/25 od 03.04.2025. godine, kojom je odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu u stavovima II i III izreke.

Protiv navedene pravnosnažne presude tužilac je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom presudu pobija u odbijajućem delu za tužbeni zahtev i u delu odluke o troškovima postupka, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobiijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/2011…10/2023-cr. Zakon ) i zaključio da je revizija delimično osnovana.

Presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tužbenog zahteva je potraživanje tužioca na ime naknade štete zbog smetanja poseda tužioca od strane tuženog, u korišćenju kamenoloma u Ostrovici, po kom osnovu tužilac potražuje, a odbijen mu je tužbeni zahtev za iznos od 249.731.852,40 dinara na ime vrednosti kamena i kamenih agregata, iznos od 20.992.067,40 dinara na ime izmakle koristi za period otkaznog roka od 21.06.2017. do 21.07.2017. godine, 602.000,00 dinara na ime novčanih davanja prema preuzetim radnicima i 228.31.468,25 dinara na ime obaveze prema zakupodavcima mašina.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, na osnovu koga je doneta pobijana presuda, tužilac i tuženi su 21.10.2016. godine zaključili Ugovor o poslovnoj saradnji, radi eksploatacije, obrade i prodaje krečnjaka korišćenjem kamenoloma u Ostrovici. Tuženi se ugovorom obavezao da omogući tužiocu korišćenje nepokretnosti i pokretne imovine – opreme koju čine drobilična postrojenja i sredstva unutrašnjeg transporta koja se nalaze na lokaciji kamenoloma, radi eksploatacije, obrade i prodaje krečnjaka, koje će predati na korišćenje tužiocu u viđenom stanju na dan zaključenja ugovora, a prema Zapisniku o primopredaji koji je sačinjen 15.07.2016. godine. Tužilac je ovlašćen da angažuje i drugu opremu kojom ne raspolaže tuženi, i radnu snagu koja je angažovana od strane tuženog za nastavak započetih poslova. Obavezao se da će mesečno izraditi pisani izveštaj o eksploataciji i preradi krečnjaka na površinskom kopu i operativni plan za tekući mesec i dostaviti ga tuženom, što tužilac nije činio. Tužilac se obavezao da na ime naknade za korišćenje nepokretnosti i opreme i ostvarene dobiti iz komercijalnih ugovora plaća tuženom iznos od 25.000 evra, uvećan za PDV, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan fakturisanja, svakog prvog u mesecu za prethodni mesec, sa određenim uvećanjima, a kao garanciju za uredno ispunjenje obaveze iz ugovora da će kao depozit uplatiti iznos od 30.000 evra u dinarskoj proitvvrednosti po srednjem kursu NBS na dan zaključenja ugovora ili obezbediti bankarsku garanciju, ili dati jednu sopstvenu solo menicu. Ugovor je zaključen na neodređeno vreme, do okončanja stečajnog postupka nad tuženim, ili do unovčenja imovine koja je predmet ugovora prodajom imovine, ili tuženog kao pravnog lica. Ugovoreno je pravo tuženog na raskid ugovora u slučaju kršenja odredaba ugovora od strane tužioca. Tužilac se obavezao da po isteku roka korišćenja vrati nepokretnosti i opremu u stanje u kojem ih je primio i da snosi troškove redovnog održavanja opreme. Tuženi je tužiocu dostavio 12.04.2017. godine opomenu pred raskid ugovora, kojom ga je pozvao da izmiri obaveze i upozorio ga da će ukoliko ne postupi po opomeni do 20.04.2017. godine, raskinuti ugovor o poslovnoj saradnji. Tužilac nije izmirio tuženom novčane obaveze iz opomene. Tuženi je tužiocu 17.06.2017. godine oduzeo državinu nad kamenolomom i onemogućio mu dalji pristup kamenolomu, iznošenje već odminiranog i obrađenog kamena i mašina koje su se nalazile u kamonolomu, a dana 20.06.2017. godine je obavestio tužioca o otkazu Ugovora o poslovno – tehničkoj saradnji, zbog neispunjenja obaveze sa strane tužioca da položi depozit u iznosu od 30.000 evra i zbog neispunjenja obaveze redovnog plaćanja zakupnine. Dana 21.06.2017. godine je tužilac ponovo preuzeo državinu nad kamenolomom, u kojoj je bio toga dana od 07-13 časova, kada ga je tuženi ponovo udaljio i u državinu uveo Velak inženjering DOO Beograd, sa opremom i zalihom krečnjaka koja se tamo nalazila. Dopisom od 25.10.2017. godine tužilac je obavestio tuženog da ranije nije primio raskid ugovora, i da ne prihvata raskid jer je neosnovan. Tužilac je pokrenuo protiv tuženog spor zbog smetanja državine koji je okončan rešenjem Privrednog suda u Nišu P 121/2019 od 05.03.2019. godine kojim je utvrđeno smetanje državine tužioca od strane tuženog. Tužilac je zaključio ugovor o zakupu građevinske mehanizacije sa Nesam inženjeringom DOO 01.11.2016. godine, za potrebe proizvodnje i prerade u kamenolomu, dok postoji potreba tužioca za zakupom. Nije izneo iz kamenoloma opremu tog zakupodavca pre oduzimanja državine, ni u vreme dok je bio u državini 21.06.2017. godine, iako ga je prethodno dopisom od 18.06.2017. godine Nesam inženjering obavestio da je 17. i 18.06.2017. godine pokušao da preuzme svoju mehanizaciju, ali mu nije dozvoljeno da uđe u kamenolom.. Vansudskim poravnanjem od 20.06.2018. godine se tužilac obavezao da navedenom zakupodavcu na ime naknade štete zbog nemogućnosti korišćenja mehanizacije u periodu od 23.06.2017. godine do 31.03.2018. godine isplati 230.687.204,64 dinara. Tužilac je u periodu od 21.10.2016. godine do sredine juna 2017. godine zaključio brojne ugovore o prodaji kamena, kamenih agregata i nusproizvoda, po kojima je isporučivao robu kupcima. U septembru i oktobru 2017. godine otkazao je ugovore o radu sa 30 zaposlenih. Utvrđeno je da je tužilac bio u državini kamenoloma i prodavao kamen i nakon što je smetan u državini 21.06.2017. godine, i to u periodu od 24.10.2017. do 22.11.2017. godine, u kom periodu je prodao 38.550 tona i lagerovao još 20.091,80 m3. U državinu kamenoloma tužioca je ponovo uveo izvršitelj, 20.10.2017. godine, a 21.11.2017. godine je kamenolom preuzeo Velak inženjering DOO, po ugovoru sa tuženim. Iz izvedenih dokaza nije se mogla utvrditi količina i vrednost odminiranog i obrađenog kamena koji se nalazio u kamenolomu na dan 17. i 21.06.2017. godine, o tome tužilac nije pružio dokaze, pa se nije moglo utvrditi da je ostalo više od onog što je tužilac odvojio za Nesam inženjering DOO na osnovu poravnanja od 02.06.2017. godine na ime duga i onog što je prodao dok je bio u državini kamenoloma u novembru 2017. godine. Pravnosnažna je presuda Privrednog suda u Beogradu P 5459/2019 od 25.05.2022. godine doneta u ovoj parnici u pogledu osnova tužbenog zahteva, dok je ukinuta u pogledu visine dosuđenog iznosa, pa je u ponovnom postupku doneta presuda koja se pobija revizijom. U presudi Vrhovnog suda Prev 1908/23 od 10.10.2024. godine navedeno je da postoji osnov po kome tužilac može da potražuje naknadu štete i to za period u kome je bio nezakonito onemogućen da pristupi kamenolomu radi preuzimanja ekspolatisanog kamena i sopstvene građevinske mehanizacije i teretnih vozila, ali da je ugovor prestao da postoji jednostranom izjavom tuženog usled postojanja otkaznog razloga, uz poštovanje otkaznog roka, pa se po tom osnovu nisu stekli uslovi za naknadu štete jer se ne radi o nezakonitom raskidanju ugovora od strane tuženog.

Nižestepeni sudovi zaključuju da nije osnovan tužbeni zahtev za 249.731.852,40 dinara na ime štete koja se ogleda u razlici između vrednosti kamena i kamenih agregata koje je tužilac imao obavezu da isporuči kupcima po zaključenim ugovorima u periodu nakon ugovora sa tuženim do 17.06.2017. godine i vrednosti isporučene robe do 17.06.2017. godine, jer tužilac nije dokazao koju količinu kamena je odminirao i obradio do smetanja državine od strane tuženog, niti da je tuženi odneo iz kamenoloma kamen koji je tužilac obradio, niti je tužilac 24.10.2017. godine zatekao manje količine odminiranog i obrađenog kamena od onih koje je ostavio 21.06.2017. godine i mogao je u periodu od 24.10.2017. godine do 21.11.2017. godine dok je bio u državini kamenoloma da odnese sve što je njegovo, pa imovina tužioca nije umanjena za vrednost kamena koji je ostao u kamenolomu u vreme smetanja državine.

Kako nije dokazana količina kamena ili kamenih agregata kojima je tuženi nezakonito raspolagao na štetu tužioca, nije dokazan osnov i visina naknade na koju bi tužilac imao pravo, te je odluka u tom delu pravilna.

Odbijen je tužbeni zahtev za 20.992.067,40 dinara sa zateznom kamatom na ime izmakle koristi za period otkaznog roka od 21.06. do 21.07.2017. godine, jer tužilac nema pravo da zahteva naknadu izmakle koristi za period nakon raskida ugovora zbog nekorišćenja u obavljanju poslovne delatnosti kamenoloma, jer je skrivio raskid i bio je u obavezi da kamenolom preda tuženom.

Odluka je pravilna, jer, kao što je iskazano u odluci Vrhovnog suda Prev 1908/23 od 10.10.2024. godine, tuženi je ugovor raskinuo 20.06.2017. godine, do kada je održan otkazni rok od 30 dana, i ne radi se o nezakonitom raskidanju ugovora od strane tuženog, već usled postojanja otkaznog razloga na strani tužioca. Nakon raskida ugovora, tužilac nije imao pravo da koristi kamenolom, ni da iz takvog korišćenja ostvaruje korist. I u odnosu na ovaj tužbeni zahtev, od značaja je da prema zaključku nižestepenih sudova tužilac nije dokazao količine i vrednosti odminiranog i obrađenog kamena koji se nalazio u kamenolomu na dan nezakonitog oduzimanja poseda od strane tuženog tužiocu.

Iznos od 602.000,00 dinara na ime novačnih davanja prema preuzetim radnicima tužilac neosnovano potražuje od tuženog jer bi tu obavezu prema preuzetim radnicima imao i da nije bilo smetanja državine od strane tuženog. Pravilan je takav zaključak nižestepenih sudova.

Prema odredbama člana 132. stav 1. ZOO, raskidom ugovora obe strane su oslobođene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu štete. Strana koja je skrivila raskid ugovora, što je u ovom slučaju tužilac, nema pravo da od druge ugovorne strane traži naknadu štete koju je trpela zbog raskida ugovora. Stoga, tužilac nema pravo da zahteva naknadu one štete koju je trpela kao izmaklu korist zbog raskida ugovora, posebno kod činjenice da je sa strane tuženog održan predviđeni otkazni rok. Tužilac bi imao pravo na naknadu one štete koju je trpeo kao posledicu nezakonitog smetanja poseda od strane tuženog, po osnovu deliktne odgovornosti. Prema odredbi člana 154. stav 1. ZOO, ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Prema odredbi člana 155. istog zakona, šteta je umenjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). Posebno, pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem (član 189. stav 3. ZOO). U konkretnom slučaju, tužilac je zahtevao 20.992.067,40 dinara sa zateznom kamatom na ime izmakle koristi za period otkaznog roka od 21.06. do 21.07.2017. godine, ali prema redovnom toku stvari takvu korist ne bi mogao očekivati zbog raskida ugovora, njegovom krivicom, uz održan otkazni rok.

Nadalje, tužilac nije dokazao obim i visinu štete, na ime količina kamena i agregata koje je odminirao, obradio i tvrdi da su ostali prilikom smetanja poseda na kamenolomu. Pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja se u ovoj parnici revizijom ne može pobijati, prema odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Nižestepeni sudovi zaključuju da tuženi nije dužan da tužiocu naknadi štetu koju je tužilac eventualno trpeo usled nastanka obaveze prema Nesam inženjeringu DOO Gračac zbog toga što mu nije vratio zakupljenu mehanizaciju, jer je tužilac bio u državini kamenoloma od 23.06.2017. godine do 31.03.2018. godine u ukupnom iznosu od 230.687.204,64 dinara. Tužiocu je dosuđen iznos na ime naknade štete po tom osnovu u visini zakupnine za period od 23.07.2017. do 23.10.2017. godine, ali umanjeno za doprinos tužioca nastanku štete u ½, u iznosu od 1.487.203.39 dinara i za zakupninu za drobilicu za period od 23.06. do 23.10.2017. godine, umanjeno za doprinos tužioca, iznos od 889.533,00 dinara, ukupno 2.376.736,39 dinara, u kom usvajajućem delu protiv presude nije izjavljena revizija. Sudovi zaključuju da je nastanku štete koju je trpeo, doprineo i tužilac, jer iz navoda tužioca proizilazi da nije imao nameru da 17.06.2017. godine, kada mu je tuženi oduzeo državinu, niti 21.06.2017. godine kada mu je tuženi saopštio da raskida ugovor, preda kamenolom u državinu tuženom. Nižestepeni sudovi zaključuju da je nakon 24.10.2017. godine, do 21.11.2017. godine tužilac bio u državini kamenoloma, pa je bio u mogućnosti da mehanizaciju preda, odnosno nije bio sprečen od strane tuženog da to učini. Tuženi nakon 21.11.2017. godine nije onemogućio ni tužioca, ni Nesam inženjering DOO da preuzme mehanizaciju. Poravnanje koje je tužilac zaključio sa Nesam inženjering DOO tuženog ne obavezuje. Po ovom osnovu odbijen je tužbeni zahtev za 228.310.468,25 dinara.

Međutim, pravilnost ove odluke se za sada ne može prihvatiti. Utvrđeno je da je ugovor prestao raskidom, 20.06.2017. godine. Tuženi je tužiocu nezakonito oduzeo posed kamenoloma 17.06.2017. godine, pa je tužilac od tada, a ne od 23.07.2017. godine trpeo štetu zbog nekorišćenja mehanizacije za koju je bio u obavezi da plati zakupninu. Za period do raskida ugovora 20.06.2017. godine, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova o podeljenoj odgovornosti tužioca i tuženog za nastalu štetu zbog nekorišćenja zakupljene opreme, mehanizacije i drobilice, odnosno o doprinosu tužioca time što nije imao nameru da preda kamenolom u državinu tuženom. Na to tužilac nije imao obavezu do 21.06.2017. godine. Proizilazi zaključak da nije raspravljeno u kom obimu je tužilac trpeo štetu zbog nekorišćenja mehanizacije i drobilice koju je uzeo u zakup, u periodu od 17.06.2017. godine do prestanka ugovora raskidom sa strane tuženog, za koju štetu bi odgovarao isključivo tuženi, a ni obim odgovornosti tužioca za okolnost da mehanizaciju nije mogao vratiti ni do 24.10.2017. godine, kada je ponovo stupio u državinu kamenoloma.

Revizijom se opravdano ukazuje na neosnovan zaključak nižestepenih sudova da je tužilac doprineo nastanku štete koju je trpeo zbog nemogućnosti da vrati mehanizaciju u periodu kada je dokazano nezakonito smetan od strane tužioca u posedu kamenoloma. Prema razlozima presuda, tužiocu je dosuđen iznos od 2.376.736,39 dinara po osnovu takve štete. Međutim, izostanak namere tužioca da vrati kamenolom zakupodavcu po prestanku ugovora nije u uzročnoj vezi sa njegovom nemogućnošću da vrati mehanizaciju zakupodavcu, već je uzrok tome protivpravno postupanje tuženog. Nadalje, visina štete po ovom osnovu utvrđena je za period od tri meseca, od 23.07.2017. godine do 23.10.2017. godine, iako je tužilac smetan u posedu od 23.06.2017. godine, dakle 4 meseca. Pozilazi da nisu raspravljena sva relevantna pitanja od značaja za doprinos tužioca nastanku štete po ovom osnovu i visinu te štete. To je razlog što su po odredbi člana 416. stav 2. ZPP ukinute drugostepena i prvostepena presuda u odbijajućem delu za iznos od 228.310.468,25 dinara sa zakonskim zateznim kamatama i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Posledično, ukinuta je i odluka o troškovima postupka, po odredbi člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković