Rešenje Vrhovnog suda o rokovima za tužbu za naknadu udela

Tužilja je podnela tužbu kojom je tražila da joj tuženi kao isključenom članu društva naknadi vrednost udela od 50%. Prvostepeni sud je odbacio tužbu tužilje kao neblagovremenu primenom odredbe člana 294 st. 1 tač. 2 ZPP, u vezi odredbe člana 197. stav 1. Zakona o privrednim društvima, uz obrazloženje da je podneta protekom zakonom predviđenog roka od 180 dana od dana pravnosnažnosti presude kojom je tužilja isključena kao član tuženog društva. Utvrđeno je da je tužilja isključena kao član društva presudom Privrednog suda u Zaječaru P 64/23 od 05.10.2023. godine, koja je potvrđena presudom Privrednog apelacionog suda Pž 125/24 od 27.06.2024. godine. Drugostepena presuda dostavljena je tužilji dana 26.07.2024. godine. Tužilja je podnela tužbu za naknadu vrednosti udela dana 08.01.2025. godine, pa je stanovište prvostepenog suda, koje prihvata kao pravilno i drugostepeni sud, da je tužba podneta protekom zakonom propisanog roka od 180 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Odluke nižestepenih sudova donete su pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Isključeni član društva može tužbom nadležnom sudu protiv društva tražiti naknadu vrednosti svog udela u skladu sa odredbom člana 197. stav 1. Zakona o privrednim društvima. Prema stavu 2. iste odredbe, tužba se može podneti u roku od 180 dana od dana pravnosnažnosti presude o isključenju člana društva.

Navedena odredba je jasna i ne ostavlja prostora za tumačenje. Tužba za naknadu vrednosti udela može se i mora se podneti u roku od 180 dana od dana pravnosnažnosti presude o isključenju člana društva i to je prekluzivan rok. Neosnovan je navod revidenta da je rok od 180 dana trebalo računati od dana kada je tužilji dostavljena drugostepena presuda, a ne od dana pravnosnažnosti presude. Odredba člana 197. stav 1. Zakona o privrednim društvima izričito predviđa da se rok računa od dana pravnosnažnosti presude o isključenju člana društva, a ne od dana kada je ta pravnosnažna presuda dostavljena članu društva. Presuda postaje pravnosnažna onda kada se više ne može pobijati redovnim pravnim lekovima, a to je protekom roka za izjavljivanje žalbe ili donošenjem odluke o žalbi. Bez uticaja je u kontekstu blagovremenosti tužbe pozivanje revidenta na odredbu člana 361. stav 2. ZPP, kojom je predviđeno da presuda ima dejstvo prema strankama od dana kada im je dostavljena. To ne znači, kako to neosnovano smatra revident, da je rok od 180 dana trebalo računati od dana kada je tužilji kao članu društva dostavljena drugostepena presuda. Ta odredba znači da od dana kada je stranci dostavljena presuda u odnosu na tu stranku nastaje pravna i faktička situacija ustanovljena presudom, stranka se tada upoznaje sa pravima i obavezama ustanovljenim, odnosno naloženim presudom. Tužilja je od momenta prijema drugostepene presude imala mogućnost i procesnu obavezu da brine o zaštiti svojih prava i da tužbu podnese u zakonom propisanom roku, koji po izričitoj odredbi člana 197. stav 2. Zakona o privrednim društvima teče od pravnosnažnosti presude, kako to pravilno zaključuju i nižestepeni sudovi. Kako je tužilja tužbu za naknadu vrednosti udela podnela protekom zakonom predviđenog prekluzivnog roka, pravilna je odluka nižestepenih sudova kojom je njena tužba odbačena kao neblagovremena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci primenom odredbe člana 414. stav 1., u vezi odredbe člana 420. stav 1. i 6. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković