Presuda o odbijanju zahteva za isplatu kamate zbog prethodnog otpusta duga

Ispitujući pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 – dr. zakon), Vrhovni sud je odlučio da revizija tužilaca nije osnovana.

U donošenju pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju sud u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Navodi revidenta kojima ukazuje na postojanje relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa odredbom člana 199. stav 2. istog Zakona, nisu dozvoljeni, imajući u vidu da eventualne povrede procesnog zakona učinjene od strane prvostepenog suda nisu osnov predviđen članom 407. Zakona o parničnom postupku za izjavljivanje revizije. Nedozvoljeni su i revizijski navodi kojim ukazuje da je odluka zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku imajući u vidu da shodno odredbi člana 407. Zakona o parničnom postupku navedena povreda nije osnov za izjavljivanje revizije.

Predmet tužbenog zahteva je novčano potraživanje na ime obračunate kamate zbog plaćanja glavnog duga u docnji u iznosu od 13.550.354,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.04.2017. godine.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, dana 05.08.2008. godine tužioci su, kao izvođači radova, sa tuženim, kao naručiocem, zaključili Ugovor o građenju stambeno-poslovnog objekta, spratnosti Po+P+7 u ulici ... u Nišu. Ukupna ugovorena vrednost radova iznosila je 552.082.711,80 dinara. U čl. 9 je predviđeno da će ugovorenu cenu naručilac platiti izvršiocu putem privremenih mesečnih situacija i okončane situacije. Prema čl. 10 predviđeno je da je radove izvođač obavezan da izvede u roku od 420 dana od uvođenja u posed. Tužioci su delimično izveli naručene radove, a tuženi je dugovano platio u docnji. Parnične stranke zaključile su i Ugovor o zalaganju potraživanja dana 01.09.2011. godine, kojim je tuženi dao zalogu tužiocima na svoje potraživanje u iznosu od 66.268.342,47 koje ima prema svom dužniku, Gradu Nišu, koje je dužnik dužan da plati zalogodavcu najkasnije do 31.12.2011. godine, u skladu sa ugovorom br. 3577/2010-01,025/1-01- 18/4/10 od 30.12.2010. godine. U čl. 2. je predviđeno da zalogodavac svoje potraživanje iz čl. 1 ovog ugovora daje u zalogu zalogoprimcu, kao obezbeđenje novčanog potraživanja u iznosu od 66.268.342,47 dinara na osnovu zaključenog Ugovora o građenju od 05.08.2008. godine, uz ovlašćenje da tužioci naplate svoje potraživanje iz založenog iznosa, ukoliko tuženi ne izmiri svoje obaveze iz Ugovora o građenju. Zaloga je upisana u registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima pod Zl.br. 14162/2011 od 16.09.2011. godine, za osnovni iznos obezbeđenog potraživanja 66.268.342,47 RSD, maksimalni iznos obezbeđenog potraživanja 66.268.342,47 RSD, dok je dan dospelosti potraživanja 30.12.2011. godine. Tužilac Nišprojekt- Visokogradnja AD Niš i tuženi su dana 03.11.2015. godine zaključili Sporazum o načinu izmirivanja međusobnih potraživanja na dan 30.09.2015. godine, kojim su konstatovane obaveze tuženog prema tužiocu Nišprojekt-Visokogradnja AD Niš u sledećim iznosima: 1) iznos od 6.554.772,00 dinara na ime čuvarske službe za period od 01.01.2011. do 30.09.2015. godine, 2) iznos od 659.783,81 dinara na ime računa za električnu energiju, 3) iznos od 303.568,40 dinara na ime osiguranja gradilišta za 2014. i 2015. godinu, 4) iznos kamate od 23.547.2014,72 dinara obračunate na ostatak duga od 54.547,33 dinara počev od 01.01.2012. godine. Ugovorena je dinamika plaćanja dugovanog, stavke 1-3, a u čl. 3 je konstatovano da su fondacija i izvođač radova saglasni da na dan potpisivanja ovog sporazuma nemaju druga neizmirena međusobna potraživanja.

Navodi revidenta kojim pobija navedene utvrđene činjenice, nisu dozvoljeni revizijski razlozi u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema zaključku Vrhovnog suda nižestepni sudovi pravilno su primenili materijalno pravo prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu.

Odredbom člana 344. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da obaveza prestaje kad poverilac izjavi dužniku da neće tražiti njeno ispunjenje i dužnik se sa tim saglasi. Za punovažnost ovog sporazuma nije potrebno da bude zaključen u formi u kojoj je zaključen posao iz koga je obaveza nastala (član 344. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima).

Revizijom se pobija zaključak nižestepenih sudova u pogledu pravnog dejstva Sporazuma o načinu izmirenja obaveza na dan 30.09.2015. godine navodima da se ne može smatrati otpustom duga.

Nasuprot navodima revizije, Vrhovni sud smatra pravilnim zaključak nižestepenih sudova u pogledu pravnog dejstva Sporazuma o načinu izmirenja međusobnih potraživanja na dan 30.09.2015. godine kao otpusta duga. Sporazumom je konstantovano da tužilac Nišprojekt-Visokogradnja AD Niš prema tuženom nema neizmirenih potraživanja, osim utvrđenih o kojima su se strane iz sporazuma saglasile o plaćanju. Šta više, strane u sporazumu saglasile su se o obimu postojećeg potraživanja ovde tužioca Nišprojekt-Visokogradnja AD Niš koje ne obuhvata potraživanja na ime zateznih kamata za iznose plaćene u docnji. Konstatovano je potraživanje za zatezne kamate na ostatak duga po ugovoru o građenju od 54.547,33 dinara, a ni te kamate nisu predviđene za izmirenje, po odredbi čana 2. Sporazuma. Navedeni Sporazum ispunjava uslove propisane članom 344. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i proizvodi pravno dejstvo izjave o otpustu duga za potraživanja tužioca Nišprojekt-Visokogradnja AD Niš za sva potraživanja iz ugovora o građenju osim onih za koje je ugovorena dinamika plaćanja.

Sporazum nema dejstvo u odnosu na tužioca Nišprojekt-Projektovanje DOO Niš, jer isti nije potpisnik. Teret dokazivanja postojanja utuženog potraživanja na ime kamate i njegove visine je na tužiocu. Nalaz i mišljenje veštaka koje su tužioci priložili uz tužbu, na okolnost obračuna zatezne kamate, sudovi nisu prihvatili jer su protivni pravilima o uračunavanju ispunjenja iz člana 313. Zakona o obligacionim odnosima i ne dokazuju postojanje duga za zatezne kamate. Naknadnim veštačenjem, komisija sudskih veštaka utvrdila je da tuženi nema neizmirenih dospelih potraživanja po osnovu ugovora o građenju, već samo po računu iz 2015. godine. Pored toga, tužilac Nišprojekt-Projektovanje DOO Niš dao je brisovnu dozvolu za navedenu zalogu, prema čijoj sadržini je dug po ugovoru o zalozi izmiren u celosti. Na osnovu iznetog su nižestepeni sudovi zaključili da o potraživanju tog tužioca nisu pruženi jasni dokazi. S obzirom na takvo utvrđenje sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca Nišprojekt-Projektovanje DOO Niš.

Odluka o tužbenom zahtevu tužioca Nišprojekt-Projektovanje DOO Niš zasnovana na takvom činjeničnom utvrđenju, koje se revizijom ne može pobijati, je pravilna, s obzirom da potraživanje tog tužioca nije dokazano.

Stoga, kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi o kojima revizijski sud vodi računa po službenoj dužnosti, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odluku u stavu drugom izreke, Vrhovni sud doneo je primenom odredbe člana 165. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da tužioci nisu uspeli u postupku po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković