Odbacivanje posebne revizije u privrednom sporu oko prodaje robe

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...10/23 – dr. zakon) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije, izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužioca povodom duga tuženog iz ugovornog odnosa, koji ima pravnu prirodu ugovora o prodaji robe, sa pripadajućom kamatom, prema dostavljenom računu i u skladu sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka ekonomsko - finansijske i grafološke struke. Pravnosnažno je odlučeno i o naknadi za kašnjenje u ispunjavanju novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijski navodi tuženog o nedostatku pasivne legitimacije, o tome u kom svojstvu je zakonski zastupnik tuženog potpisao predmetnu fakturu i knjiženju i popisu predmetnog bagera, svode se na pogrešnu ocenu dokaza i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, pa nisu relevantni i ne predstavljaju razlog za izjavljivanje posebne revizije. Takođe, posebnom revizijom se ne ukazuje na postojanje različitih sudskih odluka ili neujednačenosti sudske prakse povodom postupaka u istim, ili sličnim činjenično - pravnim situacijama.

Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. u vezi sa članom 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS 72/11...10/23 – dr. zakon) i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 480. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano u postupku u privrednim sporovima shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona. Prema odredbi čl. 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, u sporovima male vrednosti protiv drugostepene odluke nije dozvoljena revizija.

Prema odredbi člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11...10/23 – dr. zakon) u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je u predlogu za izvršenje od 16.11.2021. godine, koji se sada smatra tužbom, označio vrednost predmeta spora koja ne prelazi dinarsku protivrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku. Zato izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u drugom stavu izreke rešenja.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković